Како су САД „унапредиле“ ратовање: Кад је АИ мозак операције, жртве су девојчице у школи

Getty © Andrey Suslov

Вештачка интелигенција мења начин на који америчка војска доноси одлуке у рату – што се јасно види у Ирану, где Пентагон наводи да је погодио више од 2.000 циљева за само четири дана, пише у својој анализи „Фајненшел тајмс“.

У анализи се истиче да је неуобичајено брз темпо прецизних удара делимично омогућен системима вештачке интелигенције који обрађују огромне количине обавештајних података са дронова, сателита и других сензора, генеришући опције за ударе много брже него традиционално планирање које воде људи.

„Овај сукоб такође означава прву употребу ‘граничних’ (најнапреднијих) генеративних АИ модела на бојном пољу, при чему алати вештачке интелигенције које широко користе цивили – од канцеларијских радника до лекара и студената – помажу командантима да тумаче податке, планирају операције и дају повратне информације у реалном времену током борбе“, пише „Фајненшел тајмс“.

Током последње две године, Министарство одбране САД је у великој мери интегрисало технологије засноване на вештачкој интелигенцији у своје операције.

Главни оперативни систем за податке Пентагона је „мејвен смарт систем“ компаније „Палантир“, који заједно са моделом „клод“ компаније „Антропик“ формира контролни панел за анализу података у реалном времену током операција у Ирану.

„Разлог зашто су најнапреднији модели толико важни технолошки помак у последњих годину и по дана јесте што су прешли са пуке сумаризације на расуђивање“, рекао је Луис Мозли, директор компаније „Палантир“ за Велику Британију и Европу.

Ова способност АИ модела да расуђују, односно да анализирају проблем корак по корак, омогућила је „велики скок у броју одлука и брзини којом војно особље може да их доноси током сложених ратних операција“, додао је он.

Ипак, исте технологије које обећавају убрзање војног одлучивања изазивају и забринутост у погледу надзора. Дебата се додатно појачала након недавног спора између компаније „Антропик“ и Пентагона око граница употребе војне вештачке интелигенције, што указује на осетљивост примене најнапреднијих АИ модела у борби.

Бомбардовање основне школе за девојчице у Минабу, на југу Ирана, додатно илуструје смртоносне ризике брзо генерисаних или недовољно проверених циљева, иако још није јасно да ли су и у којој мери АИ системи били укључени у ту операцију.

Како су САД и Израел настојали да ослабе институције режима, погодили су више од 20.000 цувукбуг зграда, према подацима иранског Црвеног полумесеца, укључујући 17.353 стамбена објекта.

„Бомбардовање школе за девојчице ми делује као да је зграда годинама била на листи циљева. Ипак, ово је промакло – питање је како?“, рекао је бивши високи званичник америчке војске који је желео да остане анониман.

„Машина? Човек? Волео бих да верујем да АИ може уочити овакве пропусте, барем у теорији. Нажалост, борба никада није толико чиста као што је технологија замишљена“, додао је он.

Џесика Дорси, истраживачица употребе АИ и међународног хуманитарног права на Универзитету у Утрехту, истакла је да је америчка војска исти број од око 2.000 циљева у Ираку и Сирији, током кампање против ИСИС-а, погодила за шест месеци.

„Сада упоредите то са извештајима о овој кампањи, где је исти број удара изведен у прва четири дана. То показује размере и брзину извршења циљева“, навела је Дорси.

Током војне операције у реалном времену, као што је „Епски бес“ у Ирану, платформа „мејвен“ компаније „Палантир“, делује као софтверски „мозак“. Она подржава читав такозвани „ланац убијања“ – процес проналажења и уништавања циља током активног сукоба.

То укључује идентификацију и приоритизацију циља, избор одговарајућег оружја и на крају процену штете након удара.

Раније је тај процес подразумевао штампање докумената и чекање да их високи командант проучи и одобри.

„Ти стари ланци одлучивања мерили су се сатима, а понекад и данима. Циљ АИ је да се то скрати на секунде и минуте, готово тренутно“, рекао је један стручњак за војну технологију који је такође желео да остане анониман.

Велики језички модели – технологија која стоји иза система као што су „клод“ и четГПТ – показали су се веома ефикасним у помагању при састављању већег броја циљева за напад у поређењу са традиционалним методама које воде људи, а које су спорије и захтевније, објаснила је Софија Гудфренд, истраживачица технологије и војске на Универзитету у Кембриџу.

„То превазилази све што смо до сада видели и омогућава војскама да делују брзином и обимом без преседана када је реч о ваздушном гађању“, навела је истраживачица.

Од маја 2025. године, систем „мејвен“ користило је више од 20.000 корисника у 35 војних јединица на терену, према јавним изјавама вицеадмирала Френка Витворта, директора Националне агенције за геопросторну обавештајну делатност.

Према истраживачима одбране, тај број би данас у САД могао бити ближи 50.000, док је и НАТО 2025. године почео да користи исти систем.

И други облици вештачке интелигенције, укључујући аутономну навигацију и компјутерски вид, коришћени су у ратним зонама у Ирану, Гази и Украјини последњих година.