Озбиљна борба пред Србима: На помолу нови напад на светиње – Албанија се гура у врх Унеска

18.02.2022. - 9:56

Православно гробље у јужном делу Косовске Митровице
© Фото : Youtube/Kosovo Online/Printscreen

Западни покровитељи лажног Косова не одустају од реализације плана међународног признања непризнате државе и у том контексту треба разумети кандидатуру Албаније у чланство Извршног одбора Унеска. Пред Србијом је озбиљна дипломатска борба у којој мора остати доследна својим принципима да би сачувала светиње.

Подршка коју је Албанија затражила од чланица Унеска за кандидатуру у чланству Извршног савета ове организације у периоду од 2023-2027, о чему је јавност известио портал Косово онлајн, наново је отворило питање могућег пријема Косова у ово тело УН, те судбине српских манастира у јужној покрајини.

Закулисне радње тзв. Косова и Албаније

Иако ће се избори за нове чланове Извршног савета одржати током 42. заседања Генералне конференције Унеска, тек у новембру 2023. године, дипломата Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ, сматра да време није на нашој страни и захтева озбиљну дипломатску актвност.

Овај корак Албаније, оцењује, морамо посматрати у ширем контексту, најпре лобирања за признање независности Косова од чега Приштина, упркос преузетим обавезама, није одустала али и из угла процеса уједињења Албаније и КиМ посредством одлуке о бесцаринској слободној зони која обухвата 20 километара са једне и друге стране границе чиме је граница као међународно правни појам укинута.

У оваквим околностима, упозорава, било би штеточински да Србија истрајава на некој доследности у спровођењу потписаних споразума.

„Иза сваке активности Албаније и тзв Косова стајале су закулисне радње, док смо ми потписивали документа као да преко пута стола седе људи са најчаснијим намарама и одлучношћу да се држе линије статусне неутралности и принципа међународних односа. Ми морамо активирати све напоре и дипломатске потенцијале да се не допусти чланство Косова у Унеско, али и у било коју другу међународну организацију састављену од суверених држава. Србија мора бити јасна, доследна и одлучна јер је то једини услов да придобије ширу подршку у свету за своје принципијалне ставове“.

Све после Вашингтонског споразума – на штету Србије

На питање како из угла Вашингтонског споразума тумачити кандидатуру Албаније у Извршни одбор Унеско што отвара простор за евентуално чланство и тзв Косова, Јовановић напомиње да је овај споразум донет у одређеном тренутку и одређеним међународним околностима, и да иако није од тада протекло много времена, много тога се десило на штету Србије.

„Практично, дипломатско лобирање за признавање Косова и Метохије од стране западних чинилаца на челу са САД је настављено. Ништа од прихваћених обавеза из овог али и Бриселског споразума се не испуњава. Резултат тога је и понашање привремених власти на КиМ које нису урадиле ништа у погледу безбедности, сигурности и слободе кретања, поступака за кривична дела и злочине према српском народу нити у погледу стварања услова за враћање 250 хиљада протераних Срба и неалбанаца са КиМ“

Ширење неспокојства и несигурности

Све што је рађено од стране привремених институција на КиМ било је у правцу изазивања и ширења неспокојаства и несигурности међу српским и неалбанским становништвом, односно наставка процеса етничког протеривања.

С друге стране, инсистира, суверено је право суверене државе да брани свој суверенитет и територијални интегритет.

„Апсолутно се не може порећи да је мирна дипоматска активност легитимно право Србије као што је легитимно и да све земље које су расположене а које су под притисцима и уценама Запада и САД у погледу кредита и хуманитарсне помоћи, у једном тренутку заузеле став који је и за њих штетан о признавању сецесије, од тога одустану“, истиче Јовановић напомињући да је Србија ушла у чланство УН, ОЕБС-а, Савета Европе и свих других међународних институција као држава са одређеном територијом у чијем је саставу и Косово и Метохија.

Србија има и право и обавезу да штити своје интересе

Отуда су, указује, и право и обавеза Србије да као држава штити своје националне и државне интересе и ради на смањивању броја земаља које су признале тзв Косово.

Уједно то је и израз поштовања одлука пријатељских земаља које нису признале КиМ као и одлуке СБУН и Резолуције 12 44 која предвиђа да се решење за КиМ може тражити само као широка и суштинска аутономија у оквиру територијалног интегритета Србије.

„У борби за КиМ не сме да буде колебања, па у том смислу ни дозволе да се тзв Косово појављује као учесник на међународним такмичењима која се одржавају у Београду, што је недавно био случај. То су погрешни сигнали упућени земљама које подржавају Србију као суверену земљу и решавање стауса КиМ у складу са међународним правом и у оквирима Резолције СБ 12 44“, упозорава Јовановић, указујући на парадоксалну ситуацију да наши пријатељи, укључујући сталне чланове СБ неприкидно на међународном плану потенцирају да се решење може тражити једино у оквирима међународног права, Устава Србије и Резолуције 1244, док наши учесници у билатералним разговорима исту Резолуцију не помињу.

Сигнали који охрабрују Приштину

Тај сигнал, сматра, охрабрује Приштину да настави са непоштовањем свих договора, као и земље које стоје иза Приштине али и колеба наше пријатеље око става везаног за јасну, принципијалну позиције Србије.

Свако настојање Приштине да задобије међународно признање, па и на начин уласка у неку од међународних органганизација, мора бити у старту оспорено, закључује Јовановић.

Подсетимо да Извршни савет Унеска има 58 чланова које бира Генерална конференција на четири године, а једна од надлежности Извршног савета је да даје препоруке о пријему нових држава које нису чланице Уједињених нација.Тренутно председавајућа Извршним саветом Унеска је амбасадор Србије при Унеску Тамара Растовац Сиамашвили.

rs.sputniknews.com

За допринос очувању традиционалних вредности: Патријарх Кирил одликовао Кустурицу Оредном Светог Серафима Саровског

Затим је полетео „орешник“: Какав је одговор Русије на напад дубоке државе

Путин потписао закон: Забрањује се јавна пропаганда идеологије живота без деце