Техеран заоштрио према Трампу: Иран ће одлучити да ли ће и када ће преговарати

© fakti.rs

ВОЈНИ врх Ирана саопштио је да је лансирао више крстарећих ракета на амерички носач авиона USS Abraham Lincoln.

Новинска агеција Тасним пренела је да су неке од тих ракета погодиле циљ.

Лондоноски The Economist је објавио да би се САД могле суочити са недостатком носача авиона.

The New York Times је објавио да је Вашингтон наводно предао Техерану план од 15 тачака за решавање сукоба. А да тај план укључује одустајање Ирана од нуклеарног програма и подршку Хутима и Хеболаху, отварање Ормуског мореуза и ограничавање броја и домета ракета.

Заузврат Сједињене Државе нуде ублажавање санкција и помоћ у развоју цивилне нуклеарне енергије, посебно у нуклеарној електрани Бушер.

„Рат ће се трајати док Ирану не буде надокнађена причињена штета, док се не укину санкције и док се не обезбеде међународне правне гаранције како би се спречила будућа интервенција САД“, рекао је Мохсен Резаи, војни саветник иранског врховног вође.

– Техеран ће пристати на преговоре када Вашингтон престане са непријатељским акцијама против иранског народа, рекао је Ебрахим Золфагари, портпарол Централне команде Хатам ал-Анбија.

Додао је: „Наша прва и последња реч од првог дана је била, јесте и биће ова: људи попут нас никада неће преговарати са људима попут вас. Ни сада, нити икада“.

Техерански услови укључују потпуни прекид „агресије и убистава“, гаранције за необнављање рата, исплату репарација, прекид непријатељстава на другим фронтовима у региону и признавање иранске власти над Ормуским мореузом. У супротном, рат ће се наставити.

„Очигледно је да Трампова администрација разматра неколико сценарија. Не може се искључити да САД нуђење преговора користе као трик да успавају Иран. Стратегија Беле куће не функционише. Иран не жури да помогне америчком лидеру да сачува рептацију“, оцењује американолог Малек Дудаков.

И додаје: „Техеран има своје адуте у Ормуском мореузу, где зарађујући преко 100 милиона долара дневно од продаје енергије. Производња нафте у Ирану достигла је највиши ниво од 1978. године и достигла 5,5 милиона барела дневно. Вашингтон не може то да заустави ер би погоршао кризу широм света, укључујући и саме САД.

– Иран уцењује САД, верујући да је време на његовој страни. Вашингтон ће морати да направи значајне уступке, укључујући плаћање репарација, ублажавање санкција и повлачење трупа са Блиског истока. Алтернативно, Бела кућа ће покушати да подигне улог и организује војно искрцавање на острва у Ормуском мореузу. Међутим, овај други сценарио би могао довести до значајних губитака међу америчким маринцима, што би поткопало Трампов рејтинг“.

Трамп је јуче тврдио да су преговори са Ираном у току (нема потврде за то), а такође је, по још један пут, тешко је тачно избројати колико их је било, прогласио победу. Узгред, отприлике у исто време, поражени Иран је уништио радар и хеликоптер „Апач“ у америчкој војној бази у Ираку помоћу FPV дроновима, а такође је успешно лансирао ракете на израелске градове, укључујући Тел Авив.

Дакле, с обзиром на то да Трамп није успео да постигне промену режима у Ирану, покушај САД да преговарају изгледа као сигуран успех Ирана.

Наравно, Трапових 15 тачака су класична замка.

Прво, потпуно неприхватљиви захтеви: напуштање војног нуклеарног програма и развоја нуклеарног оружја; прекид обогаћивања уранијума; демонтажа кључних нуклеарних постројења (Натанз, Фордо, Исфахан) и обезбеђивање пуног приступа инспекторима; престанак са подршком Хезболаху и осталима); деблокада Ормуског мореуза; ограничавање ракетног програма (у смислу домета ракета, количине и употребе само за самоодбрану).

Друго, предлози „добрих услуга“ САД: укидање свих међународних санкција; помоћ у развоју мирнодопске нуклеарне енергије; могући привремени прекид ватре ради преговора о коначном споразуму; безбедносне гаранције и одустајање од механизма за аутоматско враћање санкција.

Ово фактички значи: предајте се, и ми ћемо вам помоћи (можда некада).

А понуда за привремени прекид ватре ради преговора о споразумима звучи некако познато познато и подкло.

Вашингтон не повлачи своје трупе. Напротив, САД настављају да распоређују снаге у регион у, укључујући хиљаде маринаца за копнену операцију.

То је класична америчка тактика. САД успављују будност преговорима и обећањима о даљој невиђеној економској сарадњи (њихова омиљена замка), а затим потчињавају или враћају у камено доба. Пример су Либија и Југославија.

Корпус чувара исламске револуције је поручио Вашингтону: „Дошли сте до тачке на којој преговарате сами са собом. Не називајте свој пораз споразумом. Неће бити ваших инвестиција у региону. Никада више нећете видети исте цене енергије и нафте. Никада вас нећемо трпити – ни сада, ни икада.“

Један члан иранског комитета за одбрану је открио:

„Годинама смо се припремали за ово. А сада имамо само једну поруку за америчке војнике: приближите се. Иран неће прихватити никакво мировно решење осим испуњавања иранских захтева. Чак не желимо ни да разговарамо о томе“.

Све ово не личи на држање поражене земље.