Андреј Перла: ЗАШТО ЈЕ САЛОМЕ ТАКО ТВРДОГЛАВА?

Саломе Зурабишвили, могуће је, заиста жели добро својој земљи. Чудна жена, која је у недељу увече поново позвала на револуцију и грађански рат, можда озбиљно верује да је сад најбоље уништити сопствену државу.

А становници Тбилисија, образовани и „успешни“, слушајући је, верују да ће пуцање на полицајце одвести Грузију у бољи живот.

Сваки од њих је преступник и мора бити кажњен по закону. Али рећи ћу вам нешто паметно: они уопште нису толико криви као што мислите. Деценијама су их томе учили, и шта сад од њих очекујете?

Узмимо ту исту Зурабишвили. Она потиче „из породице политичких избеглица“. Грузијско држављанство стекла је тек 2004. године, кад је напунила 52 године. Да ли би такав човек желео да Грузија крене другим путем него у уједињену Европу? У њој је она проживела свој живот. По занимању и вокацији бирократа. За њу је свако ко се залаже за независност било које земље на континенту ултрадесничар, па чак и фашиста.

Људи који су је 2018. године изабрали за председницу били су с њом сагласни. Деценијама је грузијска интелигенција викала свом (слабашном) снагом: „Ми смо Европејци“, „Скоро као Французи“, „Не као ови Руси“.

Никаквих других мисли већ одавно нема у усијаним главама тбилиских интелектуалаца. Шта је највећи локални филозоф Мераб Мамардашвили учио у првим годинама независности? „Постоји грузијско достојанство. Нисмо желели да прихватимо овај усрани, осиромашени живот којим су Руси задовољни. Они га прихватају, а ми – Грузини – не. Погледајте куће и тротоаре у Тбилисију. Прљаве куће, оронуле капије, али унутра су удобни станови, испуњени стварима и квалитетном увозном опремом. Ова атмосфера одражава самопоштовање Грузина, које недостаје Русима“.

Грузијска интелигенција је за председнике бирала само оне који су одвлачили Грузију од Русије – Гамсахурдија, Сакашвили, Зурабишвили. А за народ Грузије, обични, вредни, ове „Европејце“ баш брига.

Русофобска религија. А Сорош је њен пророк. Присталице и сад имају шансу да победе. Али слабе, јер народ Грузије није гласао за „европску будућност“, већ за мирну садашњост. За трговину са Русима и пријем туриста. Да остану лепа јужна земља, а не да постану ратни фронт.

Сваке вечери грузијска интелигенција „излази на мегдан“ да се бори са својим народом. А и наша интелигенција је и даље пуна оних који се према Русима односе као Мамардашвили, и спремни су да униште сопствену државу као Зурабишвили. Ова опасност није прошла. Мислимо о томе.

 

(absatz.media; превео Ж. Никчевић)