Првобитно предложен у септембру 2025. године и формално успостављен на 56. Светском економском форуму у Давосу, Швајцарска, 22. јануара ове године, нова организација америчког председника Доналда Трампа, Одбор за мир, подстакла је многобројне међународне расправе и спекулације о томе која је тачно сврха ове организације. Према речима самог Трампа и присталица Одбора, сврха Одбора за мир јесте да промовише – како и само име сугерише – мир широм света. На папиру, довољно једноставно образложење да се оправда оснивање организације – посебно усред геополитичких превирања двадесетих година 21. века – али су коментатори и аналитичари широм света брзо указали на неколико необичних елемената Одбора за мир који су навели светске лидере и друге актере међународне заједнице да доведу у питање легитимитет и праву сврху организације.

ПОРЕКЛО ОДБОРА ЗА МИР

У августу 2025. године, бивши британски премијер Тони Блер изнео је и заступао идеју о оснивању међународне мировне организације која би ефективно ставила Појас Газе под међународну управу, након било каквог мировног споразума који би могао да проистекне између зараћених Палестинаца и Израелаца. Првобитно означен као Gaza International Transitional Authority (GITA), Блеров план је стављен по страни у корист алтернативног, али сличног, плана који је изнео амерички председник Доналд Трамп у септембру 2025. године. Управо је овај потоњи мировни план делимично усвојен од стране и Израела и Хамаса 10. октобра 2025. године, и наставља да се спроводи у облику прекида ватре. Међутим, не неочекивано, бројна кршења прекида ватре догодила су се од почетка спровођења споразума. Дана 12. октобра, два дана након прекида ватре, Тони Блер је одржао састанак са потпредседником Палестине, Хусеином ал-Шеиком, у суседном Јордану како би разговарали о будућој обнови Појаса Газе, који је готово у потпуности уништен након година израелског бомбардовања и копнених офанзива. Након почетка прекида ватре, председник Трамп је формално објавио да је „рат завршен“. У тренутку писања овог чланка, иако је прекид ватре и даље званично на снази, бројна кршења – претежно од стране Израела – и даље се пријављују, што доводи до нових цивилних жртава међу Палестинцима у Појасу Газе.

Дана 17. новембра 2025. године, Савет безбедности Уједињених нација (UNSC) – уз уздржаност само Русије и Кине – усвојио је Резолуцију УН 2803, којом је одобрено формално успостављање Одбора за мир. Резолуцијом УН 2803 такође је одобрено успостављање International Stabilisation Force (ISF), која би функционисала као мировна снага под вођством УН у Појасу Газе.

Дана 15. јануара, Трамп је формално најавио оснивање Одбора за мир на друштвеној мрежи Truth Social. Најава гласи – од речи до речи – овако:

„Велика ми је част да објавим да је THE BOARD OF PEACE формиран. Чланови Одбора биће ускоро објављени, али могу са сигурношћу да кажем да је то Највећи и Најпрестижнији Одбор икада састављен у било које време, на било ком месту“

АЛТЕРНАТИВНЕ ТЕОРИЈЕ О ОДБОРУ ЗА МИР

Од обелодањивања замисли о Одбору за мир, многи међународни посматрачи, коментатори и аналитичари довели су у питање Трампове намере у вези са овом организацијом, при чему се теорије крећу од тога да је у питању једноставно још један Трампов пројекат сујете, па све до нечега дугорочнијег и злокобнијег по својој природи. Неки су изнели тезу да је реч о комбинацији оба елемента истовремено. Дана 20. јануара, Трамп је говорио о Одбору за мир као о реакцији против самих Уједињених нација, тврдећи да УН „никада нису помогле“. Неизвесно је да ли је Трамп оптуживао УН да „никада нису помогле“ Сједињеним Државама у целини или да „никада нису помогле“ њему као појединцу и његовим личним амбицијама. Штавише, Трамп је отворено наговестио да би његов Одбор за мир потенцијално могао чак и да „замени“ саме Уједињене нације. Овај концепт су већ многи међународни посматрачи наслућивали, имајући у виду Трампову узнемирујућу реторику која сугерише да он лично предузима поступке, како на унутрашњем тако и на међународном плану, који су првенствено обликовaни његовим „сопственим моралом, а не међународним правом“. Употреба таквог готово деспотског језика надовезује се на низ политика које је Трамп наложио, а које појачавају озбиљност његове реторике. Од америчког напада на Венецуелу и отмице председника Николаса Мадура, до све учесталијих претњи америчком инвазијом и анексијом Гренланда, постаје све теже једноставно одмахнути руком на Трампове дрске изјаве на друштвеним мрежама и на конференцијама за штампу као на нешто мање од озбиљних дугорочних амбиција.

