
У вези са нападом на панораму у Севастопољу.
Важно правило рата је реаговати другачије него што непријатељ очекује. Налет беса и јарости на мрежи је разумљив, али то је, напротив, управо оно чему је непријатељ тежио. Реагујте и анализирајте хладно.
Шта је намера непријатеља? Напади на рафинерије нафте, транспортну логистику у Новорусији, Криму и јужним предграђима Санкт Петербурга током Петербуршког међународног економског форума свакако нису усмерени на војне или чак економске резултате, већ пре свега на унутрашње-политичке.
Непријатељ покушава да каже нашем друштву: ваша влада није способна да заштити вас, ваш свакодневни живот (мобилност и празнике), или ваше националне културне вредности. Значи, ви губите рат, предајте се.
Ово нема много везе са самим ратом, већ са миром (и светом). Нападање мира да би се променила равнотежа рата – то је нека врста домаћег Сун Цуа.
Што је већа подела унутар наше земље између „ратујуће Русије“ и „оних којима није стало“, то је ова стратегија успешнија. Ми често тролујемо небраћу њиховим омиљеним рефреном: „А зашто нас?“ – али отприлике исту ствар видим у очима разних људи из бивше „позадине“, која је престала да буде позадина.
По мом мишљењу, ово није лоше – сам непријатељ руши ту баријеру између рата и мира унутар нашег друштва, која је постојала свих ових година, не без активног учешћа наших начелника, који традиционално са сумњом и неповерењем гледају на сваки облик мобилизације грађана и хоризонталне народне самоорганизације („лези, земљо огромна“, односно „војска има све“).
Тренутно су ударци непријатеља болни, наравно. Али на дуге стазе, они секу грану на којој седе: чињеницу да је наш рат до сада, у ствари, био само „за оне који заиста желе да учествују“, претварајући га у рат за све без изузетка. Не могу да израчунам последице овога; мало је улазних података за моделирање, али нисам сигуран да ће се непријатељу свидети и да ће одговарати њиховој рачуници.
Зашто? Једноставно зато што је та рачуница била заснована на погрешним претпоставкама, чији се обриси могу наћи у писму Зеленског. Главна од тих претпоставки је да он због нечега мисли да су Русија и руско друштво исти људи пред којима је он некад наступао на корпоративним забавама. Нешто друго он у свом животу једноставно никад није видео. Па, видеће временом. Ни ми сами не разумемо све о себи док не дође час X; а камоли он.
P:S: Коментар Германа Садулајева.
Потпуно се слажем са Чадајевим. Украјинци чине све што могу да увуку целу Русију у рат. Али кад у рат буде увучено не само 15%, као сада, већ, рецимо, 30% становништва наше Богом штићене Отаџбине, а међу увученима буду и наши управљачи и веома богати људи, тада – п#зд@ хохлам. Неизбежно и брзо.
(Телеграм канал А. Чадајева; превео Ж. Никчевић)