,,Похабани литијаши“ и ,,неочетнички ревизионисти“: Још један излив презира ,,21. маја“ према Србима у Црној Гори

Ђукановићева „лака пјешадија“

Политичка сцена у Црној Гори већ дуже вријеме свједочи једном опасном тренду — да се у недостатку аргумената све чешће прибјегава увредама, етикетирању и отвореном презиру према дијелу сопственог народа. Најновије саопштење Грађанске иницијативе 21. мај управо је примјер такве праксе.

Умјесто конкретне политичке анализе, ова организација је понудила низ квалификација које више личе на говор мржње него на јавни дијалог. Тако се у њиховом саопштењу помињу „похабани литијаши“, „грозничави неочетнички ревизионисти“, „Вучићеви пајаци“, али и „тупоглаво понашање“ грађана који, како кажу, „не добацују даље од личног интереса“.

Речник који открива суштину

Ово, међутим, није изолован случај.Они су и раније је у својим иступима користила сличан вокабулар:

• вјернике и учеснике литија називали су „ретроградним масама“
• српске политичке актере доводили у везу са „национализмом и деструкцијом“
• противнике својих ставова означавали као „инструменте туђих политика“
• читаве групе грађана сводили на „популистичку масу без визије“

Умјесто аргумената — етикете. Умјесто дијалога — дисквалификација.

Елитизам под плаштом „грађанског“

Посебно је симптоматично што се у саопштењу прави јасна подјела на „просвећене“ и „заостале“. Бирачи који не подржавају њихову визију друштва описују се као људи ограничених домета, везани за „демагогију“ и „лични интерес“.

Таква реторика открива дубоко укорењен елитизам — увјерење да право на политичко мишљење имају само „изабрани“, док су остали ту да буду предмет критике и подсмеха.

Срби као стална мета

Иако се формално баве унутрашњим питањима Црне Горе, у оваквим саопштењима готово по правилу се провлачи и антисрпски наратив. Ни овога пута није изостало помињање Александра Вучића, као симбола свега што желе да дискредитују.

Тако се, посредно или директно, српски идентитет и политички ставови који га прате стављају у негативан контекст — што додатно продубљује поделе у друштву.

Политика без аргумената

Када једна организација, умјесто да понуди рјешења, прибјегава увредама попут „пигмејске политичке класе“ и „тупоглавог понашања“, онда се поставља питање — да ли је ријеч о политици или о фрустрацији?

Јер, озбиљна политика подразумијева сучељавање идеја. Овдје, међутим, имамо покушај да се неистомишљеници унапред дисквалификују, како би се избегла свака суштинска расправа.

Ко заиста урушава дијалог?

На крају, остаје утисак да овакви иступи не доприносе „грађанској Црној Гори“ о којој говоре, већ управо супротно — продубљују подјеле и стварају атмосферу у којој је другачије мишљење непожељно.

Јер, када се грађани називају „пајацима“, „ревизионистима“ и „тупоглавима“, онда је јасно да проблем није у њима — већ у онима који су одлучили да политичку борбу воде увредама.