АНДРИЋГРАД: На Видовдан откривање споменика Николи Тесли

Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

На Видовдан, 28. јуна у Андрићграду биће откривен споменик српском научнику и проналазачу Николи Тесли, поводом обиљежавања четири године од почетка градње града од камена на обалама Дрине и Рзава.

Споменик је дјело академика Николе Јанковића, који је аутор и Теслине статуе која је откривена у новембру 2013. у Њујорку на Лонг Ајленду поводом 70 година од смрти великог научника.

Никола Тесла, једини Србин по коме је названа једна међународна једница мјере, рођен је у Смиљану 10. јула 1856. године. У Америку одлази 1884. године гдје је радио на својим највећим открићима.

Најзначајнији Теслини проналасци су обртно магнетно поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Преминуо је 7. јануара, у 87. години, у хотелу у Њујорку, сиромашан и заборављен.

Имао је више од 700 заштићених патената и иновација. Његово име уведено је у Дом славних проналазача Америке. Најзначајнија награда у домену електричне енергије зове се „Награда Николе Тесле“, а додјељује је Савјет Електроинжењера – ИЕЕЕ.

Као и многи српски великани и Никола Тесла је нашао своје мјесто у Андрићграду да заједно са Ивом Андрићем, Петром Петровићем Његошем и Гаврилом Принципом буде свједок мјесту духовног и културног прочишћења.

Откривање споменика биће одржано на платоу испред пословне зграде Предузећа „Хидроелектране на Дрини“ у 17.00 часова.

Видовданске свечаности почеће Светом архијерејском литургијом коју ће служити Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије у Цркви Светог цара Лазара у Андрићграду у 9.00 часова.

У 17.30 часова предвиђен је наступ Културно-умјетничког друштва „Грачаница“ из Чикага.

Као и сваке године, Видовданској прослави придружиће се и Андрићев институт заједно са галеријом „Петар Лубарда“. Том приликом, у сарадњи са Кућом легата из Београда и Фондацијом Петра Лубарде из Херцег Новог, у просторијама галерије у 19.00 часова свечано ће бити отворена изложба слика и цртежа овог сликарског генија.

Петар Лубарда је препородитељ српског сликарства чији су коријени дубоко у народној епској традицији. Као ни један наш умјетник, Лубарда је успио да унесе драматику, епику, срж и снагу балканских предјела на своја платна и тако заузме јединствено мјесто на српској и црногорској умјетничкој сцени.

Као резултет сарадње са фондацијом Петра Лубарде са Цетиња, у оквиру поставке биће приређена и изложба ученичких радова инспирисаних ликом и дјелом Петра Лубарде, творца нове културе сликарства.

У оквиру видовданске прославе, биће одиграна и представа „Бела кафа“ у извођењу Народног позоришта из Београда, у режији Милана Нешковића, а према тексту једног од најзначајнијих српских драмских писаца Александра Поповића.

Радња представе смјештена је у период између 1941. и 1955. године и говори о распаду породице богатог индустријалца. У пет чинова је, кроз појединачне ликове, приказана слика друштва у овом бурном периоду. Кроз динамичну радњу провлаче се и преплићу љубав и мржња, уважавање и презир, хумор и горчина, међусобно уништавање, али и помоћ.

Свечана премијера одржана је 4. маја у Народном позоришту у Београду, а након два мјесеца, публика у Андрићграду имаће прилику да ужива у овом величанственом комаду у којем улоге тумаче: Бранко Видаковић, Олга Одановић, Павле Јеринић, Вања Ејдус, Ненад Стојменовић и Нада Шаргин.

Почетак представе заказан је за 21.00 час на Византијском тргу.

У вечерњим часовима посјетиоци Андрићграда имаће прилику да уживају у концерту познате београдске рок групе „Рибља чорба“ који ће својим наступом употпунити видовданску свечаност, а љубитељима квалитетне музике приредити спектакл.

Концерт ће бити одржан на Тргу Петра Другог Петровића Његоша, са почетком у 23.00 час. Улаз за све посјетиоце је бесплатан.

Прича о граду од камена у Вишеграду почела 5. јануара 2011. године, на промоцији програма обиљежавања 50 година од уручивања Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу. Већ 19. јуна исте године, на тек ограђеном ушћу Рзава у Дрину, камен темељац су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик и творац Андрићграда Емир Кустурица.

На Видовдан 2011. године, великим перформансом, у коме су учествовали Хор и Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије, уз пратњу звукова грађевинских машина, започели су први земљани радови на локалитету будућег Андрићграда.

Са монументалним бистама у Андрићград су се „уселили“ Иво Андрић, 2012. године, и Петар Други Петровић-Његош, 2013. године.

У Андрићграду су се одавно, упоредо са градњом, одвијале бројне и разноврсне културне приредбе и манифестације, Андрићев институт је окосница истраживања у вези са обиљежавањем 100 година од почетка Првог свјетског рата, а скоро покретање Универзитета лијепих умјетности на ушће Рзава у Дрину довешће ускоро студенте са разних страна свијета.

Срна

Тагови: , ,

?>