Патрик Бјукенен: Бајден и демократе пред амбисом

Не тако давно, о председнику Џоу Бајдену говорило се као о трансформативном председнику, другом Френклину Д. Рузвелту у погледу домаће агенде коју ће заступати.

И било је основа за такве тврдње.

На почетку свог мандата, Бајден је одобрио стимулативни пакет од 1900 милијарди долара. Иако је његова већина у оба дома Конгреса била тесна, показало се да је довољна да се прогура закон о инфраструктури вредан 1200 милијарди долара.

Групације републиканаца подржале су овај Бајденов закон.

Наредни закон о издвајањима за социјалну заштиту вредан 3,5 билиона долара у оквиру плана „Израдимо поново боље“, који би парирао мерама Новог договора и Великог друштва, има широку подршку – премда не због своје цене – и, чак и данас, још увек има изгледе да буде усвојен.

Запањујућа анкета

Дакле, како се Бајден и администрација коју предводи опходе према америчком народу који их је поставио на функцију? Према запањујућој анкети Вашингтон поста и Еј-Би-Си њуза од овог викенда, не добро, напротив.

Да се избори за Конгрес, заказани за 2022. годину, одржавају овог новембра, регистровани бирачи би у размери 51 према 41 подржали републиканске кандидате у односу на демократске противнике.

Та предност Републиканске странке по броју гласача претворила би се у пораз демократа у Представничком дому којим председава Ненси Пелоси, губитак Сената, две године застоја и делегитимизовано Бајденово председниковање током 2023. и 2024. године.

Ако је анкета Поста и Еј-Би-Си-ја тачна, демократе се налазе пред амбисом.

Према резултатима анкете, 70 одсто Американаца има негативан став о томе у ком смеру се креће економија под Бајденом, док 38 одсто, што ће рећи скоро четири од 10 испитаника, верује да се економија налази у „лошем“ стању.

„Скоро половина Американаца (укључујући страначки неопредељене гласаче) криви ​Бајдена за брзо растућу инфлацију“, пише Пост, „…док преко шест од десет испитаника истиче да Бајден ‘није постигао много’ или да је постигао ‘мало или нимало’“. Седам од 10 страначки неопредељених гласача верује Бајденова администрација није остварила ниједно стварно достигнуће.

Да ли ће овакав Бајден успети да нађе своје место у историјским уџбеницима поред Френклина Делана Рузвелта (ФДР)?

Вероватно неће. Само осам одсто нације верује да је он постигао „велику ствар“ у првој години мандата, што је у сагласају са чувених „првих 100 дана“ ФДР-а 1933. године.

О томе како се генерално носи са председничком функцијом, Бајден има одобравање 41 одсто, а неодобравање 53 одсто свих Американаца.

Бајден бележи пад рејтинга од 12 процентних поена. Иако је претрпео осипање подршке и у сопственој странци, губитак подршке међу независним гласачима је запањујући.

Што се тиче питања да ли влада троши превише и да ли би родитељи требало да имају улогу у одлучивању шта ће њихова деца учити у државним школама, став Републиканске странке ужива огромну подршку гласача.

То исто недељно издање Поста које се бавило Бајденовом подршком у народу садржало је и опширну политичку анализу о релативној снази потпредседнице Камале Харис и министра саобраћаја Пита Бутиџиџа као потенцијалних демократских кандидата за изборе 2024.

Утисак је да је ненаведена премиса овог издања била да је Бајденов први мандат уједно и његов последњи, ако уопште успе да га изгура до 2024.

Надолазећа плима

Око пада подршке Бајденовој администрацији роје се многа питања? Може ли он да преокрене овај тренд? Да ли је осипање подршке процес који је незаустављив? Хоћемо ли сведочити слому Бајденовог председничког мандата?

Да бисмо одговорили на ова питања, размотрићемо основне узроке Бајденовог пада популарности.

Четири проблематичне области у којима се Бајден и демократе налазе у дефанзиви су: инфлација, имиграција, криминал и образовање.

Индекс потрошачких цена у октобру био је 6,2 одсто већи него пре годину дана, што је највећи скок инфлације у претходних 31 годину.

Основне потрепштине као што су храна и бензин налазе се међу робом која бележи највећи ценовни скок. Пре неколико месеци, демократе су говориле да је скок цена „привремен“. Мало ко и даље то говори.

Утисак је да ће међународним ланцима снадбевања требати доста времена да се нормализују. Американци ће Дан захвалности дочекати са мање ћуретине на столу и Божић са мање играчака.

Што се тиче кризе на границама, која спада у домен надлежности Камале Харис, бележи се највећа стопа илегалних прелазака у претходних неколико деценија, са више од милион људи који су прешли нашу јужну границу откако је Бајден положио заклетву. И још увек пристижу.

Након протеста и нереда услед смрти Џорџа Флојда у Минеаполису 2020. године у којима је тражено „дефундирање полиције“, оставке и пензионисања полицајаца ишли су руку под руку са експлозијом броја убистава у великим америчким градовима.

Чикаго је постао озлоглашен због броја забележених жртава током једне недеље.

Што се тиче питања образовања, које сада обухвата права родитеља да преиспитају шта њихова деца уче о раси, сексу и моралу у државним школама – то питање вероватно је коштало Терија Маколифа његове шансе да се врати на место гувернера Вирџиније.

И чини се да су републиканци на страни родитеља из предграђа, јер су демократе на страни левичарских наставничких синдиката.

Вести које су пристизале из Вирџиније и Њу Џерзија на дан избора изгледа да потврђују оно до чега су Еј-Би-Си и Пост дошли у својој анкети:

Надолази републиканска плима, и ако не достигне врхунац пре новембра 2022, преплавиће Дом Ненси Пелоси, Сенат Чака Шумера и потопити Белу кућу Џоа Бајдена.

То су климатске промене о којима би демократе требало да брину.

 

Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард