Путин: Украјина постала монета за поткусуривање, Запад на њу гледа као на оружје против Русије

На садашњу ситуацију у Украјини значајно је утицао читав низ спољних и унутрашњих фактора, указао је руски председник Владимир Путин уочи посте Монголији.

Као главни разлог трагедије у Украјини Путин наводи систематску антируску политику Kолективног запада на челу са Сједињеним Америчким Државама.

„Деценијама су тражили потпуну контролу над Украјином, тамо су финансирали националистичке и антируске организације, систематски усађивали концепт да је Русија наводно вечити непријатељ Украјине, главна претња њеном постојању“, појаснио је Путин.

Украјина је заправо постала монета за поткусуривање у спровођењу геополитичких амбиција Запада, који на Украјину гледа као на оружје у борби против Русије, нагласио је Путин.

Према његовим речима, данашња ситуација је логичан резултат деструктивне стратегије Запада.

„Западне елите настављају да пружају садашњем кијевском режиму широку политичку, финансијску и војну подршку, сматрајући га оружјем у борби против Русије. Све то видимо и наставићемо да доследно извршавамо све задате задатке у оквиру Специјалне војне операције за обезбеђење безбедности Русије, наших грађана“, поручио је Путин.

Последице одлука лидера СССР-а по национално-територијалном питању одиграле су негативну улогу у садашњој ситуацији у Украјини, додао је руски председник.

Подсетио је да је процес стварања Украјине почео је одмах после револуције 1917. године, када су на овој територији настале нестабилне и краткотрајне квазидржавне формације без јасних граница.

Касније су границе савезних република у саставу СССР-а биле сасвим произвољно пресечене, на основу „пролетерске нужде“, тако је индустријски Донбас, насељен углавном Русима, пребачен у Украјину.

Осим тога, Јосиф Стаљин је већ уочи и после Великог отаџбинског рата укључио у Украјину – као саставни део Совјетског Савеза – неке земље које су раније припадале Пољској, Румунији и Мађарској.

Тада је совјетски лидер Никита Хрушчов, према речима Путина, практично дао Украјини Крим, који је био део РСФСР-а.

„Морамо разумети да су совјетски лидери деловали у условима геополитичке реалности свог времена, без претпоставке да ће СССР престати да постоји и да се распадне по вештачки исцртаним унутрашњим административним границама сопствене историјске предуслове“, указао је Путин.

Руски председник је интервјуу напоменуо да Запад ствара разне препреке руским новинарима који тамо раде и уводи цензуру против руских медија.

„Акције западних земаља против руских новинара су у супротности са демократским принципима слободе говора. Наравно, ово је у супротности са демократским принципима слободе говора и слободног ширења информација“, нагласио је Путин.

Председник Русије је критиковао и забране руским спортистима, који отворено крше олимпијске принципе о недопустивости политизације спорта.

„Нашим спортистима није дозвољено да учествују на такмичењима, национални симболи су забрањени. Дошло је до тога да се речи ‘Русија’ и ‘Рус’ потпуно укидају на међународним турнирима што говори о недопустивости политизације спорта, који треба да уједињује људе, а не да их дели“, рекао је Путин.

Русија се залаже за очување политичке неутралности спорта и наставиће да иде путем демократизације спортског покрета, уклањања баријера и ограничења, поручио је он.

Говорећи о развоју свеобухватног партнерства са Монголијом, Путин је истакао да то остаје један од приоритета руске спољне политике у евроазијском правцу.

„Уверен сам да ће креативна сарадња Русије и Монголије постајати све садржајнија и вишеструка, служећи за добробит наших народа“, додао је он.

Партнерство Москве и Улан Батора у свим кључним областима напредује добрим темпом, истакао је председник. Обе стране, рекао је он, раде на низу нових обећавајућих пројеката у економији и индустрији, укључујући изградњу трансмонголског гасовода од Русије до Кине и модернизацију пруге Улан Батор.

Поред тога, према Путиновим речима, уз учешће Москве, постигнут је значајан напредак у припреми привременог споразума о зони слободне трговине између ЕАЕУ и Монголије.