МИЛАНА БАБИЋ: Аушвиц и порицање зла, непријатељ још није поражен

Дана 30. јануара 2026. године, у Дому биоскопа у Ростову на Дону одржан је значајан догађај који је објединио три кључна датума из Великог отаџбинског рата. Догађај, посвећен годишњицама ослобођења концентрационог логора Аушвиц, пробијања опсаде Лењинграда и тријумфалног завршетка Стаљинградске битке, окупио је младе људе, стручњаке, лидере националних културних удружења, просветне раднике, као и представнике из Белорусије, Републике Српске и Израела. Препоручујемо презентацнију са овог догађаја коју је одржала Милана Бабић, предсједника Бесмртног пука у Републици Српској…

(…)

Данас нам је познато много чињеница о Аушвицу, али исто тако остало је много непознатих чињеница и, с обзиром на проток времена, мало је наде да ћемо наше знање о овом мјесту највећег зла проширити. Међутим и оно што је данас широко познато довољно нам је да формулишемо јасан став о историји која се ту догодила.

Познато нам је да је убијено око 1,1 милион људи, да је преживјело 7 хиљада затечених затвореника које је ослободила Црвена армија, да је претходно евакуисано између 56 до 58 хиљада затвореника од којих су многи пострадали у такозваним „маршевима смрти“ пошто су пјешке пребацивани у друге логоре пред доласком Црвене армије.

Исто тако, знамо да је усмрћивање вршено на најмонструозније начине: у гасним коморама, изгладњивањем, стрељањем, да су лешеви спаљивани у крематоријмима. До данас су сачуване многе зграде из комплекса логора као и бројна свједочанства о животу и страдању затвореника.

Тешко је описати сав ужас који је владао у овом логору, али и у другим логорима који су постојали у Европи током Другог свјетског рата. Управо зато смо данас изненађени несхватљивим покушајима порицања холокауста и ревизијом историје.

За сваког теолога овдје се поново постављају два основна питања која су одувијек збуњивала људе:

Одакле у човјеку овако огроман и несхватљив потенцијал зла? И друго.

Како је и зашто Бог допустио да се ово зло догоди?

Независно од ових теолошких питања, која ће још дуго тражити одговор, одговорност нас, данашњих људи, тиче се прије свега разобличавања порицатеља холокауста и ревизиониста историје. Ово је веома важно да се опет не би поновила историја коју су наши преци преживјели у вријеме нацизма. Свједоци смо да се исте човекомрзачке идеје опет појављују у Европи и да се ратна еуфорија распирује код европских народа, у различитој мери од народа до народа.

И народи са простора бивше Југославије били су затвореници у Аушвицу. Према неким процјенама био их је око 20 хиљада. Наш Музеј жртава геноцида располаже бројком од 392 особе које су биле заточене у Аушвицу. Срби су углавном одвођени у логор број 3 – Аушвиц-Моновиц који је био радни логор и ту су експлоатисани као радна снага.

Треба имати у виду да је Музеј Аушвиц имао и Југословенски павиљон. Када је Југославија разбијена, новоформиране државе нису се могле договорити око његовог одржавања и обнављања. Формално он је данас у стању реконструкције, али ништа се не ради да дође до обнове и поставке.

Да би се разумјело зашто је то случај, треба имати у виду да је неонацистичка идеологија веома присутна у неким деловима бивше Југославије. Управо зато видимо да се исти процеси порицања холокауста и ревизије историје одвијају и када је реч о логорима у Југославији из времена Другог свјетског рата. Тако се систематски умањује у јавном дискурсу у Хрватској број жртава у Јасеновцу, највећем логору у нацистичкој држави НДХ (Независна држава Хрватска 1941 – 1945 године): „Што се тиче ужаса и звјерстава које су усташе тамо починиле, Јасеновац нема паралелу у људској историји. По обиму својих злочина, био је то трећи концентрациони логор у окупираној Европи (1941–1945), послије Аушвица и Треблинке. Док су њемачки логори спроводили ‘технички’ геноцид – то јест, људи су једноставно истребљивани на ‘транспортној траци’ – у Јасеновцу су људи убијани на најбруталније начине познате историји. Форензичка испитивања спроведена у Доњој Градини и Јасеновцу открила су више од 40 метода убијања жртава.“

Жртве овога логора су, поред најбројнијих – Срба, били и Јевреји и Роми. Број жртава је такође огроман и по неким процјенама износи и до 750 хиљада.

Исто тако, извјестан број затвореника логора Јасеновац је упућиван у Аушвиц. Удруживање ради злих дјела такође није непознато и нацисти разних народа су се удруживали. Ово не треба губити из вида! Никада!

