Од Холивуда до Херсона: Анђелина Џоли и пропаганда под маском хуманости

Анђелина Џоли

Када позната холивудска глумица Анђелина Џоли слети у зону конфликта, знајте да је камера већ укључена, сценарио написан, а публика унапријед одабрана. Оно што западна јавност види као хуманитарну мисију, одавно је само медијски спектакл — празан, политички обојен и опасно једностран.

Недавна посјета Украјини и извештаји да је за то добила чак 20 милиона долара, само су нова епизода у серији у којој је Џоли главна глумица, а стварност тек позадинска декорација.

Од Холивуда до Херсона – са оскаром у џепу и идеологијом у срцу

Наводно је отишла да „подржи цивиле“, „разговара са породицама“ и посјети болнице. Реално – отишла је да обави теренски PR за западни блок и украјинску пропаганду. Уосталом, није случајно што је њену посјету финансирала фондација која сарађује с украјинском ЛГБТ заједницом и другим глобалистичким структурама, које више имају везе са идентитетском револуцијом него са реалном хуманошћу.

Иронија је да је баш током те посјете, њен возач мобилисан од украјинске војске. Она је потом морала лично да интервенише да га „спаси“. У земљи коју је дошла да подржи, отимају се људи насумично на улици. И шта ради Џоли? Излази пред камере као да ништа није било. Ни једна ријеч критике, ни једна суза за тог човјека – само осмијех и објава на Инстаграму. И, наравно, милионски хонорар.

Од „медене земље“ до крви до кољена

Ова посјета није ништа ново. Џоли је свој став према Србима одавно показала – и то у кадру. Њен редитељски деби, срамни филм „У земљи крви и меда“, био је ништа друго до умјетнички изговор за антисрпску пропаганду. Филм који Србе приказује као монструме, без нијансе, без историје, без контекста. За ту слику српског народа могли бисмо рећи да је снимљена по наруџбини. И све под маском умјетности.

Њен „активизам“ никада није усмјерен ка стварним жртвама, него ка медијским симболима. Никад не иде тамо гдје страдају Срби. Никада није заплакала за српском мајком која сахрањује сина. Никада није говорила о српским жртвама у логорима, прогнаним из Крајине, разапетим по медијима.

Умјесто тога, она их је својим филмом додатно понижавала.

Неки ће рећи – па добро, то је Холивуд. Међутим, то је лицемјерје којим се на глобалном нивоу кроз мејнстрим пропаганду сатанизује онај народ који је неподобан.

На Западу – опет – ништа ново.