Балкан као Бајкал: Може ли се овде пресликати руски модел за ресурс који значи – живот

Балкан је део света у коме је газдовање над водама најкомпликованије, јер земље деле већину река и језера. Све воде, које значе живот, су у великој мери загађене, а спасити их може само заједнички рад на заштити. Најбољи пример како је то могуће је Бајкалско језеро, највећа чаша воде за пиће на свету, зато нам је искуство руских стручњака драгоцено
Ово за Спутњик каже Мирољуб Милинчић, редовни професор Географског факултета у Београду и директор Центра руског географског друштва у Србији и додаје;

„Од античких времена постоји нешто што се зове трагедија заједничког, а то се код нас најбоље види на квалитету најважнијег ресурса, воде Саве, Дунава, Тамиша, Тисе“.

Центар на чијем је челу је ових дана, без обзира на тренутне геополитичке околности и покушај маргинализовања руске науке, успео да окупи 30 еминентних стручњака из целог света. На Међународој конференцији посвећеној прекограничним водама стручњаци из Мађарске, Шведске, Монголије, са Балкана, из САД, Кине и Русије, дали су своје виђење решења проблема загађених вода које протичу кроз више земаља.

Прекогранични сливови чине 98 процената воде Северне Македоније, у Румунији 96 одсто, у Бугарској 93, у Србији чак 92 процента, а у најбољем положају је Грчка са свега 19 одсто прекограничних вода.

„Грчка је у најповољнијем положају у смислу територије, али у смислу количине воде које јој доносе реке попут Вардара или Струме, за ту земљу, то значи живот. Транзитне воде за Србију такође значе живот. Од укупних количина вода којима Србија располаже, а то се не види на први поглед, чак девет десетина су управо транзитне воде које до нас стижу током Дунава, Саве, Дрине“, објашњава Милинчић.