Идеја да би Одбор за мир могао да замени Уједињене нације додатно је забрињавајућа када се погледа оснивачка повеља ове прве организације, као и начин на који је она структурисана и како функционише.

КАКО ФУНКЦИОНИШЕ ОДБОР ЗА МИР?

Дана 22. јануара, на 56. Светском економском форуму у Давосу, Швајцарска, Одбор за мир и његова оснивачка повеља формално су основани потписивањем. У повељи је наведено како ће Одбор бити структурисан. Он званично функционише као структура са више нивоа систему, на следећи начин:

• Председавајући: Улога резервисана искључиво за Доналда Трампа, као оснивача организације; ову позицију он би обављао доживотно.
• Одбор: Главно тело Одбора за мир; овај ниво представљају шефови држава сваке појединачне државе чланице која је формално примљена у организацију. У тренутку писања овог чланка, Одбор за мир има укупно 21 државу чланицу.
• Извршни одбор: На овом нивоу више именованих лица која нису шефови држава баве се питањима дипломатије и инвестиција.
• Извршни одбор за Газу: Овај ниво Одбора усредсређен је искључиво на Газу. Предводи га бугарски политичар и дипломата Николај Младенов, који истовремено носи титулу Високог представника за Газу.

Будући да је Доналд Трамп оснивач и доживотни председавајући Одбора за мир, обим његове моћи над организацијом представља значајан фактор због којег су многи међународни посматрачи забринути – трагом његових изјава које наговештавају да жели да Одбор за мир временом замени Уједињене нације.

Као фактички доживотни председавајући, Трамп у коначници има последњу реч о практично сваком појединачном аспекту Одбора за мир. У одсуству утврђених временских ограничења мандата, само Трамп има овлашћење да именује свог наследника, који би, по свему судећи, такође имао сличан степен потпуне контроле над Одбором, његовим активностима и његовим чланицама. Трамп такође има искључиву надлежност да упућује позиве и одобрава пријем потенцијалних нових држава чланица, као и искључиво право да одбије, па чак и искључи било коју државу која не испуњава његове личне услове за чланство, какви год они били. Исто важи и за укупну структуру самог Одбора. По сопственој вољи, Трамп има овлашћење да одмах оснива, мења и укида све постојеће нивое Одбора, онако како лично сматра прикладним. Такође, све измене оснивачке повеље и одлуке које доносе чланови Одбора подлежу Трамповом коначном одобрењу.

Још један елемент Одбора за мир који је оставио многе међународне посматраче у недоумици јесте сам поступак пријема у чланство. Да би нека држава постала стална чланица Одбора за мир, она мора да уплати милијарду долара директно у фонд Одбора – који, наравно, контролише сам Трамп. Уколико држава чланица не жели да уплати износ од једне милијарде долара у фонд Одбора, њено чланство би трајало три године. Продужетак чланства на још три године био би условљен Трамповом коначном одлуком.

ЗЛОКОБНИЈА АМБИЦИЈА?

Такође се мора нагласити да је Трампова позиција председавајућег Одбора за мир у потпуности независна од његове функције председника Сједињених Америчких Држава, што значи да ће, чак и ако више не буде председник САД, његов статус и моћ унутар Одбора за мир остати непромењени. Ова чињеница, заједно са његовом жељом да Одбор за мир временом замени Уједињене нације, навела је многе да страхују да би, у хипотетичком сценарију у којем би се то заиста догодило – имајући у виду да су многи већ дуго критиковали УН због неефикасности у решавању глобалних проблема – Доналд Трамп фактички постао доживотни председавајући нове међународне организације држава, над којом би имао потпуну контролу. Уколико би овакав сценарио икада постао стварност – ма колико то било мало вероватно – тврдња да би Трамп тада себе видео као де факто „владара света“, с обзиром на укупну моћ коју има у оквиру своје позиције, не би, узнемирујуће, представљала претеривање. Управо због овог хипотетичког сценарија многи међународни посматрачи и државе опрезни су у погледу праве природе Одбора за мир и дугорочних амбиција Доналда Трампа у вези са овом организацијом.

