Анастасија Кашеварова: ПРЕСТАНИТЕ ДА ТРГУЈЕТЕ РУСИЈОМ

Непријатељ пуни беспилотне летелице свим врстама разарајућих елемената.

Непријатеља није брига шта ће користити да вас убије, само да би вас убио.

Непријатељ удара по свему што се креће по путевима. Непријатеља није брига за старије, децу, жене; политика Украјине је – што више Руса гине, то боље.

Непријатељ моли друге земље за оружје. Непријатељ је спреман да пузи на коленима само да би добио оружје како би убијао Русе.

Непријатељ краде милијарде. Краду и од нас трилионе, само што непријатељ не жали 15 дронова за сваког нашег војника, док ми ту количину имамо на дужи рок, а ако се не дај Боже један поквари или изгуби, мораш да га надокнадиш.

Непријатељ бомбардује Кронштат, рафинерију нафте, Петербушки међународни економски форум је у црном диму, и сваки дан покушавају да бомбардују Москву. Ми извештавамо да смо заузели село Шевченко у Харковској области, које има нула становника од 2022. године.

Они ратују против нас, а ми… Људи, рођени, шта ви уопште радите? Хоћете ли ратовати? Где су „системски и доследни“ удари?

Пет година причати какви су подлаци на власти у Кијеву и чувати их више него наше борце – то није нормално. Затварати очи пред проблемима и мислити да ће се све само од себе решити – није нормално.

Наравно, сви бисмо могли бити ућуткани, затворени, послушати смернице које нам говоре да не пишемо о темама које брину јавност, али проблем није у нама. Проблем неће нестати са медијским пејзажом спаљене земље. Блокирање интернета неће решити растући рој дронова који лете дубоко у позадину. Непријатељ ће наставити да нас убија. Не морате чак ни да отворите интернет да бисте знали шта где лети.

Забринути човек, то није нешто лоше. Он разматра све могуће сценарије, чак и најгоре, и припрема се за њих. Желим да и наша влада буде забринутија. Не би требало да игноришу размере растућих проблема, не би требало да се препуштају неозбиљној забави и не би требало да узалуд троше енергију, или Орешник. Морамо бити озбиљнији. Одговор непријатељу треба да буде оштра, а понекад и брутална акција, а не сад већ комична изјава да ће сви бити кажњени. Ко су сви? Гласно се смеју изјавама руских политичара, а ниједан није кажњен. Сви су живи и здрави, и настављају да нас нападају.

Чувени дресер Запашни је једном причао како је тренирао лавицу; она га је слушала, очигледно заплашена. Али он се једном спотакао испред ње. И она је почела да га јури, схвативши да се овај човек, који је за њу представљао супермоћ, може спотакнути, да може бити слаб, изгубити контролу и равнотежу. Ми смо се спотакли више пута и настављамо да показујемо слабост, флертујући са свим нашим непријатељима.

Није ме брига шта су говорили Сун Це, Лао Це, или чак Стаљин; ја живим овде и сад. Овде и сад упијам и анализирам информације. И не само као грађанка моје вољене Русије, већ као мајка четворо деце, видим да ово давање–узимање, овај корумпирани капитализам који је порастао и продро у војску и унутрашњи фронт, чак и на најосновнијем нивоу, доводи у питање сâмо постојање моје домовине, а самим тим и животе моје деце.

Рођена сам и одрасла у Русији. Немам други дом, и никад га нећу имати, и није толико непријатељ тај који га уништава, колико непријатељу то допуштају. Престаните да тргујете Русијом; престаните да подводите домовину. Ратујте против непријатеља, мобилишите се. Кад се врх мобилише, импулс ће се одмах проширити на све секторе и сфере, то ће народу дати снагу и енергију.

Разочаравајуће је сад посматрати нашу слабост, јер ми нисмо слаби. Било је посебно мучно гледати овај Петербуршки економски форум, где нема ничег дубоког, озбиљног или истински важног, онога што је економији толико потребно. То није економски форум, већ медијски блиц, још једна глобална конференција за штампу о свему и свачему, а на крају ни о чему.

(Телеграм канал А. Кашеварове; превео Ж. Никчевић)