Лука Багатин: Јегор Летов као симбол побуне и еманципације

Велики руски панк-рок певач и гитариста Јегор Летов преминуо је 19. фебруара 2008. године од срчаног удара, са свега 44 године живота.

Летов је био је веома славан, вољен и поштован, како у совјетској тако и у постсовјетској Русији, пре свега као рок мизичар који је писао изузетне стихове и имао аутентичан став, да би 1993. године био један од оснивача, заједно са Едуардом Лимоновим и Александром Дугином, Националбошевичке партије.

Његов отац је био официр, а мајка лекар, а он и његов брат Сергеј (и данас познати музичар) одрасли су у неугледном крају у Сибиру, одакле је и потекао веома значајан феномен совјетске популарне културе, закозвани сибирски панк.

Кад су се преселили у Москву, Сергеј је студирао хемију, док је Јегор почео да студира грађевински факултет, са ког је убрзо избачен. Радио је неколико година као чистач улица и грађевински радник.

Док се Сергеј посветио џез музици и касније постао пријатељ и колега великог руског џезера Сергеја Курјохина (а касније једна од водећих личности Национал-бољшевичке партије), Јегор је био инспирисан панк роком и започео је сарадњу са Константином Рјабиновим, такође једним од будућих чланова Нацбол партије.

Летов је са Рјабиновим основао је групу „Посев”, а 1984. године њих двојица су основали панк рок групу „Гражданскаја оборона” (Цивилна заштита), која је привукла пажњу Министарства унутрашњих послова и КГБ-а.

Совјетске власти су Летовљеву музичку активност почели да сматрају субверзивном и 1985. године присилно су га хоспитализовали у психијатријској болници, где је лечен огромним дозама психотропних лекова. Отпуштен је после некилико месеци само зато што је претио самоубиством.

У наредним годинама, он и његова партнерка, велика музичарка Јанка Ђагиљева су дуго били тражени и прогањани од стране совјетских власти, и дуго су живели без средстава и као бегунци.

Дух Јегора Летова је увек био изразито анархистички и слободарски и ако га је у почетку сукоб са властима СССР-а довео до жестоког антикомунизма, деведесетих година, са нестанком совјетског света и појавом апсолутног капитализма и либералне и злочиначке олигархије на власти у Русији, развио је социјалистичку свест са нагласком на самоуправљању.

То ће га и навести да прихвати позив Едуарда Лимонова да заједнички оснују Национал-бољшевичку партију, чиме је утицао на многе своје колеге музичаре и уметнике, укључујући Рјабинова, као и на многе своје фанове.

Званична застава Националбољшевичке партије, која се састоји од црног српа и чекића смештених унутар белог круга, на црвеној позадини, била је представљена јавности 1994. године на Летовљевом концерту у Москви, на ком је панк певачица певала историјске песме у стилу совјетског рока, што је привукло младу публику.

Године 1997. Летов се оженио басисткињом групе „Гражданскаја оборона“ Наталијом Чумаковом. Јанка Ђагиљева, његова  дугогодишња партнерка и велика андерграунд музичарка, умрла је 1991. године, у 24. години, у трагичним и никад до краја разјашњеним околностима: пронађена је удављена у реци Ињи, у Сибиру, и то је дубоко обележило Јегора Летова. Занимљиво је да је она била само једна од многих перспективних уметника који су тих година под загонетним околностима страдали у Русији.

Летов се и данас сматра симболом побуне и еманципације у Русији и широко је популаран међу младима различитих убеђења.

О својим политичким изборима, Јегор Летов је рекао: „Ја сам совјетски националиста. Моја земља је СССР. СССР је први и велики корак даље, гледа напред, ка новим временима, ка новим хоризонтима. СССР није држава, то је идеја, рука испружена да се рукује. А слава и величина Русије је у томе што је први пут у људској историји преузела на себе горку и праведну мисију, како би савладала хиљаду година жестоке таме, усамљеност човека у човечанству. Верујем у свет, у Универзалну револуцију и спреман сам да се борим за њу, и речима и делима. Као и моји храбри претходници, учитељи и ментори од Достојевског до Мајаковског, сви они који су увек били против лажи, равнодушности, пропадања, смрти. Године 1917. наша земља је направила први корак ка истини, па да не буде и последњи!“

 

 

Лука Багатин је италијански песник, политички активиста и публициста. Изворни чланак је објављен на сајту „Љубав и слобода“: https://amoreeliberta.blogspot.com/2022/02/19-febbraio-2008-muore-egor-letov.html?fbclid=IwAR1kT5n1JhdamTwpTlO3n-FTVKwdpiAtxulm_F9JcIk0ElWMWHVpu2a23i0

 

Превео са италијанског Владимир Коларић