Дмитриј Медведев: УКРАЈИНИЗАЦИЈА УВРЕЂЕНЕ КОБАСИЦЕ

Предосећајући свој неизбежни пораз, украјински председник Зеленски пронашао је згодан излаз из ћорсокака. Нема земље, нема проблема. Његови поступци и изјаве доказују да је сад спреман да на олтар својих политичких амбиција положи готово све. Људе, градове, привреду – све оно главно што је још преостало његовој држави. Све оно што Русија свим силама управо покушава да сачува, прецизним ударима уништавајући национализам, милитаризам и дивљу мржњу према свима „који не скачу“.

Услови које Зеленски поставља за примирје категорични су до идиотизма – и принципијелно немогући. Он захтева да Донбас и Крим поново буду украјински, као да не зна вољу њихових становника. Повући све трупе из Донбаса, остављајући украјинској војсци пун простор за репресију против људи. А онда би, можда, могли почети некакви преговори.

Ултиматуми звуче лепо само на папиру. И обично их постављају са позиције силе, а не са позиције очигледне слабости. У тренутку победе, а не пораза. Са трезвеном главом, а не под психотропима.

Па ипак, увек ће бити оних којима сва ова кочоперна, глупа, очигледно на пропаст осуђена али борбена реторика може бити од користи. Зеленском подиграва његов немачки колега, канцелар Олаф Шолц, звани „увређена јетрена кобасица“ (по речима амбасадора те исте Украјине у Немачкој, који грађане земље домаћина марљиво полива прљавштином). Носилац горде кобасичарске титуле рекао је да Немачка неће прихватити „мировни споразум који би наметнула Русија“ и да је у томе солидарна са Украјином.

А шта ће Шолцу Украјина? За одговором не морате далеко трагати. Пољско-пруском савезу, који свом снагом заоштрава ситуацију и поремећеног Зеленског гура на све катастрофалније изјаве и акције, веома је корисно ако Украјина као држава са мапе просто нестане. Али остаће лоше фабрике, поља, рудници, стратешки простор и људски ресурси. Тако је већ, сећате се, неко расуђивао крајем 30-их година прошлог века, на истом језику и са истим жаром. Како се то завршило, познато је.

Један од најстаријих политичара на свету, бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер, говорећи на форуму у Давосу, позвао је Кијев на уступке у преговорима са Москвом, трезвено и реално процењујући ситуацију. Започети преговоре што пре, пре него што се створи превелика тензија, која може имати страшне последице по Европу, увлачећи је у хаос. Баш ово је онај случај кад „петлић” треба да послуша искусног „јастреба”. Узгред буди речено, овај уважени старац дуги низ година није био примећен по симпатијама према Русији, али је увек размишљао рационално.

Међутим, Зеленски и његови „кобасичарски“ луткари не слушају савете. Кисинџера и New York Times, који у уводнику такође позива на компромисе, он подсећа на 1938. и „тадашњи Минхен”. Исправније би било да на Минхен подсети своје партнере у Пољској, који су жедни украјинских земаља и којима не дају да мирно спавају ловорике хитлеровске Немачке.

 

(Телеграм канал Д. Медведева; превео Ж. Никчевић)