САД су извеле дословно на хиљаде експеримената у којима су амерички држављани били излагани високим дозама радиоактивног зрачења, а ова истраживања је финансирала и надгледала војска, Комисија за атомску енергију и друге федералне агенције.
Експерименти су већином извођени су на сиромашним, болесним и немоћним, али постоје и документовани извештаји да су као „заморци“ служили и припадници америчких оружаних снага. Један од таквих извештаја је извештај непрофитне новинске организације „Сан Франциско паблик прес“, која се бави питањима заштите животне средине, пренео је британски „Гардијан“.
Ова истраживања је током Хладног рата спроводила Лабораторија за поморску радиолошку одбрану САД. Централни објекат за истраживања је био смештен у бродоградилишту „Хантерс поинт“ у Сан Франциску, који се налазио у четврти коју су тада претежно насељавали Афроамериканци.
Прикупљени документи показују да су између 1946. и 1963. научници у лабораторији „свесно изложили зрачењу најмање 1.073 војника, запослених у лабораторији и запослених у луци“.
Испитиваним су радиоактивне супстанце убризгаване инјекцијама или су им даване орално (преко уста), а све се одвијало према писменим наређењима високих цивилних и војних званичника.
Али, то је био „само још један чвор у мрежи која је обухватала низ америчких универзитета, болница и других лабораторија. Као једна од првих таквих институција под контролом Пентагона, ова лабораторија је током читавог Хладног рата била водећа институција у војсци“.
Амерички доктор Менгеле
Осим тога, од испитиваних се није тражио претходни пристанак. То је у очигледној супротности са Нирнбершким кодексом, који је требало да обезбеди да се ужаси нацистичких експеримената, који су спровођени у концентрационим логорима, никад више не понове.
„Били смо свесни симптома и штете по здравље коју су изазивали високи нивои радијације“, признао је 1980. биофизичар Вилијам Сири са Универзитета Беркли, који је сарађивао са поменутом лабораторијом.
Сачувана преписка између лабораторије и истраживача показује да су планови укључивали испијање воде у коју су додате радиоактивне супстанце и давање инјекција радиоактивног хрома. Високи амерички званичници су потврдили да су постојали „планови“ који, наводно, никад нису спроведени у дело, али су неки од запослених касније саопштили да су присуствовали таквим експериментима.
У одговору Пентагона на питања о истраживачком програму Лабораторије за радијацију и броју изложених људи, портпарол морнарице Кортни Калаган је признала да су експерименти историјски документовани, али је одбила да одговори на сва питања о њиховом етичком значају.
„Морнарица поштује строгу политику Министарства одбране у погледу заштите људи, а свако истраживање које укључује људске субјекте за тестирање хемијских или биолошких ратних агенаса је генерално забрањено“, саопштила је Калаганова.
Почетком 2000-их, новинарка Лиза Дејвис открила је огромне количине радиоактивног материјала у поменутом бродоградилишту у Сан Франциску.
Након затварања објекта, америчка морнарица је уништила велики број докумената, али и оно што је преостало јасно показује да је излагање људи радијацији било опште прихваћено од врха ланца командовања у Вашингтону, додаје се у извештају који је објавио „Гардијан“.
„Мислим да би оваква открића требало да изазову шок и бес“, изјавила је доцент социологије са Универзитета Санта Круз, јер су се званичници односили „према људима као према потрошном материјалу“.
Деценије експеримената са радијацијом на грађанима САД
То је само један део неетичких истраживања која су годинама и деценијама спровођена у САД. Заправо, слични експерименти су укључивали храњење ментално хендикепиране деце радиоактивном храном, убацивање шипки радијума у нос, испуштање радиоактивних хемикалија изнад градова САД и Канаде, распршивање радиоактивних падавина, убризгавање радиоактивних хемикалија трудницама и бебама, као и зрачење тестиса затвореника.
На пример, у експерименту из 1960-их, преко 100 становника Аљаске било је стално изложено радиоактивном јоду. Информације о овим програмима биле су поверљиве и држане су у строгој тајности. Међутим, 1986. Комитет Представничког дома САД за енергију и трговину објавио је извештај под насловом „Амерички нуклеарни заморци: Три деценије експеримената са радијацијом на грађанима САД“.
Такви експерименти изазивали су, а и изазивају и данас, забринутост државних институција САД, али не из етичких или моралних разлога; забринутост се односи искључиво на покушаје да се овакви експерименти држе у строгој тајности.
На пример, допис Комисије за атомску енергију још од 17. априла 1947. године садржи следеће упозорење: „Пожељно је да се не објави ниједан документ који се односи на експерименте са људима, а који би могао имати негативан утицај на јавно мњење, или би могао довести до судских тужби. Документи који покривају такви радови треба да буду означени као тајни“.
И руководство ЦИА поделило је „озбиљну забринутост“ због цурења информација. У извештају генералног инспектора ЦИА из 1957. године можемо прочитати:
„Морају се предузети мере предострожности не само како би се ове операције заштитиле од излагања непријатељским снагама, већ и да би се сакриле од америчке јавности. Сазнање да се ЦИА бави неетичким и недозвољеним активностима имало би озбиљне реперкусије у политичким и дипломатским круговима.“
Данас се управо то дешава – сазнања да се влада САД, са својим безбедносним агенцијама, бави „неетичким и недозвољеним активностима“, постају јавна у претежном делу света.
Последњи пример је онај из Украјине. Амерички званичници су исмевали и порицали открића руске војске о постојању биолабораторија на тлу Украјине.
Међутим, на саслушању пред америчким Сенатом, на питање сенатора Марка Рубија, тадашња заменица државног секретара Викторија Нуланд потврдила је да САД располажу са биолошким оружјем, укључујући и „биолошка постројења и материјале“ у Украјини.
Речи Нуландове треба схватити крајње озбиљно. Изговорила их је, под заклетвом, особа која је тада заузимала треће место у хијерархији Стејт департмента. Заправо, активности америчке владе захтевају хитну и темељну међународну истрагу.