“Црногорска племена не би требало да се боје да ће им неко отети Његоша. Треба да га уче напамет, али да читају како је написано. Његош је изникао „из грмерна маленога“, али се духом подигао до неба и обухватио српску историју и свесловенску, а и свечовјечанску мисао. Природно је да споменик Његошу постоји свуда гдје се говори српским језиком, али није нормално да не постоји на његовом Цетињу. А то што су му Црногорци порушили споменик, Капелу на Ловћену, коју је он за живота подигао, у којој су била уписана највиша значења лучоносне Црне Горе, црногорска је катастрофа испод које се чују и ови немушти гласови о „посрбљавању“ Његоша.
Но, каже наш саговорник, како је све сложено, и често недогледно, што се тиче Његоша, највише чуде црногорски иновјерци и безвјерци, што хоће да „чувају“ Његоша у свом „културном“ резервату:
“Да ли је то нека носталгија за својим првим именом и смислом, или ограничење и снижење Његоша само на оно колико они могу разумјети, или је то само примитивни интерес политичких група, којима никад доста черечења Његоша и сваког дубљег смисла”, поручује Мићовић за Спутњик.
Он подсјећа да је Његош Горски вијенац посветио Карађорђу бесмртноме, Лучу микрокозму Сими Милутиновићу, Огледало српско, Александру Пушкину, а Милоша Обилића поставио у „пламене врсте“ међу највише витезове, „који живе докле сунце грије“. А на корице свог дјела додао – „српски пишем и зборим…“.
“Право рећи, чим почну нешто да наглабају о Његошу ови из ултранационалних невладиних организација и партија, срамоте се, али они ни то не могу да виде”, поручује Мићовић.
Шта поручују из ФЦЈК и ПЕН центра
Факултет за црногорски језик и књижевност и Црногорски ПЕН центар осудили су наводе из образложења локалног никшићког парламента поводом подизања споменика Петру II Петровићу-Његошу у којему се Његош и његова дјела третирају као дио српске књижевности.
„Такође, изражавамо чуђење и разочараност потезом суверенистичких одборника који су гласајући за подизање споменика Његошу у Никшићу заправо гласали и за образложење. Чини се да постизборне комбинације утичу на суверенистичке странке да прећутно прелазе преко асимилације Црногораца и апропријације црногорске културне баштине како не би узбуркали медијске платформе и пендрек кружоке који су од идентитетских питања под кринком „помирења“ створили баука”, наводи се у реаговању ФЦЈК и ПЕН-а.
У тренутној црногорској стварности која је политиком власти набаждарена на српски мод „помирење“, кажу даље, представља заправо мирење с чињеницом да се свакога дана, дио по дио, од Црне Горе откида њена културна баштина.
“Његош није српски пјесник нити се за живота сврставао у српске писце. Његош је црногорски владар и писац те као такав дио црногорске књижевне и културне баштине…”.
Зато, поручују суверенистичким одборницима да не поспјешују напоре градоначелника Никшића Марка Ковачевића који “град под Требјесом претвара у дио Републике Српске”.
„Помирење“, кажу између осталог аутори скандалозног саопштења из ФЦЈК и ПЕН центра, представља заправо мирење с чињеницом да се свакога дана од Црне Горе откида њена културна баштина.
