Констатација француског председника Емануела Макрона да би ЕУ „могла да умре“ ако не постане конкурентнија у односу на САД и Кину је тачна, можда чак и преблага. Међутим, француски председник много прича, а ништа не ради.
Овако др Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду коментарише излагање Емануела Макрона на догађају под називом „Глобални дијалог“, који је одржан у Берлину.
Француски председник је упозорио да је Европска унија у веома несигурној ситуацији и да би могла да се суочи са проблемима ако не успе да продуби своје јединствено тржиште и да реши „фрагментацију“.
Много приче, а мало рада
„Наш бивши модел је готов – превише регулишемо и премало улажемо. У наредне две до три године, ако будемо пратили нашу класичну агенду, бићемо ван тржишта“, изјавио је Макрон.
Макронове примедбе о европској конкурентности нису новост, наводи Пророковић. Француски председник је о томе говорио још прошле године, када се заложио и за нешто што је назвао стратешком аутономијом Европе. И тада је говорио да ће ЕУ бити у проблему због смањене конкурентности и смањивања реалних потенцијала, подсећа он.
„Али, шта је он од тада урадио? Апсолутно ништа – не видимо никакве француске предлоге који иду у смеру некакве промене спољне и безбедносне политике ЕУ, нити у смеру унутрашњих реформи које ће допринети поправљању позиције“, истиче наш саговорник.
Након што Макрон нешто констатује не уследи ништа. Потом исту констатацију понови три или шест месеци касније, а пошто се ради о председнику Француске, она громогласно одјекне у светској јавности.
То што је Макрон приметио и сада и прошле године, према речима Пророковића, одиграва се већ десетак година, а посебно од 2022.
„На пример, у немачкој аутомобилској индустрији су велика отпуштања, огроман број европских инвеститора бежи у САД, бележе се реалне стопе пада животног стандарда у западноевропским земљама, а конкурентност је можда и на историјском минимуму“, констатује Пророковић.
Поруке под притиском
Овакве изјаве Макрон даје и због унутрашњих разлога, јер се налази под великим притиском и деснице и левице у својој земљи – окупљају се и уједињују се снаге и око Марин Лепен, а такође и левица. Тренутно, Макрон контролише између четвртине и трећине гласова бирача, што му није довољно да има већину, објашњава Пророковић.
„Тако да претпостављам да овим изјавама, које се у самој Француској доживљавају као евроскептичне, покушава да помало релативизује притисак на унутрашњој сцени и прошири маневарски простор“, сматра он.
Хладни рат са Кином – преписивање одлука Вашингтона
Са друге стране, у предвечерје доношења одлуке којом би Брисел требало да уведе царине на увоз кинеских електричних аутомобила, мађарски премијер Виктор Орбан упозорава да је ЕУ почела „економски хладни рат“ са Кином.
ЕУ је склона протекционизму, а протекционистичка логика један је од разлога њеног динамичног економског развоја у прошлости, објашњава Пророковић.
„Ми гледамо ЕУ изнутра, зато што смо држава кандидат и то посматрање изнутра увек се оцењује као либерална економија, нема више граница, слободан проток људи, роба и капитала. Али, споља посматрано, ЕУ од свог настанка, односно чак и Европска заједница пре ње успостављала је врло високе царине за увоз роба и производа из других делова света и тако елиминише конкуренцију. Дакле, историјски посматрано, ЕУ је склона томе“, објашњава он.
Проблем је у томе што су кинески произвођачи тренутно конкурентнији – и у Србији се могу видети кинеска возила, додуше на бензински погон, која су знатно јефтинија од европских. Кинеска индустрија тренутно је убедљиво највећи глобални произвођач аутомобила на свету и достигли су европске произвођаче и технолошком и сваком другом смислу.
Штавише, напомиње Пророковић, кинески произвођачи прете да угрозе европске јер већ се говори о возилима која неће бити зависна од литијумских батерија и самим тим биће еколошки прихватљивија. Европа то не може да стигне и самим тим мора да се брани протекционистичким мерама.
Са друге стране, ЕУ прати политику САД – Пророковић подсећа да је тако нешто Вашингтон још пре неколико месеци учинио.
„Европа нема своју спољну и безбедносну политику, ма шта Макрон о томе говорио и ма колико покушавао да потенцира питање стратешке аутономије. Преписују се одлуке Вашингтона, а ЕУ је у својеврсном вазалном статусу према САД. Ако је Бајденова администрација рекла да се иде у трговински рат против Кине и ЕУ ће ући у њега. Дакле, поклопила су се ту историјска искуства, интереси европских произвођача и америчка спољна политика“, наводи наш саговорник.
Посебан тренутак
Несрећа у свему је што мере ЕУ долазе у посебном тренутку – да су царине усвојене пре неколико година, на пример 2018, све би изгледало сасвим другачије. Међутим, контекст међународних односа се променио, констатује Пророковић.
„У Кини ће ово бити схваћено доста рђаво, могуће су бројне контрамере и могуће је да ће због тога бити озбиљног погоршања политичких односа који су ионако већ лоши“, закључује Пророковић.