Шта се дешава у немачкој привреди: Некадашњи „мотор Европе“ не престаје да шлајфује

Некадашњи „мотор Европе“ погодила је олуја од које ће се, сматрају стручњаци, дуго и тешко опоравити. Готово на дневном нивоу из Немачке стижу вести о паду производње, затварању погона и отпуштању радника. Највећа европска економија суочава се са до сада готово незапамћеном кризом, а компаније смањују издатке у покушају да балансирају између високих трошкова производње због високих цена енергената и пада потрошње.

Након што је „Фолксваген“ најавио могуће затварање фабрика, произвођач челика „Тисен“ је најавио реструктурирање, а очекује се да ће америчка електронска компанија „Интел“ у року од неколико недеља свом управном одбору представити план штедње који би могао резултирати замрзавањем или напуштањем њеног гигантског пројекта фабрике у Дрездену вредног скоро 30 милијарди евра.

Немачка привреда претрпела је неколико великих удараца последњих година, посебно у светлу настојања Европске уније да елиминише увоз руских енергената у склопу санкција Москви због сукоба у Украјини.

Немачка је од 2018. године економија са најспоријим растом у Г7 – у просеку расте за 0,4 одсто годишње. Док остатак велике четворке еврозоне – Француска, Италија и Шпанија – показује знаке опоравка од успоравања изазваног сукобом у Украјини и енергетском кризом, Немачка је наставила да се бори и још кокетира са техничком рецесијом.

Анкета коју је крајем августа објавила Немачка индустријска и привредна комора (ДИХК) показала је да је привлачност Немачке као локације за покретање бизниса и интересовање за оснивање нове компаније у тој земљи на рекордно ниском нивоу. Привреднике у Немачкој кочи економска ситуација и неизвесно пословно окружење, али они истичу и проблеме као што су превелика бирократија и високи трошкови производње.

У тексту који је објавио „Гардијан“ пише да аналогни свет убрзано постаје дигиталан, а да је Немачка болно спора да то схвати. Наводе и да је у извесном смислу постала жртва сопственог успеха, јер није на време приметила сигнале за неопходну промену модела и да је премало улагала у физичку, људску и дигиталну инфраструктуру.

Професор међународне економије на Институту за глобалне студије Универзитета у Женеви Мирослав Јовановић каже за РТ Балкан да је велики талас деиндустријализације захватио Европу, а да су производња алуминијума, водоника, електричних аутомобила и хемикалија, само неки од примера, јер се производња у овим секторима „сели“ у САД.

„Од овог самоповређивања Европе у вези са санкцијама према Русији профитирају само САД и Кина у којима је енергија знатно јефтинија него у ЕУ, у првој земљи из домаћих извора, у другој из Русије. Цена енергије повећава трошкове производње, па производи постају скупљи и мање конкурентни на светском тржишту. Компликован систем за добијање дозвола, ‘зелених сертификата’ за производњу, подстичу фирме из ЕУ да пређу Атлантик или да се преселе у Кину“, објашњава професор Јовановић.

Он указује да политика конкуренције и правила еврозоне спречавају ЕУ да се такмичи са САД на равноправној основи у погледу субвенција.

„Немачка је сама себи помрсила конце у аутомобилској индустрији. Они су у начину размишљања заробљени. Имали су моторе са унутрашњим сагоревањем и сувише су се на то сконцентрисали. Кинези су кренули са празног листа папира и направили су искорак. Тренутно су десетак година испред свих осталих када је у питању производња електричних аутомобила. Кина има предност, не у ценама, него у технологији“, каже професор.

Он напомиње да су санкције други разлог посртања немачке привреде, јер су се највећим делом одрекли јефтине руске енергије и преоријентисали се на друге изворе, превасходно америчке, који су много скупљи, тако да их производња сада више кошта.

„Америка има три програма, субвенције за привлачење нових чистих зелених технологија са више од 1.000 милијарди долара. САД може то себи да приушти, што не може ниједна земља у Европи. Не могу да штампају евре и да упумпају толике субвенције, као што Америка може неограничено да штампа доларе. Последице тога су да је у Европи скупља енергија, да су у Америци огромне субвенције, које се дају и страним и домаћим фирмама, и због тога долази до велике сеобе индустријске производње, а Европа остаје на сувом молу“, каже Јовановић.

Он напомиње да цела „Европа посустаје, зато што су они робови једног монетарног система“, а да иста монетарна политика не може да буде примењена у тако хетерогеној групи као што је ЕУ.

„У САД је велика експанзија, Немачка, као и остале земље еврозоне, остају заробљене јер не могу да раде то што могу Британија, Јапан или САД – да штампају свој новац онако како њима одговара, колико је потребно да се економија помери у жељеном правцу. Зато долази до великих потреса и тежње за променом система и влада у тим земљама, пре свега у Немачкој и Француској“, каже Мирослав Јовановић.

Он указује да Европа и даље сече грану на којој седи, због санкција, које не мењају ништа на терену, а с друге стране доносе велику штету домаћој привреди. Додаје да је основно питање због чега то и даље раде, с обзиром на то, да не само да је пуцала себи у ногу, него је и погодила.
Пада тражња за пословним простором

У проблему није само индустрија, већ се и сектор некретнина, суочава са новим изазовима, због пада интересовања за пословним простором. У извештају Института за економска истраживања ИФО из Минхена наводи се да је приближно 6,2 одсто свих немачких компанија већ смањило свој пословни простор, а да додатних 8,3 одсто фирми планира да то учини у наредних пет година.

„Немачке компаније постепено смањују свој канцеларијски простор пошто се у тој земљи усталио редован рад од куће. Овај тренд је посебно изражен међу пружаоцима услуга и великим фирмама. Свака четврта компанија из ових категорија смањила је свој канцеларијски простор или планира да то учини“, објавио је истраживач ИФО Симон Краусе.

Он очекује да ће потражња за канцеларијским простором дугорочно пасти за око 12 одсто због рада од куће. Краусе наводи да тренд смањења канцеларијског простора у Немачкој представља изазов за тамошње тржиште некретнина које је већ под притиском и упозорава на факторе као што су економска неизвесност, више каматне стопе и високи трошкови изградње који сугеришу да брз опоравак потражње за пословним простором није на видику.