Ко стоји иза напада Кијева на руску нуклеарну тријаду: Да ли се ближи „орешник“ моменат?

© РИА Новости/ Министерство обороны РФ

После телефонског позива председника САД руском председнику Путину, ствари изгледају јасније: Трамп, наводно, није знао за украјинске  нападе и добро је разумео да ће Русија одговорити на провокацију, снажније него што ће Украјина моћи да поднесе.

Када и где – видећемо.

Прве процене указују да су свега три стратешка бомбардера Ту-95МС погођени у бази Белаја у Иркутску. Један од њих је делимично оштећен, а три друга Т-22М3 су погођена, од којих два непоправљиво. У бази Олења у Мурманску, можда су погођена још четири Ту-95МС, плус један Ан-12.

Чак и ако их је пет изгубљено, то је мање од 10 одсто њихове флоте. Од пет база, које је требало да буду нападнуте, напад је био успешан само у две. Али, није ствар у томе.

Изнова и изнова се у медијима понавља питање зашто је Русија оставила своје стратешке бомбардере незаштићене. Укратко, зато што је то био услов новог уговора, познатог као „нови СТАРТ“, који је потписан још 2010. и продужен до 4. фебруара 2026.

Нови споразум СТАРТ предвиђа да стратешки бомбардери морају да буду видљиви „националним техничким средствима (НТМ) верификације“, као што су сателитски снимци, како би се омогућило праћење друге стране.

Иначе, нови СТАРТ је уговор склопљен између САД и Руске Федерације ради смањења и ограничавања стратешког офанзивног наоружања.

Новом терористичком акцијом кијевске хунте бачен је у сенку исход друге рунде преговора између Русије и Украјине, на којем се није разговарало ни о чему другом него о размени заробљеника.

Шеф кијевске хунте Зеленски изјавио је да је ова операција била планирана „годину, шест месеци и девет дана“, пренео је Укринформ. То је, према његовим речима, био „апсолутно бриљантан и независан резултат Украјине“.

Али, Зеленски не зна о чему говори.

Погледајмо изблиза у чему се састоји „бриљантност“ ове украјинске операције.

Заједничка операција САД и Британије

Наравно, кијевска хунта није у стању да планира а ни да спроведе ништа независно од својих западних „савезника“.

Напад на руске стратешке бомбардере, који су део нуклеарне тријаде, била је заједничка операција САД и Британије, а посебно МИ6, пише бразилски политички аналитичар Пепе Ескобар на сајту „Фондација стратешке културе“. Уз појашњење за неупућене: „Целокупну технолошку инвестицију и стратегију обезбедила је америчко-британска комбинација.“

Међутим, ови губици, ма колико били болни, додаје Ескобар, неће утицати на могућности руских ваздушно-свемирских снага.

Амерички председник Доналд Трамп није био унапред обавештен о украјинском нападу дроновима на руске аеродроме, изјавила је и портпаролка Беле куће Керолајн Левит. Упитана да ли је Киjев о томе претходно обавестио Трампа, Левит је (очекивано) одговорила: „Није.“

Али, то је, као и „истанбулски кабуки театар“ – само политичко позориште, наводи Ескобар.

Нејасно је, додаје он, да ли је Трамп био обавештен. Сада Кремљ и службе безбедности истражују све могућности, а посебно ко је дао коначно зелено светло за ову операцију.

„Очекивано, ‘истанбулски кабуки’ је дошао и отишао као безобразан спектакл, заједно са украјинском делегацијом у војним униформама и министром одбране Рустемом Умаровим, који није био у стању да говори чак ни осредњи енглески, на неуредној конференцији за новинаре након кратког састанка у 1.15“, наставља бразилски аналитичар.

Све ће се одлучити на бојном пољу

Сада је јасно да је једино решење за кијевску хунту само оно војно. Специјална војна операција ће се наставити, све до војног слома Кијева, а то се може протегнути и на 2026. годину. Како је поновио руски министар спољних послова Сергеј Лавров: „Све ће се (у вези са Кијевом) одлучити на бојном пољу.“

С тим што је приликом састанка две делегације главни руски преговарач Владимир Медински представио Кијеву предстојећу веома прецизну „мапу пута“, која укључује потпуно повлачење украјинских снага из ДНР, ЛНР, Херсона и Запорожја, међународно признање Крима, Донбаса и Новоросије, као и неутралност Украјине.

Потом би уследило одржавање избора у Украјини, или оног што би ње остало, и потписивање коначног мировног споразума, кога би обавезујућом резолуцијом одобрио Савет безбедност УН, као и забрана распоређивања нуклеарног оружја.

Освета је неизбежна

Наравно, ништа од тога не може да прихвати садашњи режим у Кијеву, као ни неонацистичке групе које га контролишу, или ратни хушкачи са Запада, што само потцртава потребу свргавања кијевске хунте. Односно, како каже турски аналитичар Мехмет Перинчек, овде је једначина веома једноставна: „Нема рата уколико нема кијевског режима.“

Питање рата је питање живота и смрти, али не за Украјину, него за чланове кијевске хунте.

Заправо, скорашњи догађаји отварају низ много важнијих питања: ко на Западу заиста жели (нуклеарни) рат са Русијом?

Оно што је сигурно: одговор Русије ће неминовно уследити, а он ће бити разоран, не само за Кијев. „За сада је руска реакција прилично методична: потпуна тишина, опсежна истрага, плус провођење оног што је договорено у Истанбулу“, додаје Ескобар.

За сада, преовлађујуће расположење у Русији је: „Ослободите ‘орешнике’, уз плотуне хиперсоничних пројектила.“ Руском јавном мњењу је досадило да буде мета серијских терористичких напада. Украјинска држава, закључио је Путин, претворила се у неку врсту терористичке организације.

Међутим, овде је у питању однос између две најмоћније нуклеарне силе и будућност новог СТАРТ-а. Пред тим, и питање будућности Украјине и мировних преговора изгледа безначајно.

Опште расположење приморава Москву на оштар одговор, закључује Ескобар. Русија, у ствари, размишља да ли је још могуће да порази Колективни запад без покретања трећег светског рата.

„Све што треба да буде уништено ће обавезно бити уништено, а они који треба да буду истребљени – нестаће“, подвукао је бивши руски председник Дмитриј Медведев и истакао:

„Освета је неизбежна.“