Само је она фалила: Какав нас свет чека кад је на његовом врху Аналена

© Sputnik / Press service of The Ministry of Foreign Affairs of the Russian Federation /

Избор Аналене Бербок за место председника Генералне скупштине Уједињених нација довољно је проблематично због њеног начина вођења немачке политике и њеног нацистичког порекла којим се радо хвали, али већи проблем од оба ова разлога представља чињеница да је политички некомпетентна чак и за обављање ове протоколарне функције.

Бивша немачка министарка спољних послова Аналена Бербок изабрана је за председника Генералне скупштине УН током 80. председавања овим телом. Изабрана је са 167 гласова, а гласање је било тајно, тако да се не зна како је Србија гласала. Из Брисела је одмах стигла честитка.

Бербокова би једногодишњи мандат требало да преузме у септембру, а на том месту ће заменити бившег премијера Камеруна Филемона Јанга.

Аналитичар и публициста Игор Ивановић каже за Спутњик да су нацистичко порекло и улога Бербокове у потпомагању рата у Украјини само делимични проблеми у њеном избору у Уједињеним нацијама.

Највећи проблем у случају Аналене Бербок је ипак некомпетенција. Она осликава тај светско-историјски процес у коме људи мали по габариту, по идејама и по визији, а уз то и проблематични по неким карактерним особинама, долазе на чело светских институција 01:05 Није битно што је данас та институција више протоколарног карактера, јер она показује у ком тренутку се налази западна цивилизација. Аналена Бербок симболизује сва посртања западне цивилизације, и морална и квалитативна, а у крајњем случају и реалполитичка, каже за Спутњик Игор Ивановић.

Нико као она

Он сматра да је изненађујуће било то што је Бербокова била једини кандидат за позицију председника скупштине, поготово имајући у виду њен изразито лош мандат у функцији министра спољних послова Немачке.

Од осам милијарди људи на овом свету, баш нам недостаје једна Аналена Бербок на позицији председника ГС Уједињених нација. Замислите када особа тако малог угледа и у самој Немачкој треба сада да заступа неке светско-историјске процесе, од којих нам у крајњем случају може као врсти зависити и судбина.

Наш саговорник скреће пажњу и на однос незападних великих сила према Бербоковој, односно чињеницу да је третирају као трећеразредног госта . Ивановић подсећа на сцене из Кине где Аналену Бербок нико чак није ни дочекао на аеродрому, што је јасан индикатор угледа који она ужива у овом делу света.

Изабрати Аналену Бербок од толико људи у самој Немачкој који немају ту врсту путева, који нису били у политици, немају радикално нацистичко порекло, нису у својој биографији имали и срамотне тачке, а имају и неко конкретно дело иза себе само показује дух постмодерног времена у којем живимо, закључује Ивановић.

Непријатан избор

Бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић рекао је за Спутњик да је за ову годину било значајно изабрати представника из значајне и велике земље као што је то Немачка и да у томе нема ничег спорног. Проблем је само у томе ко је изабран. Бербокова је док је била министар спољних послова Немачке направила одређен број политичких и других гафова због чега се већ доказала као некомпетентан дипломата.

Њена прошлост је вероватно утицала и на њену садашњост, с обзиром на то да је њен деда био истакнут у хитлеровској војној хијерархији. Иако то не би требало да оптерећује наследнике, односно потомке, у њеном случају делује као да је она задржала то наслеђе.

Колико год Бербокова представљала непријатан избор за председника Генерале скупштине УН, каже наш саговорник, она је такође и релативно ограничена са могућностима да нешто значајније учини. Она као председник Скупштине мора да организује њен рад, да води рачуна о актерима Скупштине, о редоследу, радњи, протоколима, али тешко да може значајније утицати на ставове ГС Уједињених нација.

Ту и тамо сигурно да глас председника Скупштине, поготово ако је веома ангажован у неким ситуацијама, може да има неког утицаја, али његов глас не може изазвати неке озбиљније последице.

Бербокова овим постављењем добија одређену врсту награде за досадашњу активност, сматра Јовановић, али та награда је више репрезентативна и протоколарна него што је суштинска. Међутим, чињеница да она долази из велике земље и да има један неславни политички рекорд, а и уз прошлост коју има, све то заједно сигурно неће најбоље бити примљено код доброг дела светских земаља унутар УН.

Ипак, све то нема неку озбиљнију политичку тежину. Брзо ће проћи та година у којој она председава и она ће после ње, као и многи други председници пре ње, бити заборављени, закључује Јовановић.