„Историја се понавља: једном као трагедија, други пут као фарса.“ Ово је стара философска изрека, дубоко истинита:

„80. годишњица ослобођења Аушвица постала је фарса. Пољска, чији су грађани служили као логорски стражари, угошћује госте. Међу њима је Немачка, чији је режим створио овај пакао. Француска, чија је сарадња са нацистима оставила крвави траг на историји. Хрватска, чије су усташе били верни пси Трећег рајха.“

Јасно: култура сјећања и преношење истине о нашим патњама и побједама наш је најважнији задатак, јер непријатељ још није поражен!

Освенцим и отрицание зла

Сегодня нам известно много фактов об Освенциме, но также осталось много неизвестных фактов, и, учитывая течение времени, мало надежды на расширение наших знаний об этом месте величайшего зла. Однако того, что широко известно сегодня, нам достаточно, чтобы сформулировать четкую позицию по истории, которая там произошла.

Нам известно, что около 1,1 миллиона человек были убиты, что 7 тысяч заключенных, освобожденных Красной армией, что ранее было эвакуировано от 56 до 58 тысяч заключенных, многие из которых погибли в так называемых „маршах смерти“, поскольку они были переведены в другие лагеря пешком до прибытия Красной Армии.

Точно так же мы знаем, что казнь совершалась самыми чудовищными способами: в газовых камерах, голодом, расстрелом, что трупы сжигали в крематориях. На сегодняшний день сохранилось множество построек лагерного комплекса, а также многочисленные свидетельства жизни и страданий заключенных.

Трудно описать весь ужас, который царил в этом лагере, но также и в других лагерях, существовавших в Европе во время Второй мировой войны. Именно поэтому сегодня мы удивлены непостижимыми попытками отрицания Холокоста и пересмотра истории.

Для каждого Богослова здесь снова задаются два основных вопроса, которые всегда сбивали людей с толку:

– Откуда в человеке такой огромный и непостижимый потенциал зла? И другое.

– Как и почему Бог позволил этому злу случиться?

Независимо от этих богословских вопросов, которые еще долго будут искать ответ, ответственность нас, сегодняшних людей, касается, прежде всего, разоблачения отрицателей Холокоста и ревизионистов истории. Это очень важно, чтобы снова не повторить историю, которую наши предки пережили во времена нацизма. Мы являемся свидетелями того, что те же самые ненавистные идеи снова появляются в Европе и что эйфория войны раздувается среди европейских народов в разной степени от народа к народу.

Народы из бывшей Югославии тоже были заключенными в Освенциме. По некоторым оценкам, их было около 20 тысяч. Наш Музей жертв геноцида располагает цифрой 392 человека, которые были задержаны в Освенциме. Сербов в основном отправляли в лагерь № 3 – Освенцим-Моновиц, который был трудовым лагерем и их использовался там как рабочая сила.

Следует помнить, что в музее Освенцима также был югославский павильон. Когда Югославия была разбита, вновь образованные государства не смогли договориться о его сохранении и восстановлении. Формально он сегодня находится в состоянии реконструкции, но ничего не делается, чтобы прийти к обновлению и настройке.

Чтобы понять, почему это так, следует иметь в виду, что неонацистская идеология очень присутствует в некоторых частях бывшей Югославии. Именно поэтому мы видим, что те же процессы отрицания Холокоста и пересмотра истории происходят, когда речь идет о лагерях в Югославии времен Второй мировой войны. Таким образом, в публичном дискурсе в Хорватии систематически уменьшается количество жертв в Ясеноваце, крупнейшем лагере в нацистском государстве НГХ (Независимое Государство Хорватия в 1941-1945 годах): „По ужасам и зверствам, которые совершали в нем усташи, Ясеновац не имеет аналогов в истории человечества. По масштабам преступлений это третий концентрационный лагерь в оккупированной Европе (1941–1945) после Аушвица и Треблинки. В немецких лагерях осуществлялся «технический» геноцид, т. е. людей просто истребляли на «конвейере», а в Ясеноваце людей убивали самыми жестокими способами, какие только помнит история. Судебно- медицинская экспертиза, проведенная в Доня- Градине и Ясеноваце, выявила более 40 способов умерщвления жертв.“

Жертвами этого лагеря были, помимо самых многочисленных сербов, евреи и цыгане. Число жертв также огромно и, по некоторым оценкам, достигает 750 тысяч.

Точно так же ряд заключенных лагеря Ясеновац были отправлены в Освенцим. Объединение для злых дел также не является неизвестным, и нацисты разных народов объединались. Это не следует упускать из виду! Никогда!

„История повторяется дважды: первый раз в виде трагедии, второй — в виде фарса“, Это старая философская мысль, глубоко верная:

„80-летие освобождения Освенцима превратился в фарс. Польша, чьи граждане служили в охране лагеря, принимает гостей. Среди них — Германия, чей режим и породил этот ад. Франция, чья коллаборация с нацистами оставила кровавый след в истории. Хорватия, чьи усташи были верными псами Третьего рейха.“

Одно ясно – культура памяти и передача правды о наших страданиях и победах — важнейшая задача для нас, потому что враг ещё не побеждён!

Милана Селена Бабич