Кустурица објавио нову књигу: Без Достојевског и Гогоља не може се разумети рат Запада против Русије

Редитељ Емир Кустурица представио је данас на Сајму књига у Београду нову књигу „Кад мртве душе марширају“, за коју је рекао да представља збир његових реакција на време у коме живимо.

Представљајући књигу у сајамској сали „Иво Андрић“, Кустурица је казао да је књигу написао јер се, између осталог, наљутио на једну фразу у филозофском кругу у Сједињеним Државама да људи живе вечну садашњост. Редитељ је објаснио да је фраза постала нека врста религије и да постаје опасност „за сваког ко ради за идеју да се после смрти појављује душа и да наставља у било којој форми живот“, пренео је Танјуг.

Оценивши да се налазимо на крају хуманизма и почетку трансхуманизма, Кустурица је приметио да нема ствари на скупу у Давосу која није најављивана у Холивуду, па се тако у филму „Терминатор“ стављају плочице под кожу док у „Матриксу“ постоји даљинско управљање.

„Ови који долазе прете нам не само укидањем кромпира, лука и парадајза, него нас компостирају. Америчка фирма која врши компостирање не чека да човек испусти душу, него га стављају у поступак сушења и мљевења, и постајемо добро ђубриште за врт“, навео је двоструки добитник канске „Златне палме“.

Кустурица је оценио да живимо у времену када „имамо несрећу да ће ускоро моћи да нам ставе у уста оно што нисмо ни помислили“.

„У сплету несрећа која нас окружују, написао сам књигу зато што је она на неки начин сурогат усмене књижевности. Некада се појављивала књига као нешто крајње опасно. Највећи писци, старогрчки и у Александрији били су људи склони усменој књижевности“, рекао је Кустурица.

Подсетивши на идеју писца Хорхеа Луиса Борхеса о писаној књижевности као сурогату усмене, Кустурица је казао да се у његовој књизи налази оно што је мање-више изговарао у свом јутјуб подкасту „Мој живот“.

Представник издавачке куће „Катена мунди“ Бранимир Нешковић је истакао да Кустурица у књизи трага за одговорима на питања међу којима су „где су данас уметност, слобода и људскост, и да ли има спаса и наде за српски народ“.

Кустурица поставља и питања како је капиталистичка похлепа створила технолошког монструма који прети човечанству, зашто се без Достојевског и Гогоља не може разумети рат Запада против Русије и да ли је холивудски филм већ појео своју публику.

Професор Филолошког факултета Мило Ломпар је оценио да је „Кад мртве душе марширају“ слободно писана, асоцијативно повезана и темпераментно интонирана књига, „која циља да открије нешто што се зове духовна ситуација времена“.

У првом слоју књиге, централна тема Кустуричиног размишљања је технолошка револуција и скуп у Давосу, а Ломпар објашњава да Кустурица троши доста пажње да укаже на могућност технолошког управљања нашим животима, у смислу брисања памћења и структурирања свести. Затим следи нова дефиниција људскости, „где је негативни јунак директно председник Светског економског форума Клаус Шваб“, а Кустурица открива да они који су против тога, често припадају истом систему, попут милијардера Илона Маска. Кустурица се бави и радом тајних служби као битним генераторима садашњег кретања, где је негативни јунак шеф ЦИА Ален Далас. У трећем слоју књиге пореди књиженвост и филм и сматра да је филм запао у неку врсту технолошке учаурености.

„И сад се снимају изваредни филмови, али је право питање зашто су нестали са коридора видљивости?“, пита се Ломпар.