Зашто Немачкој и САД смета Декларација са Сабора: Српски народ не пристаје да буде западна колонија

Свесрпски сабор Србије и Српске који је одржан у Београду 8. јуна изазвао је бурне реакције званичника и амбасада САД и Немачке, а посебно им је засметала Декларација о заштити националних интереса и политичких права и заједничкој будућности српског народа. Саговорници РТ балкан оцењују да су негативне реакције очекиване, јер им смета што Србија не жели да буде западна колонија.

Тако је, након реакција амбасада у Сарајеву и министар спољних послова Немачке Аналена Бербок рекла да је Свесрпски сабор одржан 8. јуна у Београду забрињавајући, те да таква активност нема подршку Немачке и Запада, док су из Стејт департмента поручили да су неке од одредаба Декларације усвојене на Свесрпском сабору „наставак покушаја Републике Српске да прекрши Дејтонски мировни споразум и дестабилизује БиХ и регион“.

Потпредседник Народне скупштине Републике Србије Јован Јањић указује за РТ Балкан да је на делу покушај извртања чињеница:

„У причу о Декларацији покушавају да ставе нешто чега тамо нема – лажно се представља да је декларација некаква опасна политичка платформа за угрожавање регионалне безбедности. То је апсолутна неистина. Суштина Декларације је духовно сједињавање српског народа који живи у више држава, очување заједничког културног наслеђа на којем је изграђен идентитет српског народа, затим интегрална сарадња у свим областима друштвеног живота (економија, саобраћај, привреда, образовање, наука)“.

Јањић оцењује да иностраним је центрима моћи циљ да овај део Балкана односно Европе држе под контролом и зато реагују овако на сваки покушај обједињавања народа, пре свега народа са слободарском традицијом, какав је српски.

„Њима је интерес да народи буду исцепкани на што више државица, по могућности до четири милиона становника, да би овај део света држали под контролом“, наводи Јањић.

Мишљење са Јањићем дели дипломата Зоран Миливојевић, који оцењује да оваквим реакцијама кажњавају српски народ који не пристаје да буде колонија Запада.

„Аналена Бербок каже ‘Срби су организовали Сабор без наше сагласности’. Да ли треба даље? То нема нигде, то је 18. век. Где су ту европске вредности? Све је јасно као дан. Проблем је што су Срби први пут одлучни у отпору покушајима укидања српског националног и државног интереса на овим просторима и што су послали поруку да су одлучни да бране своје интересе – своју државу са Косовом и Метохијом у њеном саставу, Српску која има јасан статус по изворном Дејтону, којим је српском народу обезбеђена слобода у грађанском рату“, наводи Миливојевић, додајући:

„Неко са Запада је очито замислио да ово буде западна колонија, да се уђе у НАТО и да се тиме прича заврши и да то буде укључено у тзв. Трансатланстку заједницу и да спрски народ не сме ништа да се пита, а српски народ не пристаје да буде колонија.“

У свим примедбама Запада доминантне су тврдње и да овом Декларацијом Србија и Српска крше Дејтонски споразум. Како тачно – то нису објаснили.
Дејтон се крши, али не у Србији и Српској

На другој страни, Општи оквирни споразум за мир у БиХ свакодневно се крши у Сарајеву, али Запад на то жмури, указује Миливојевић.

„Кршење Дејтона је суштина и управо и разлог што се српски народ буни. Погледајте изјаву министра одбране БиХ Зукана Хелеза који хоће да укине Републику Српску и да протера српски народ. Наравно, нема реакције. Крши се Дејтон зато што се у Сарајеву доносе одлуке мимо Републике Српске, мимо српског народа, покреће се резолуција о Сребреници мимо Устава БиХ, који проистиче из анекса 4. Дејтонског споразума, који се овде на најдиректнији начин крши. Постоје чињенице које говоре о томе ко и како крши Дејтон, али они кажу и виде другачије“, наводи дипломата.

Са Сабора 8. јуна поручено је, указује Миливојевић, да се српски народ неће одрећи свог националног питања, свог језика, писма, вере и идентитета, да се неће одрећи ни независне политике и слободе, институција које су загарантоване међународним правом.

„Смета им што српски народ неће да се одрекне Косова и Метохије, неће да уведе санкције Русији, неће да уђе у НАТО, неће да се одрекне изворног Дејтона, Резолуције 1244“, објашњава наш саговорник.

Декларацију су потписали председници Србије и Српске Александар Вучић и Милорад Додик, премијери, потпредседници и чланови Владе Републике Србије и Владе Републике Српске, председници, потпредседници и народни посланици Народне скупштине Републике Србије и Народне скупштине Републике Српске, а уз благослов, молитвено и саборно учешће патријарха српског Порфирија и архијереја и свештенства Српске православне цркве.

Потпредседник парламента Србије Јањић наглашава да се овим документом не угрожавају мир и безбедност у региону, нити се угрожавају међународно признате границе, као што се стално покушавају да представе у Сарајеву, кроз приче о унитарној Босни и укидању Републике Српске.

„Напротив, кроз Декларацију афирмишу се потребе сарадње и са другим народима и државама у региону“, објашњава Јањић.

Зашто би онда, било коме сметала таква декларација? Посебно Западу који стално истиче колико је значајан мир на Балкану и поштовање међународног права. Осим ако њихове намере, ипак, нису другачије, јер, према речима наших саговорника, српски народ Декларацијом пружа отпор свему ономе што угрожава његове државне и националне интересе, уз поштовање суседа, уз поруку о свом идентитету и самобитности на овим просторима.