Као и код многих политика Доналда Трампа, очигледно америкоцентрична природа Одбора за мир није прошла незапажено. Чак и сам лого Одбора наглашава доминацију америчког утицаја, будући да се у његовом средишту налази северноамерички континент, уз присуство северних делова Јужне Америке. За разлику од логотипа Уједињених нација, други континенти у потпуности су изостављени, иако многе државе чланице Одбора за мир припадају неамеричким континентима. Јавна реакција на лого била је у великој мери негативна, при чему су многи указивали да лого делује као да је генерисан помоћу вештачке интелигенције и да представља дериват постојећег логотипа Уједињених нација.

МЕЂУНАРОДНА РЕАКЦИЈА НА ОДБОР ЗА МИР

Не изненађује што оснивање Одбора за мир није било добро прихваћено од стране већине светских лидера. Неки шефови држава су са таквим презрењем одбили идеју о организацији да је сам Трамп то протумачио као личне нападе на себе. Овакво осећање се, може се рећи, донекле може разумети. Поједине Трампове реакције према одређеним државама довеле су и до нових политика које су створене искључиво како би нашкодиле шефовима држава тих земаља. На пример, француски председник Емануел Макрон изразио је забринутост да би Трамп на крају могао да искористи Одбор за мир као средство за узурпирање легитимитета Уједињених нација, те да ће Француска формално одбити Трампов позив да се придружи организацији. Као одговор, Трамп је запретио Француској увођењем нових царина на француско вино и шампањац, у висини од 200%. Након говора канадског премијера Марка Карнија у Давосу, у којем је изјавио да је ера светског поретка предвођеног Сједињеним Државама окончана, Трамп је формално повукао позив Канади. Пре тога, Канада је првобитно показала интересовање да се придружи, иако је одбила да уплати износ од милијарду долара за стално чланство, већ је потенцијално разматрала трогодишње чланство. Украјински председник Володимир Зеленски такође је изразио подељена осећања у погледу чланства Украјине, наводећи забринутост у вези са могућим чланством Русије. Међутим, Русија није одговорила на Трампов позив за приступање Одбору.

Списак држава и територија које су одлучиле да се придруже Одбору за мир углавном обухвата оне које предводе владе већ изразито проамеричке оријентације. Међу њима су Ел Салвадор, Аргентина, Мађарска и непризната територија Косово. Занимљиво је да су и Јерменија и Азербејџан чланице Одбора, упркос томе што су ове две државе у изузетно оштром спору око питања региона Арцах – односно Нагорно-Карабаха – где је велика војна офанзива Азербејџана против тог региона у септембру 2023. године довела до протеривања целокупног аутохтоног становништва, између 100.000 и 150.000 етничких Јермена.

Тренутно је седам држава изразило намеру да се придружи Одбору за мир у блиској будућности. То су Албанија, Белорусија, Израел, Египат, Кувајт, Камбоџа и Вијетнам.

БУДУЋНОСТ ОДБОРА ЗА МИР

Једна од најчешћих критика и оптужби упућених Одбору за мир јесте да се целокупни није ништа више од пројекта сујете Доналда Трампа. Незадовољан тиме да буде „само“ председник Сједињених Америчких Држава, Трамп је себи доделио статус председавајућег Одбора за мир – организације за коју се нескривено претпоставља да је намењена да временом замени саме Уједињене нације – што се може посматрати као амбициозан, али истовремено неуобичајен, па чак и опасан покушај да оствари још већи утицај у глобалним пословима него што га већ има кроз бројне своје претходне политике, како унутрашње тако и спољнополитичке.

С обзиром на рану фазу постојања Одбора за мир, тренутно је тешко прецизно предвидети докле ће организација бити спремна да иде у свом глобалном деловању, или чак да ли ће опстати након животног века самог Доналда Трампа. Једино што се може предвидети јесте да, све док организација постоји као Трампом контролисана алтернатива Уједињеним нацијама, узимајући у обзир изузетну непредвидивост – и растућу нестабилност – Трампове спољне политике, Одбор за мир, иронично, има више изгледа да постане још један фактор који доприноси све већој глобалној нестабилности него било каквом облику мира, било краткорочном или дугорочном.