Мирослав Здравковић: Утицај вируса Covid-19 на вишак (2020-2022) и мањак (2023-2025) умрлих

На основу података за 11 месеци 2025. године можемо констатовати:

– 58 хиљада рођених биће нови рекордни минимум од 1876. године, када су у број рођених евидентирана само деца на територији тадашње Србије, а која је имала 1.375 хиљада становника.

– Око 94 хиљада умрлих биће најмањи број од 1995. (93.933) или 1994. (93.011) године.

Ово смањење броја рођених, при смањењу броја жена у фертилном периоду још увек даје релативно високу стопу фертилитета од око 1,5 детета по жени, али број рођених ће наставити да се смањује и у наредним годинама (осим уколико почну да се рађају деца радника чији је број нагло увећан у претходних две-три године, па Београд личи на било који велики развијени град Европе или САД).

Смањени број умрлих последица је повећаног броја умрлих у време вируса Covid-19, али ће и без тадашњег вишка почети да се смањује, јер одласком бејби-бумера остајемо без најбројнијег дела становништва.

Пошто је „вишак умрлих“ дефинисан као одступање од просечног броја умрлих 2016-2019. године, већ три године негативан, интересовало нас је да ли је прави вишак умрлих из 2020-2022. до сада овим мањком неутралисан. Одговор је негативан. У збиру је вишак умрлих за период од јануара 2020. до новембра 2025. износио 38.155 лица, а како је по годинама изгледао прилажемо у малој табели:

Прилажемо и графикон са месечним подацима.

Са графикона се могу очитати велики „таласи“ у скоку смртности током 2020. и 2021. године, а они се могу повезати са ширењем епидемије вируса Covid-19 (крајем 2020) и масовном вакцинацијом (крајем 2021. године). Од 2023. године скоро у сваком месецу постоји мањак умрлих, и он је имао позитивну вредност приликом великих хладноћа (јануар 2024. и 2025) и екстремних врућина (јул 2024) или из трећих разлога (септембар 2025).

Нисам упознат са медицинским и статистичким истраживањима у Србији.

Да ли је неко раздвојио вишак умрлих на основу:

1. умирања од вируса Covid-19, од:
2. умирања услед непружања адекватне здравствене заштите закључаном становништву;
3. непостојања ране дијагностике и лечења других обољења у време закључавања;
4. утицаја стајања ради вакцинације на смртност услед нагле физичке активности, а након дугог времена без њеног упражњавања;
5. смртоносног дејства вакцине на особе са осетљивим другим обољењима. Сви су добијали исту вакцину, али сви су се налазили у различитим здравственим стањима, животном добу, различитим реакцијама на исте или различите лекове;
6. Осталих узрока умирања (на пример, нагли пад смртности од загађења ваздуха тада и повећања сада).

Закључавање је имало позитиван утицај на смањени број преминулих у саобраћајним несрећама – није било пешака за гажење – али, које су још негативне фаталне последице спроведених (и неспроведених) мера.

За нас старије, време лети застрашујућом брзином, па би било пожељно макар покушати застати и осврнути се на догађаје и времена у којима смо живели. Ово „корона време“ спада у најлуђа.