Ко све жели у БРИКС?

Није тајна да је БРИКС – окупљање земаља које су пре скоро две деценије иницирали Русија, Кина, Индија и Бразил – последњих година постао можда и најпопуларнији формат сарадње за земље Глобалног југа, а све више њих показује интересовање за чланство.

Многе од њих БРИКС виде као алтернативу западном политичком и економском поретку.

У државама чланицама тог окупљања живи око 44 одсто светске популације, а њихов колективни БДП покрива око трећину светског економског производа. Након приступања нових чланица почетком ове године, БРИКС је постао и енергетски гигант – његове чланице данас контролишу око 45 одсто светских залиха нафте.

Чланице БРИКС-а су 2015. године основале Нову развојну банку, чији је задатак давање повољних кредита за финансирање јавних и приватних пројеката, пре свега у земљама у развоју.

Међу земљама чланицама све више се говори и о дедоларизацији, односно коришћењу домаћих валута у трговини уместо америчког долара. Извршни директор руске филијале Међународног монетарног фонда Алексеј Можин у мају је изјавио да би земље БРИКС-а могле да створе обрачунску јединицу која би била изграђена на корпи валута пет земаља чланица групе.

Да би БРИКС могао да буде атрактиван и за Србију указао је потпредседник Владе Србије Александар Вулин.

„БРИКС је нада, прилика за савез са земљама које од нас не траже ништа, а могу да нам понуде више него што ми и тражимо. На српском језику, БРИКС би могао да се чита и као ‘Србија међу пријатељима'“, написао је он у ауторском тексту за „Политику“.

Ко све жели у БРИКС?

Назив БРИК (BRIC) сковао је британски економиста Џим О’Нил 2001. године, како би описао четири економије у успону – Бразил, Русију, Индију и Кину. Зачеци тог формата направљени су 2006, када су се министри спољних послова те четири земље састали на маргинама седнице Генералне скупштине УН.

Први самит БРИК-а одржан је 2009. године у Јекатеринбургу, када је домаћин био тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев. Формату се следеће године прикључила и Јужна Африка, када је БРИК постао БРИКС.

На следеће проширење чекало се пуних 13 година, али је до њега коначно дошло након прошлогодишњег самита БРИКС-а у Јоханесбургу. Тада је најављено да ће том формату приступити шест нових чланица – Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

Четири од тих шест земаља формално се прикључило БРИКС-у (данас познатом као БРИКС+) 1. јануара 2024. године. Аргентина је у међувремену одустала од чланства након избора Хавијера Милеја на место председника у новембру прошле године, док је Саудијска Арабија и даље у процесу приступања.

У међувремену, тај формат је постао привлачан великом броју држава које су изразиле жељу да се прикључе, а на прошлогодишњи самит су дошли представници неколико десетина земаља из Африке, Азије и Латинске Америке.

Јужноафричка министарка спољних послова Наледи Пандор је прошле године изјавила да су 23 државе аплицирале за чланство, од којих су неке у међувремену приступиле БРИКС-у, док њих 17 још чека. Међу њима се, између осталих, налазе Алжир, Белорусија, Венецуела, Вијетнам, Индонезија, Казахстан, Куба, Нигерија и Тајланд.

Списак земаља које су показале интересовање за чланство још је дужи. Председник Комитета Савета Федерације за међународне послове Григори Карасин у априлу је изјавио да преко 40 земаља жели да приступи БРИКС-у, а међу њима се налазе Боливија, Зимбабве, Колумбија, Малезија, Пакистан, Сирија, Шри Ланка…

Праву експлозију је изазвала Турска, чланица НАТО-а и (макар формално) кандидат за чланство у ЕУ, која је недавно такође изразила интересовање за чланством у БРИКС-у.
Србија и БРИКС

О изградњи ближих односа Србије и БРИКС-а последњих месеци се све више говори, пре свега зато што је реч о форуму који чине државе са којима Београд има топле и пријатељске односе – укључујући и чињеницу да ниједна од њих није признала независност тзв. Косова.

Као највећи заступници чланства Србије у БРИКС-у последњих месеци профилисали су се представници Покрета социјалиста Александра Вулина, који су у фебруару ове године у Народној скупштини поднели предлог резолуције о придруживању Србије тој групацији.
Да Србија може да претендује на пуноправно чланство у БРИКС-у, али да то зависи искључиво од Београда и српског народа, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова неколико дана пре подношења предлога резолуције.

Председник Србије Александар Вучић је, међутим, током гостовања на ТВ Информер у априлу изјавио да „не мисли да је сада тренутак да се Србија придружи БРИКС-у“ зато што се она „налази на европском путу“, додајући да ту групацију „никако не би требало потценити“.

Сличне изјаве имао је и доскорашњи министар спољних послова Србије Ивица Дачић, који је крајем 2022. године изјавио да је сарадња са тим покретом „корисна“, али да се „чланство у тој организацију коси са ставовима Брисела, јер учлањење у БРИКС искључује чланство у ЕУ“.

Дачић је прошле године рекао да је чланство Србије у БРИКС-у „бајка“ и да „није реално“, те да је „Србија у Европи и жели да буде део ЕУ“.

Влада Србије је, међутим, недавно донела одлуку да ће управо Вулин бити задужен за унапређење сарадње Републике Србије и земаља БРИКС-а.