Бранко Миљковић: Гроб на Ловћену

Али не, то још увек није време
То је једно место
које препознајем у простору

Мртве су горе одакле та реч дође
Свинго с птицом лажљивом уместо лица које
Свлада
тајна иза слепе маске. Рођење је једина нада.
Видим смеле мостове преко којих нема ко да
прође.

Спавај ти и твоја судбина претворена у брдо,
крута
где провејава смрт и љубав не спасава.
Дан и ноћ си помирио у својој смрти што нас
обасјава.
Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута.

Шта си птица или глас који луга
под дивљим небом где те песма оставила самог
на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо
где не постоји време, где једна светлост жута
негде у висини чува отисак твога лица.
Човече тајно феникс је једина истинска птица.