Ракетни нож под грлом Русији: Зашто Америка у дубокој тајности мења стратегију

Нова нуклеарна доктрина Америке одраз је њене тежње да остане водећа глобална сила, а да остале добију онолико колико она хоће – не жели да се суочи с реалношћу јачања других и приближавања Кине и Русије. Уз то, распоређивањем нуклеарних пројектила на тлу Европе, САД пребацују одговорност на европске НАТО силе, а држе ракетни нож под грлом Русији.

Нова нуклеарна доктрина САД, која је према медијским наводима у марту измењена у најстрожој тајности, омогућиће инсталирање америчких ракетних система не само у Немачкој него и у Финској и на Балтику, објашњава уредник ТВ фронт Андреј Млакар уз оцену да Вашингтон тиме покушава да направи “шах-мат” позицију за Русију.

“Не треба заборавити да је само прошле године НАТО четири пута увежбавао симулацију напада на Санкт Петербург, што говори да нешто припремају. Зашто САД допремају толики број бомбардера стратешке авијације у Британију па их ротирају? Сви они имају основни задатак – вежбе симулације напада на Русију из правца Балтика. То сматрају најподеснијом тачком с које би кренули. А зато морају прилагодити и доктринарне документе“, указује Млакар у емисији „Свет са Спутњиком“.

Шта брине Американце?
За генерал-мајора у пензији др Митра Ковача ревидирање америчке нуклеарне стратегије је очекивано будући да, како каже, гледано са становишта светских процеса, Америка преко регионалних организација и инструмената у виду НАТО и ЕУ покушава да поврати свој глобални утицај и задржи процес глобализације.
САД се, истиче Ковач, труде да оспоре мултиполарност света, између осталог и напуштањем до сада постојећих споразума везаних за ракете средњег и кратког домета, које су често и носиоци дела нуклеарних пројектила.

С друге стране, приближавање Кине и Русије, али и Северне Кореје и Ирана ка Блиском истоку угрожава виталне интересе Америке у многим регионима света и то је оно што Америка, између осталог, и овом нуклеарном стратегијом покушава да спречи.
“Али узалудне су или сулуде те намере јер су то нукларне силе које имају далеко више оружја, посебно кад узмемо у обзир да је Кина држава у нарастању и у нукларном програму. Америка је свесна да ће Кина за неких 5-6 година да удвостручи број својих нуклеарних пројектила и да је кинеска технологија укомпонована са свемирским програмом далеко превазишла очекивања и могућности Америке да доминирају у том простору. Све то укупно у синергији угрожава планове и пројекцију САД да могу опстати као доминантна сила”, образлаже генерал.
Пребацивање одговорности на Европу

Као посебан аспект измене америчке нуклеарне стратегије САД он издваја пребацивање одговорности на европски део НАТО за случај да водеће силе Алијансе у Европи буду употребљене у неком сценарију рата са Руском Федерацијом.
Ковач брине да ће у наредном периоду САД покушати да имплементирају своју нову нуклеарну стратегију кроз, како каже, децентрализацију америчких националних нуклеарних ресурса првенствено на европском пројектованом ратишту и на Блиском истоку.
“Питање је колико је тих пројектила Америка спремна да уступи европском делу НАТО односно Европској унији, а посебно да распореди та средства на новим чланицама НАТО које непосредно и блиско угрожавају Руску Федерацију. Америка тако покушава да избегне руски одговор и да нађе канале да та средства припадају европском крилу НАТО односно Немачкој, да се не рачунају у директна средства америчке војске као што то чини са конвенционалним средствима у већ постојећој украјинској кризи. Видимо шта се дешавало са британским ракетама и америчким клизећим бомбама – причало се да неће бити употребљаване по руској територији, а дошли смо до тога да се то дешава, то управо сад гледамо у операцијама везаним за Курску и Белгородску област.”

