Ожиљак који је Русе оборио с ногу: Монструозни злочин над 800 Срба, а живот на крају победио
фото: З. Шапоњић
Филм „Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ новинарке РТС-а Сање Драгићевић Бабић добио је награду за најбољи сценарио на Међународном филмском фестивалу „Форма жизњи“ у руском граду Перму. Осветлили смо злочин о коме се није говорило, али филм носи и поруку која није уобичајена код овакве тематике, живот је победио, каже ауторка за Спутњик.
Монструозни злочин у Пребиловцима
Филм говорио о монструозном злочину у селу Пребиловци у Херцеговини где су усташе 1941. године убиле више од 800 Срба, углавном жена, деце и стараца. Убијани су плански, сурово, чак и живи бацани у јаме.
Прича о Пребиловцима прати Сању Драгићевић Бабић цео живот, јер је у том злочину страдала и њена породица. Слушала је приче предака и других мештана села и пренела их, како каже, само са једним циљем:
„Направили смо филм који стварно јесте истина. Прича о Пребиловцима је истина, сматрам да је истина универзални језик, који треба сви да разумеју“, каже ауторка.
Радује је што је то препознао и жири фестивала „Облик живота“, који организује Филмски студио „Горки“, уз подршку Министарства културе Руске Федерације, Министарства културе Пермске области и „Кинотеке Перм“.
У конкуренцији је било девет 9 филмова из Америке, Канаде, Кине, Израела, Казахстана и Русије. „Пребиловци“ су добили једну од четири главне награде.
Истина гурнута под тепих
Драгићевићева каже да се екипа филма обрадовала, јер су други филмови стигли и из других жанрова, а њихов одликује много тежа тематика, реч је о филму који није лако гледати.
„Док смо радили, трудили смо се да порука на крају буде другачија од уобичајене. Осветлили смо злочин о коме се није говорило, о коме се више ћутало, истина је била гурнута под тепих, али смо показали да на крају живот победи. Два пута је покушано да се затре живот у том селу, на крају је живот победио, село и даље живи. То је порука, нит која нас је водила“, каже Драгићевић Бабићева.
Она у разговору за Спутњик истиче други важан сегмент филма о злочину који је заташкаван, у центру приче нису џелати, већ управо невине жртве.
„Имам утисак да сви наши филмови који се раде на сличну тематику, највише говоре о злочинцима. Они имају име и презиме и треба да се говори о томе, али жртве као да су скрајнуте. Код нас то није био случај“.
Филм обилује историјским чињеницама и пажљиво бираним снимцима из деведесетих година прошлог века кад су Срби из Херцеговине после много година добили прилику да из бројних Пребиловачких јама изваде кости својих најмилијих.
Да се уврсти филм у наставу
Драгићевићева је такође успела да не дехуманизује жртве страшног злочина, што, између осталог отвара могућност да га гледају и најмлађи. Постоји и предлог да се емитује у оквиру наставе.
Филм „Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ премијерно је приказан на овогодишњем Мартовском фестивалу, где је био најгледанији. Телевизијску премијеру имао је у априлу на јавном сервису.
Преведен је на енглески и руски језик и тренутно живи на фестивалима. Након тога биће доступан и на Јутјубу.
О даљим плановима награђена ауторка за Спутњик каже:
„Потребно је да прође неки период између документарних филмова. Тренутно сам се вратила у своју редакцију „Око Магазин“, радим репортаже, приче које волим. Имам неколико идеја за нови документарни филм, али о том потом“.
sputnikportal.rs, Сенка Милош
