Павел Рјабов: МЕДВЕД(ЕВ) ЈЕ СТАВИО ТАЧКУ

Наратив и стилистика најновијих порука Дмитрија Медведева могу указивати на историјску промену економског курса и политичког вектора, уз потпуно одбацивање дипломатског језика.

„Копилад у варшавској власти, европски имбецили, изроди и дегенерици“ – са јасном назнаком презира према Европи и Сједињеним Државама. Смело, дрско и неочекивано.

Очигледни бес у вербалним изразима Дмитрија Медведева показује оно што су многи у Русији очекивали најмање од 2014. године – одбијање интеграције у глобални простор у својству подређених и изградњу сопствене и независне агенде, како унутрашње тако и спољашње.

Зашто је то тако? Не можете бити у првом ешалону хијерархије моћи у вршењу државних дужности и називати „западне партнере” копиладима, а онда, као да се ништа није десило,  изграђивати спољнополитичке и економске односе са Западом.Сходно томе, курс ка одвајању од Запада је гвозден и процеси су неповратни. Нико се неће вратити на стари канал комуникације. Оно што је јасно схваћено на седници Савета безбедности 21. фебруара, Путин је поновио 24. фебруара, и сукцесивно је преношено многим федералним званичницима првог ранга током три месеца. Медведев је ставио тачку на питање: „А шта даље?“Нема више ни наде ни илузија о изградњи било каквих комуникација са Западом уз покушаје да се игра по њиховим правилима, кад је Русија за фиктивна обећања издавала националне интересе. Нико од првих лица државе неће преговарати са Западом, схватајући да је то немогуће.А шта из овога следи? Тотални рат између Русије и колективног Запада може се окончати само капитулацијом и фаталним уништењем једне од страна, а из тога се кристалише читав комплекс задатака чије би решење било немогуће у оквирима претходне развојне парадигме.Спољнополитичка доктрина последњих 30 година била је у ствари заснована на безусловном приоритету међународног права над националним правом (што је било записано у Уставу), те су стога интереси западне елите стављени изнад интереса Русије. Отуда сво ово бескрајно кокетирање са западним партнерима, потрага за инвестиционом климом, интеграцијe у међународни простор…Легитимизација владиних структура и бизниса одвијала се кроз извоз капитала из Русије на Запад – са надом да се тиме може „купити лојалност“. Није успело – сви су блокирани и срамотно избачени.Према томе, нова стварност подразумева формулисање и решавање проблема потпуно другачијег реда.Дакле: национализација елите, која на нивоу аксиома подразумева да међу спољним арбитрима више нема никаквог залеђа. Заштита постоји само унутар Русије, и зато ће бити потребно изградити потпуно нову економију, суштински другачији однос снага између бизнисмена и политичара.Неће више бити токсичног (неисплативог) одлива капитала на Запад у оном облику који је примећен последњих 30 година; неће више бити експанзије у Европу и САД жена и деце политичара, функционера и менаџера државних компанија; неће више бити скривених договора, јер више нема никаквог преговарачки способног колективног Запада.Као неопходан услов за опстанак у новој реалности, биће побољшан квалитет државних институција.Такође, од посебног значаја биће „Нова економска политика“, јер су садашњи темељи либералне економије у Русији показали свој банкрот и неликвидност. У том смислу, признање и популарност у центрима за доношење одлука стећи ће концепти трансформације светског поретка, које су годинама описивали Михаил Хазин и Сергеј Глазјев.Медведевљев наратив показује да више неће бити срамотних Минских споразума и заустављања на пола пута. Процеси су отишли ​​предалеко, улози су подигнути до крајњих граница, дугме за ресетовање Обама-Медведев је остало у прошлости. Сад само до краја, нема повратка.

 

(spydell.livejournal.com; превео Ж. Никчевић)