Шта се (није) славило 1. марта у БиХ: Бошњаци и Хрвати празновали, Срби оплакивали жртве у тишини

Нити је 1. март био било какав државни празник нити је овај датум остао упамћен у српском народу по добру, поручио је за РТ Балкан заменик градоначелника Приједора Жарко Ковачевић

Прославом првог марта као државног празника Федерације Босне и Херцеговине јасно нам поручују да не желе да се сусретну са истином и да признају чињенице, а то је да је тај датум дан почетка страдања и крвавог грађанског рата у БиХ, истакао је за РТ Балкан председник сребреничке Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић.

Не претерано различито од било којег другог дана, а опет за лествицу више, померена је скала јаза измећу ентитета у БиХ прославом 1. марта као „државног празника“ у Федерацији БиХ. Позиви из Федерације да се овај дан обележава и буде нерадан и у Републици Српској нису прихваћени, а честитке поводом „празника“ оцењене су као чиста провокација од стране највишег руководства РС.

Локалне самоуправе и државне институције у Републици Српској овај дан радиле су као и сваки други. Заменик градоначелника Приједора Жарко Ковачевић објашњава за РТ Балкан да није било законских основа да 1. март буде нерадан.

„У Федерацији БиХ био је нерадан дан. Наводно су славили државни празник, а наравно да to није, јер релевантна законодавна институција није никад донела никакав закон којим се први март проглашава ‘Даном државности’, наводи Ковачевић и наглашава да Срби немају разлога да славе овај дан.

„За нас у Републици Српској био је обичан радни дан. Ми се, као легалисти, држимо закона ове државе – нити је био било какав државни празник нити је овај датум остао упамћен у српском народу по добру“, истиче Ковачевић.

Професор политикологије из Бањалуке др Радомир Нешковић сагласан је са Ковачевићевом констатацијом да нема законских основа да се овај датум празнује. Нешковић наводи за РТ Балкан да Босна и Херцеговина нема закон о државним празницима, те осим Нове године и 1. маја ентитети не празнују ништа заједно.

„Један део државе га слави, јер је тог дана одржан референдум на којем су учествовали Бошњаци и Хрвати. Срби су референдум бојкотовали, зато да га Република Српска и не слави, али им и не оспорава право да га они славе уколико желе. Проблем је што је 9. јануар Дан Републике Српске, а из Федерације га оспоравају, јер у њеном проглашењу нису учествовали Бошњаци и Хрвати. Српска не оспорава да ли ће се нешто славити као празник ентитета, али тражимо да се ни Републици Српској не оспорава да се слави 9. јануар – подвлачи Нешковић.

Позиви министра спољних послова БиХ Елмендина Конаковића дипломатским представништвима државе да не раде на овај дан, такође, немају законску потпору, каже саговорник РТ Балкан.

Којић: Срби оплакивали жртве у тишини

Овај датум био је увертира у грађански рат у БиХ, јер су 1. марта 1992. године, поред референдума о независности који су одржали Бошњаци и Хрвати, отпочели и крвави сукоби. Тада је у Сарајеву, испред Старе српске цркве, пуцано је на српске сватове. Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Мировић.

Уз балоне, музику, заставе БиХ, али и ратне заставе Армије Републике БиХ, славило се на улицама градова широм Федерације. Уз помоћ наратива о „геноциду“, Бошњаци су ову прославу спровели и у једном граду Републике Српске – Сребреници.

На овај дан, каже за РТ Балкан председник сребреничке Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић, нико не треба да слави, јер је то увреда за све жртве.

Први март је, објашњава Којић, дан када је Србима и званично показано да је план Запада да буду жртвовани, буду убијани слободно и транспарентно, а да се сваки отпор томе подведе као „српска агресија“.

„За породице погинулих из Републике Српске, али и све искрене патриоте ово је дан туге, а не дан који се треба прослављати. Првог марта у тишини оплакујемо све настрадале. Прославом првог марта као државног празника из Федерације нам веома јасно поручују да не желе да се сусретну са истином и да признају чињенице, а то је да је 1. март дан почетка страдања и крвавог грађанског рата у БиХ“, истиче Којић.

Мит о геноциду у Сребреници мора да живи

Што се конкретно Сребренице тиче, први март, као и сваке године се „прославља“ много свечаније него у многим општинама у Федерацији, наводи Којић.

„Наравно да знамо и зашто се овде прославља много свечаније – мит о наводном геноциду мора да живи и Сребреница као таква мора на посебан начин да обележи и први март. Оно што сваке године видимо су колоне са заставама Босне у којима су махом деца. Порука који Бошњаци шаљу нама Србима је да своју децу од малих ногу уче да им једино наратив о наводном геноциду може донети лагодан живот јер смо сведоци да многи донатори и даље помажу Сребреницу, али не све грађане, него само оне који негују причу о лажном геноциду“, истиче саговорник РТ Балкан.

Додаје да је превише попустљивости према Бошњацима, јер су неговањем мита о наводном геноциду себи омогућили повлашћене позиције и бројне олакшице.

„Што се тиче муслимана који су запослени у општинским предузећима и самој општини Сребреница – они се 1. марта нису појавили на послу, премда у Републици Српској није никакав празник, али ће они редовно добити своје дневнице, што сматрам великом грешком оних који то дозволе“, закључује Којић.