Хоће ли “тајфун” стићи у Немачку
Млакар је мишљења да се прича о новој нуклеарној стратегији која је, случајно или намерно, процурела преко листа „Њујорк тајмс“, може схватити и као упозорење „под број један Русији, под број два Кини“.
„Ово је само ревидирана стратегија еластичног одговора, које су САД усвојиле. Прво су усвојиле теорију тоталне одмазде, која је трајала негде од 1950. до 1970. године. Како су се развијале различите врсте нукларног науружања, пре свега нуклеарне подморнице, балистичке интерконтиненталне ракете и носачи, тако се формирала теорија еластичног одговора, која је дефинисала како ће се извршити напад на тадашњи СССР, како би то требало извести употребом нукларних подморница с подручја Арктика, затим нукларних силоса“, подсећа новинар.
Он додаје да су Американци после терористичког напада 11. септембра 2001. а онда и 2003. године, после инвазије на Ирак, размишљали на тему теорије еластичног одговора и примене пре свега тактичког нуклеарног оружја.

„Теорија коју су сад развили, нуклеарна доктрина, управо и јесте тежња ка употреби тактичког нуклеарног оружја. Заборавили смо да је 2018. године администрација Доналда Трампа прва наговестила да ће се повлачити из споразума о ракетама средњег домета, пре свега, због најаве Русије да ће увести ракету Искандер-К, домета 2500 километар која се сада већ и користи. Американци су онда рекли да имају нешто слично“, наводи Млакар и прецизира да је реч о систему Тајфун који је пробно инсталиран на Филипинима, а већ се најављује да ће од 2026. бити постављен и у Немачкој.

„Он носи комбинацију три ракете: развојну хиперзвучну ракету, крстарећу ракету Томахавк Г и ракету СМ-6 која је пресретач. Доктрина је и направљена тако да се омогући употреба таквог оружја, а пре свега је искључиво намењена за брзи и изненадни удар на Руску Федерацију.“
Важно место, према речима Млакара, имаће и база Девеселу у Румунији која је само 230 километара удаљена од Београда, а где је такође било планирано да се инсталирају крстареће ракете Томахавк Г.
Жуља их предност Русије
Ковач је уверен да је један од разлога за усвајање измењене нуклеарне стратегије и то што САД каскају за Русијом у развоју технологије одређених врста наоружања.

“Велика је срећа Русије да у овом времену кризе, преображаја света има предност у хиперсоничном оружју које је уско везано и за нуклеарну стратегију и њихову, а и америчку. Да је случајно у истом рангу или нижем технолошком нивоу од САД верујем да бисмо одавно имали веће и отворено ангажавање НАТО против Русије. Не би се крили уопште. Велика је срећа Руске Федерације што у хиперсоничном оружју као и у носачима нукларних пројектила имају предност – немају САД то противсредство за сада у ракетном програму. И нема могућности ефикасне одбране од таквих пројектила који имају хиперсоничне носаче, тако да руски нукларни пројектил било ког домета може да дође на пројектовану тачку на западној територији. И оно што Америку посебно боли јесте све већа стратешка сарадња између Кине и РФ а посредно и њихова помоћ Северној Кореји и Ирану”, констатује генерал.

Млакар је сагласан да Американци нису рачунали да ће Русија до те мере развити читаву палету хиперзвучних пројектила:
„То је оно што Американце највише жуља и боли. Американци немају толико успеха у прављењу своје хиперзвучне ракете – било је неких двадесетак тестирања до сада и сва су била неуспешна. А код Руса имате употребу “циркона”, “кинжала” и тестирање “авангарда” и “буревесника”. То је кастарећа ракета на нуклеарни погон која омогућава неограничени домет. Ово (нова америчка стратегија) се управо и ради из страха од “буревесника”. “Буревесник” је био тај окидач. Како су Руси успели да развију мотор за кастарећу ракету на нуклеарни погон а ми, Американци као технички супериорна нација која је усисала сва знања овога света то нису успели. И сада је настала криза и зато покушавају да упуте изазов, а један од изазова је и усвајање нове нуклеарне доктрине,” сматра наш саговорник.