АЛЕКСАНДАР ХОДАКОВСКИ: БРАТСКИ ПРИСТУП НЕПРИЈАТЕЉУ?

У целој овој ситуацији постоји један веома важан моменат, на неки начин чак и одлучујући…

Размислите о томе: украјински тинејџер који је у време Мајдана имао четрнаест година, до почетка спец-операције живео је дугих осам година под утицајем сазнања да је Русија непријатељ. И петнаестогодишњак, и десетогодишњак…. Генерално, друштво је осам година бомбардовано причом да је Русија агресор, са којим Украјина већ ратује.

У исто време, у тим истим годинама, Русија је имала приступ да је Украјина братска земља, да је украјински народ братски народ, да је наша прошлост заједничка, да нам је и будућност заједничка… То јесте једини исправан приступ, јер, као што воли да каже мој пријатељ Владимир Легојда, мржња према непријатељу може донети више невоља од самог непријатеља. Међутим, с друге стране, овај „братски“ приступ није нам омогућио да се морално припремимо за рат. Дуго времена многа лица није напуштала збуњеност…

Кад су се наше прве јединице судариле са непријатељем и онда кренуле назад у ротацију, сусретале су се са онима који тек треба да изађу на положај. Саветовали су их: момци, добро се укопајте, иначе ће вас збрисати.

Да се укопамо? Ко ће нас збрисати? Па ми смо на вежбама…

Тако је било – то је истина. Дакле, требало нам је доста времена да схватимо шта се дешава, и то смо морали да урадимо не за осам година, као наш непријатељ, већ врло брзо.

Сећате ли се времена кад су добровољце слали у Украјину чим би им истекао рок боравка у Русији? И колико је било случајева кад смо те момке морали да отимамо из руку бирократског система… Ово одлично илуструје како су се тада у Русији доживљавала збивања у Донбасу – као нешто што се „нас не тиче“.

Сад се тиче свих, само што то нисмо схватили одмах, и нисмо схватили сви.

 

(Са телеграм-канала Александра Ходаковског, командира бригаде „Восток“.)

 

(Превод Ж.Никчевић)