ЕМИР КУСТУРИЦА: Мој друг Јосип Пејаковић

Фото: М. Цветковић

Иако се дуго нисмо видели, патили смо од исте бољке, изгубили тло под ногама када је нестала држава у којој смо настали. Све што се учитало у посљедњих неколико десетљећа равно је муци са временом. Несналажење са новим правилима, губећи тло под ногама, понекад би дрекнули упозоравајући, дерњали се оним истим гласовима које смо изговарали када је било јасно да Југославије никада више неће бити. Без обзира на тумачења и склоности развијене током посљедњих тридесет година, шта год ко мислио, како год гледао на будућност република бивше Југославије, стање је дошло до потребе за дезинфекцијом, како би их сада већ покојни Пејаковић, једном приликом, назвао шест новонасталих септичких јама.

Заувијек ће остати слика храброг, писменог, наочитог човјека, побуњеног грађанина згађеног над лажима оних који су стварали, наводно, грађанско друштво, пред његовим очима градили заједницу у којој није било мјеста за интернационалце као што је био он – Јосип Пејаковић – мој друг.

Емир Кустурица