Снажан одговор Глобалног југа на ратни поход Запада

Формирање платформе „Пријатељи мира“ коју планирају Кина, Бразил и друге земље Глобалног југа има за циљ решавања украјинске кризе, што подразумева прекид борбе и почетак мировних преговора. То је неприхватљиво за Кијев и његове „пријатеље“ са Запада, који су и покренули овај рат против Русије.

„Оснивачи платформе желе да прекину војни сукоб у Украјини, па и ако га не окончају, онда ће барем показати да нису на страни оних који ратују и да нису на страни оних који распаљују рат. Нису они ти који тамо испоручују оружје и војну технику и самим тим, они се налазе на правој страни“, каже руски експерт Владимир Брутер.

Ово није први покушај представника Глобалног југа да промовишу мировно решење – у јуну прошле године у Санкт Петербургу одржан састанак руског председника Владимира Путина са представницима афричких земаља, а потом је лидер Јужне Африке Сирил Рамафоса представио мировни план афричких држава од 10 тачака, који предвиђа решавања сукоба мирним путем, неодложне мировне преговоре и деескалацију за све стране, обезбеђивање суверенитета држава и народа у складу са Повељом УН, безбедносне гаранције, размену заробљеника, хуманитарну подршку жртвама, послератну обнову и јачу сарадњу са земљама Африке.

Руски експерти су оценили да је афричка позиција о Украјини уравнотежена, те да уважава ставове и Русије и Украјине, али је Кијев одбио тај мировни предлог, јер у њему не постоји клаузула о повлачењу руске војске. Уосталом, Кијев је одбацује све мировне предлоге других земаља.

Кина је такође износила своје мировно решење. Штавише, у мају су Кина и Бразил потписале заједнички меморандум у којем је, између осталог, наведено да су мировни преговори једини начин за решавање сукоба. Реч је о политичком решавању украјинске кризе од шест тачака, што је наишло на позитивне реакције више од 110 земаља.

Прва тачка говори о потреби деескалације ситуације, у другој земље позивају на почетак мировних преговора, а трећа је посвећена суочавању са појавом хуманитарне кризе. Четврта упозорава на употребу оружја за масовно уништење, пета говори о недопустивости удара по нуклеарним објектима, а последња, шеста тачка, позива на супротстављање „енклавизације“ света.

Хоће ли „Пријатељи мира“ моћи да постигну конкретне резултате

Иако је Русија више пута позивала на мировне преговоре, Украјина упорно одбија дијалог. Тако је Владимир Зеленски у Савету безбедности УН одбио преговоре са Москвом, истичући потребу да се Русија „присили на мир“, a такође је критиковао мировне иницијативе Кине и Бразила.

На питање хоће ли „Пријатељи мира“ моћи да постигну конкретне резултате, Брутер каже да неће, јер „они не држе кључ за овај сукоб“.

„Они могу само да покажу како можемо исправно да поступамо, али постићи прави резултат без одлуке колективног Запада нико не може. Русија је то дуго покушавала да уради и ништа није успело. Самим тим, ни светски пријатељи, наравно, не могу успети и они то одлично знају. Уосталом, кинеско-бразилска иницијатива постоји већ довољно дуго, око годину дана, али никакве посебне резултате није дала“, каже Брутер.

Украјина, уз подршку Запада, припрема други „самит мира“, док истовремено Владимир Зеленски поставља такве услове који, очигледно, неће донети мир. Он се држи своје „формуле мира“, која за циљ има капитулацију Русије, на шта Москва никада неће и не може да пристане, јер између осталог укључује захтев за повлачење руских снага из Доњецке и Луганске народне републике, Запорошке и Херсонске области, па чак и са Крима, што доводи у питање судбину милиона Руса који живе на тој територији, а који су изложени најстрашнијем терору Кијева.

Уосталом, Зеленски је потписао указ о забрани преговора са Москвом.

Руски експерти оцењују да ће „Пријатељи мира“ донекле унапредити преговарачки процес, али постизање мировног споразума није брза ствар и зависи од више земаља. Дакле, иницијативу треба посматрати као још једну полугу за успостављање мира, али не последњу и не одлучујућу.

Повлачећи паралелу између такозваних пријатеља Украјине и „Пријатеља мира“ стручњаци кажу да постоји „значајна разлика“. Први су војни савезници Кијева, који снабдевају земљу оружјем, док другу групу чине земље које заузимају претежно неутралну позицију. Они сматрају да је најважније да се хитно престане са наоружавањем Украјине и да се пређе у фазу преговора.

Те земље схватају да је овај сукоб комплекснији него што западни пропагандисти покушавају да представе. Истовремено, важно је узети у обзир да Украјина није независна, та земља је под шапом Вашингтона и Лондона.

Како оцењују руски експерти, иницијатива земаља Глобалног југа неће наићи на подршку Сједињених Држава и Велике Британије. Запад ће је одбацити из много разлога, укључујући и то што ће се и даље претварати да имају монопол на глобалну политику.

Након што се украјинска криза заврши, платформа може бити тражена за решавање других потенцијалних сукоба, укључујући и Блиски исток и Азију.

И Русија има своју позицију, и то је званично речено. Москва инсистира на признавању „нових територијалних реалности“ тј. присаједињењу тих региона Русији на основу резултата референдума и хитном прекиду наоружавања Украјине од стране Запада.

Москва поздравља мировне напоре других земаља, али истовремено се ослања на своје снаге и наставља да ради на остварењу задатака који су постављени у оквиру специјалне војне операције.