
ПOНОВЉЕНИ председнички избори у Републици Српској нису случајни, јер њих не би било да је победио кандидат опозиције. Упркос томе, на поновљеним председничким изборима поново ће победити Синиша Каран.
Паралелна појава, која се укршта са овим видом притиска на српски народ, јесте одузимање имовине Српској православној цркви у Федерацији БиХ. Навикли смо да о томе слушамо за Црну Гору и тзв. Косово, али ипак је на ред дошла и Федерација БиХ.
Није случајна ни изјава бившег реис-ул-улеме Исламске заједнице БиХ Мустафе Церића да „треба основати Босанску православну цркву“. То је на трагу планова аустроугарских окупационих гувернера у БиХ Оскара Поћорека и Стјепана Саркотића који су 1914. и 1915. покренули кораке за оснивање тзв. „Православне цркве у БиХ“, али их је у тим плановима осујетила победа Краљевине Србије у Првом светском рату.
Притом, Европски парламент је 2022. усвојио резолуцију у којој се помињу православне цркве у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, а не јединствена Српска православна црква.
Дакле, наши непријатељи желе да нас атомизују и да нам не дозволе да дишемо. Због тога се суочавамо са оваквим нападима на Српску православну цркву која је, када је реч о целовитом српском простору, једина српска институција која је преживела разбијање југословенске државе.
Ипак, позиција Републике Српске је у овом моменту знатно повољнија него што је била раније. Посебно је реч о односу Трампове администрације према Републици Српској. Тако да се Сједињене Америчке Државе данас нису непријатељ Републике Српске и српског народа. Трамп је током прве администрације имао разумевање за рушење Ђукановићевог режима у Црној Гори, а сада је током другог мандата показао да има разумевање за Републику Српску јер су укинуте санкције члановима руководства Републике Српске, као и институцијама и установама Републике Српске.
С тим у вези је јако важно што је руководство Републике Српске позвано на молитвени доручак у Вашингтон. Међутим, Западна Европа не следи Вашингтон већ као да чека да Трампу за три године истекне мандат и да уместо њега на место америчког председника дође неко ко би водио клинтонистичку антисрпску политику. Изузетак у томе су Мађарска и Словачка.
Врло је важно што су Србија и Српска продубиле пријатељске односе са Израелом.
Република Српска има праве пријатеље у Русији и Кини. Био је велики догађај када је председник Владимир Путин 2025. допутовао на Аљаску да се сусретне с председником Доналдом Трампом. То нама Србима иде у корист. Наредне три године треба искористити за оснаживање српских позиција, док су повољне прилике у Вашингтону.
(Трибина је одржана 5. фебруара 2026. у организацији портала Све о Српској и Факти, уз подршку Представништва РС у Србији)