РЕАГОВАЊЕ – Драган Мраовић: Басара је умишљена величина!

Поводом колумне Светислава Басаре, у којој добитник „Нинове“ награде напада УКС, реаговао је члан овог удружења Драган Мраовић:

– Огласио се Светислав Басара очигледно погођен у своју сујету саопштењем УКС.

Представио се као члан Друштва књижевника Србије које не постоји, па не знам чији је, али није члан УКС не зато што га је напустио, како то театрално тврди, јер је позната процедура којом се то ради. Нема ниједног таквог документа у УКС. Он није наш члан, јер не плаћа чланарину, па је избрисан из евиденције.

Његов став да „уколико се (мртва или жива) Н. Н особа уведе у роман“ постаје књижевни лик се може прихватити, само до мере да је и у роману то Н. Н. особа. Десанка Максимовић није у његовој брошури Н. Н. особа. Тог тренутка дело прелази у документарност, а она захтева чињеничну истину, са правом писца да ту истину тумачи. Али и тада чињенице морају бити тачне. Басара је измислио причу о Десанки и о Ваљеву. Дакле гради роман на лажи, а када је темељ лош таква грађевина се руши!

Видим да га је погодио термин „теофилизација Србије“ који сам ја осмислио.

Не служи на част Басари, као потенцијално солидном писцу, да му награду даје неко ко не само да нема референце да буде ауторитет и за њега, већ је далеко испод његовог нивоа.

Нису Басари неопходне награде да би се знало ко је, осим ако га није опчинила нека шака ситниша.

Не могу да верујем да је Басара неко ко има такву ману, иако и он мора имати мане, јер сви имамо неке мане, рецимо и ту да трпимо његово бешчашће.

Упркос свему, кажем и ја да је Басара писац, али не претерујмо са тим оценама, јер у односу на неке чланове УКС, велике живе писце, чија имена не помињем да не бих дао шлагворт Светиславовом простаклуку у ком би и њих блатио, он је заиста само умишљена величина.

Његова „дојава“ о повезаности „Вечерњих новости“ са УКС показује да је погођен у дно свог дна.

И кажем најдобронамерније Светиславу да његове вулгарности „но басаран“, јер читалачка публика Србије је изнад теофилизације и хомокретенизације наше културе. Парафразираћу му песму једног од оних писаца из УКС који још увек нешто значи у Србији и свету, иако он тврди да их нема у нашем удружењу: „Басара горко плаче, јер вређају његово аждајче.

Рекли му да је ружно, па Светиславу дошло тужно. Нека је и ‘но басаран’, нека је и теофилче слепо, оно је Басари лепо“ – поручио је Мраовић.