Бивши званичник Пентагона: Како се Украјина коцка нападом на Курску област?

Зашто Украјина жели да жртвује толико трупа у операцији, која ће се пре или касније пропасти, пита се бивши заменик помоћника министра одбране САД Стивен Брајен пишући о упаду украјинских снага у Курску област, напомињући да то није први пут да Украјина напада на територију Русије.

„Док је операција војна, очекивани исход је политички и нема сумње да је то велика коцка“, наводи Брајен на свом блогу „Вепонс енд стратеџи“ прецизирајући да Украјина овом акцијом хоће да обезбеди себи бољу позицију за преговарачким столом са Русијом и напомињући да је велико питање колико ће Кијев бити успешна у овој операцији.

Брајен напомиње да је способност те Украјине да одбрани своју територију у Донбасу је у ћорсокаку, јер Руси изводе немилосрдне нападе који полако померају одбрану Украјине.

На дневном нивоу, Украјина губи око 1.000 војника (убијених и рањених), а морал у неким бригадама вероватно је на нули, наводи он, додајући да „губици, иако Украјина даје све од себе да их прикрије, прожимају друштво“.

Већина украјинских бригада на фронту је знатно испод пуне снаге и у већини случајева искусни војници су изгубљени. Друго, украјинско руководство је под великим притиском Запада да преговара са Русијом, што је чак и Владимир Зеленски признао.

Док Зеленски наставља да промовише неку врсту вишенационалне мировне конференције, а Русија је позвана на следећу, Руси су јасно ставили до знања да нису за то заинтересовани.

Руси такође врше притисак на Зеленског говорећи да он више није изабрани лидер Украјине, а самим тим ни квалификовани саговорник, подсећа Брајен.

Зеленски такође зна да је у великом проблему ако Доналд Трамп победи у новембру. Трамп каже да ће, чак и пре него што заиста преузме дужност, ако победи, решити проблем Украјине.

Украјина не може још дуго да настави сукоб и мало је наде (иако је жеља велика) да НАТО интервенише. Украјина се с правом плаши да ће остати препуштена самој себи.

Офанзива на Курск се стога може посматрати као да ће можда то бити карта Украјине за преговоре са Русијом.

Брајен наводи и да су стратегија и тактика коју Украјина показује у нападу на Курск развијене у сарадњи са НАТО. „То је тест за одбрану Европе у случају руског напада“, додаје.

Зашто је то тако? НАТО је, у својој садашњој конфигурацији, у лошој позицији када је у питању одбрана територије. Ако би борбе избиле у Пољској, Румунији, или на Балтику, Руси би имали значајну предност у копненим снагама.

Један од начина да се супротстави томе била би управо она врста операције коју Украјина тренутно тестира у региону Курск. Лако се може замислити сличан начин у ширем европском сукобу.

Постоје и други фактори у плану Украјине који могу играти улогу, као што је Суџa (погранични град у ком се налази станица за пренос и мерење гаса). Станица управља свим гасом који иде из Русије у Европу.

Украјина тврди да сада контролише станицу и спекулише се да би могла да одлучи да је дигне у ваздух. Ако се то догоди, онда ће Европа у потпуности зависити од течног природног гаса из Сједињених Држава.

Као и целокупна операција у Курску, гасна мерна станица је карта за преговарање, ако Украјина буде у могућности да је задржи под својом контролом. Ако је разнесу, онда то постаје економско питање и за Русију, и за Европу.

Друга могућа мета је нуклеарна електрана Курск, која се налази више у унутрашњости од станице за мерење гаса. Штавише, сваки напад на електрану могао би да изазове катастрофу чернобилског типа која не би помогла политичком положају Украјине у Европи.

Упркос томе, украјинска штампа спекулише о судбини електране и извештава да су Руси одлучили да је боље заштите.

Велико је питање да ли ће Украјина бити успешна у операцији Курск. Много зависи од брзине руског одговора и способности украјинских снага, али ризикује огромну реакцију и потпуни пораз ако прерано пропадне.