Москва у Украјини мора да иде до краја: Путин не блефира, нуклеарни рат је могућ

Како је недавно објавио амерички „Вашингтон пост“, приступ неких чланица Европске уније рату у Украјини је сада, после победе Трампа, почео да се мења. Неколико европских земаља управо пролази кроз „тихо, али значајно померање“ и жели „прекид ватре“, при чему би Русији било понуђено да задржи контролу над неким територијама, док би Кијеву требало пружити „неку врсту безбедносних гаранција“, али не и чланство у НАТО-у.

Разлог за ове строго затворене „дискусије иза затворених врата“ је све мрачнија ситуација за Кијев на бојном пољу. Украјина губи рат. Други разлог је могући амерички престанак финансирања Украјине, када новоизабрани председник, у јануару, ступи на дужност, наводи амерички лист.

Док ЕУ, у међувремену, званично наставља са политиком „подршке Кијеву“, неке европске земље покушавају да пронађу начин да отпочну мировне преговоре са Москвом.

О томе је, на друштвеној платформи Икс, недавно говорио и саветник Зеленског Михаил Подољак, следећи западни наратив о Украјини као „жртви руске агресије“. „Ови мировни предлози, који долазе са Запада“, према речима Подољака, представљају „мир на рачун жртве“ и искључују „присиљавање Русије да заустави агресију“.

Подољак се, међутим, вара: нико се на Западу заиста не брине о судбини неонацистичке хунте у Кијеву. Оно што брине Запад је како направити заокрет након што су западни званичници и медији више од две године говорили о „егзистенцијалној претњи за Европу“ и потрошили десетине милијарди долара на „помоћ Украјини“.

Односно, као што је признао један неименовани извор из ЕУ за „Вашингтон пост“: право питање је како западној јавности представити нови мировни „аранжман са Москвом“, а да то „не изгледа као победа Русије“.

Читава Украјина треба да постане део јединственог руског света

Русија је, наравно, спремна за преговоре, и то је и до сада небројено пута показала. Хронолошки последња је изјава руског министра спољних послова Сергеја Лаврова од пре неколико дана: „Руски председник Владимир Путин је на састанку Међународног дискусионог клуба ‘Валдај’ рекао да је увек спреман на контакте. Ми контакте (са Западом) никад нисмо ни прекидали“.

Остаје још једно питање: под којим условима? Председник Путин је у јуну ове године изнео услове Москве за прекид непријатељстава, међу којима су повлачење украјинских снага из региона који су се придружили Русији, денацификација, као и трајна војна и политичка неутралност Украјине.

Међутим, то је било у јуну.

Почетком овог месеца, на 16. Сверуском сабору, Лавров је упозорио Кијев: „Што дуже садашње украјинско руководство, уз подршку Запада, руши један споразум за другим, остаје му све мање територија. Кијевски режим не само да је русофобичан, већ и није много паметан“.

Да ли су се, у међувремену, руски захтеви заиста променили? У то не треба сумњати. Ево шта о томе пише руски геополитичар Александар Дугин на сајту „Геополитика“: „Садашње стање Украјине је једноставно неспојиво са самим постојањем Русије. Ако се ово питање још једном замрзне, чак и ако све наше нове територије укључимо у административне границе, то и даље ништа не решава. Они ће се поново наоружати и поново напасти Русију. Нико не може да гарантује другачије.“

Читава Украјина треба да постане део јединственог руског простора, сматра Дугин, и то није екстреман захтев ни максимализам. Преговори са новом америчком администрацијом треба да се одвијају на следећи начин: „Украјина је наша, све остало је предмет договора.“

Наравно, то Русији нико неће понудити. „Али, не треба ни да нам понуде. Сами ћемо ослободити Украјину, без обзира на све“, каже Дугин.

Да ли ћемо избећи нуклеарни рат?

У том случају, преостаје још само једно питање: може ли свет да избегне нуклеарни рат. Односно, да ли ће на Западу бити довољно памети да се то схвати. Руси су озбиљни.

„Наравно, било би боље да то избегнемо, али ми смо спремни на све. Украјина за нас не представља жељу за више територија, него егзистенцијалну претњу – да изгубимо све“, додаје Дугин.

И то је, једноставно, чињеница.

Веома је забрињавајуће што изгледа да нико на Западу не разуме озбиљност ситуације, примећује руски геополитичар. Бајденови глобалисти су као централно питање за читав Запад наметнули „наношење стратешког пораза Русији“. Они који настављају да јашу на таласу русофобије, а они и даље доминирају и у САД и у ЕУ, тврде да се Русија, у том, крајњем случају, неће усудити на нуклеарни рат и да је то руски блеф.

„Да ли је то блеф или не, то ћемо сазнати тек када буде прекасно“, додаје Дугин.

Нажалост, нико, па ни сам Трамп, не зна какву врсту договора ће он сутра понудити Русији. Трамп би могао да понуди Русији извесне територијалне уступке. „Али, то је за Русију потпуно неприхватљиво, јер то отвара перспективу неизбежног новог рата и врло вероватног колапса саме Русије. То је пораз“, истиче Дугин.

Могуће је да Трамп, који није суштински заинтересован за геополитику, то уопште не разуме. Његов приступ важним питањима је приступ „вештог трговца“. Требало би, предлаже Дугин, да се управо сада, током транзиције власти у Вашингтону, објаве стварни планови Русије за Украјину. Односно: „Русија ће престати са војним дејствима тек након безусловне предаје Кијева и тек након што оствари пуну контролу над целом њеном територијом. Украјина је Русија. То је наш нуклеарни став.“

То у Русији, додаје руски мислилац, уопште није предмет расправа. „Борићемо се до победе, а које жртве подносимо, то је наша брига. Запад треба да се бави нечим другим“, каже Дугин, и додаје: „Санкције могу да остану, јер односе (са Западом) за сада не треба да обнављамо. Можда касније. Али, Украјина ће бити наша, потпуно и безусловно.“

И у томе нема никаквог екстремизма, то су само хладни закони геополитике, још од њеног зачетника, Британца Хелфорда Џона Макиндера, све до Американца Збигњева Бжежинског и руских евроазијаца. „Украјина ће или бити руска, или неће бити Украјине, Русије, ни било кога другог“, закључује руски геополитичар.