Док живи Че, живјеће револуције

На данашњи дан, 9. октобра 1967. године у боливијским шумама убијен је велики револуционар Ернесто Гевара де ла Серне, познатији као Че Гевара, или само као „Че“.

На Куби, школарци и даље свој дан започињу поздравом у виду подигнуте песнице и узвиком: „Пионири комунизма, бићемо као Че“.

То сјећање ће, како је констатовао АФП, бити доста лично за Кастра пошто се заједно са Чеом борио у Кубанској револуцији коју је предводио његов брат Фидел Кастро и која је 1959. године довела до свргавања Фулгенсија Батисте.

Сада су се времена промијенила, а тадашњи предсједник Боливије Ево Моралес изразио је велико дивљење према револуционарном лидеру 2017. године.

„Да није умро у Боливији 1967, Латинска Америка би сада била слободна, суверена, независна и социјалистичка, а то је оно што је он желио“, рекао је за АФП Чеов брат Хуан Мартин Гевара, који живи у Аргентини. Хуан је увјерен да би Че тријумфовао да је остао жив.“Његов мото је био – све или ништа“, додао је Хуан Гевара.

Мит о Чеу као персонификицаји побуне рођен је дана када је убијен у 39. години. Фидел Кастро га је, у говору којем је током тродневне жалости присуствовало око милион људи, називао „уметником револуционарног ратовања“.

Временом – преко мајци, постера и беретки са његовим ликом, Че је постао симбол капиталистичког потрошачког друштва – против чега се борио.

„Митови постоје јер су их друштва створила. Рекао бих да су два најпознатија лика на свету Христ и Че. Пријатељ ми је рекао да претерјуем и да је Христ познатији. Наравно, он је умро пре 2.000 година, а Че пре 50. Нећемо бити ту да бисмо то видели, али Че ће и за 300 година бити Че. Надам се да ће се појавити још неко као што је био Че“, прича Хуан Гевара (74).

Че Гевара је 1952. и 1953. путовао широм Латинске Америке и био је шокиран економским разликама региона. Тај пут који је трајао девет мјесеци овјековечио је књигом „Дневник мотоциклисте“ на основу које је 2004. године снимљен и истоимени филм. Упркос сталним путовањима, успио је да 1953. године заврши медицину.

После студија медицине и честих путовања на којима је стекао своја уверења, Гевара, рођен у Розарију у Аргентини, упознао је у Мексику 1955. године Раула и Фидела Кастра и придружио се герилској борби кубанских револуционара, која их је довела на власт у Хавани 1959. године. Тај догађај му је драматично променио живот.

Од својих кубанских другова задржаће надимак „Че“, типичан аргентински узвик којим се привлачи пажња саговорника, поздравља се или изражава изненађење.

Боливијска војска је у пратњи двојице кубанско-америчких агената ЦИА, ухватила 8. октобра 1967. Чеа са мањом групом изгладнелих герилаца. Рањеног у борбама, Гевару су одвели у напуштену школу у месту Ла Игера гдје је провео последњу ноћ. Сутрадан је погубљен.

Револуција коју је покренуо у Боливији умрла је заједно с њим али нису умрле друге револуције инспирисане његовим дјелом. Док живи Че, живеће револуције!