Мишо Вујовић: Душа памти глава преумљује

Нећу да паничим у времену заглушујуће лажи, али ово без нас, чини ми се, и овога вакта проћи неће. Ни без нас ни без наших петоколонаша.
Та банда авансно преједена јединствена у ставу да Србију треба пацификовати денацификацијом, денационализовати, а затим је дезинтегрисати аутономијама или државицама у држави, све гласније злочин НАТО – а над нама и светом дефинише као интервенцију, а борбу Русије са фашистима злочиначком агресијом.

Пази „Данас“ чија читаност се мери телескопом за удаљена небеска тела бомбардовање Србије назива интервенцијом.

Недавно се појавио и гласноговорник мира и стабилности, бивши ратни хушкач, потом загрижени пацифиста опседнут ликом и делом Слободана Милошевиће. Човек, ако се тако може назвати ова конвертитска сплачина кога ханума пред сведоцима ућутка речима “ћути пиздо Херцеговачка”, је волео Дражу до задњег емигрантског долара, основао Гарду јашући на таласу националног буђења. Када је суочен са злоделима своје паравојне јединице по Херцеговини, пристао је на све постајући још једно ништа на српској политичкој сцени. Сада оптужује Русију, у коју се клео за велику катастрофу и ратни злочин.

Поменути друг комесар је своју странку од неколико стотина хиљада чланова, свео на портабл партију. Те свој опстанак на политичкој сцени управо дугује склоности трудног камелеона заглављеног у пољском нужнику амбиције да влада Србијом као добри слуга злих господара. Али се његова амбиција свела на овлашће да говори оно што му се сугерише без обзира да ли је став утемељен у чињеницама и још мање да ли задире у домен националних интереса.

Нажалост није усамљен!

Управо такво понашање дела политичке сцене и њихово настојање да Србија осуди Русију и уђе са њом у конфликт, доводи Србију у веома неповољан положај у сваком погледу, укључујући и елиминацију могућности да се преговори о успостављању мира одрже у Србији, што је реалније него да мир креира Султан са Босфора, коме је Путин сачувао већ одсечену главу.

До сада нас нији ни једна историјска мећава мимоишла. Нас ни град никада не промаши ако је облак стигао са те стране а камоли ратови. Украјинци цвиле али се боре ко прави Руси.

И јесу били најчистији Руси, све док им Ватикан није светио водицу, а НАТО и Америка пучем довели фашисте. Апсурд је да нацисте финансира јеврејски милијардер Коломајски а да коло води Володимир Зеленски, такође жидов чија је фамилија у Другом светском рату страдала од нациста. Да се Власи не досете.

Удружили су се сви да разоре Русију одметнутим Русима. Белим Спартанцима руске нације. Гађају Русе њиховим главама и животима. Русе су против Руса нахушкали. Словени су за њих одувек представљали нижу расу. А шта смо ми ? Словени или полтрони!? Ма како се осећали за њих смо непријатељи. Бодримо Русију да победи и молимо се за украјински народ да што мање страда. Повратка више нема. Ако посустане Русија свет је на коленима.

А ми будимо тамо где смо увек стајали свесни да нас неће промашити како се год наместимо.

Средина се све више сужава из оба правца. Остајемо усамљени у сендвичу истока и запада. Душе и тела. Изнад је покосло небо и збуњени Бог. Ако се уздигнемо страдање али и спасење нам неће гинути. Ако клекнемо заувек ћемо потонути. Немамо много избора: У славу и спасење или понижење и срамоту. Није исто ићи ка Богу и бежати од Бога.
Главе смо губили да би душе сачували. Душа памти глава преумљује.