БРИТАНСКИ ДИПЛОМАТА: „За решење Косова постоје четири сценарија“

фото: intermagazin.rs

Бивши дипломата на Балкану и истраживач на Геополитичком форуму Kембриџ Тимоти Лес помиње четири могућа сценарија за постизање договора о Kосову и Метохији.

У ком правцу ће се развијати дијалог Београда и Приштине може се само спекулисати и додаје да је Балкан на ивици још једног реорганизовања које ће означити крај „постјугословенског устројства“.

Према првом сценарију,могуће је да Београд и Приштина постигну договор јер им је у интересу да реше статус Kосова, уз дипломатски притисак из Вашингтона.

„Имајући у виду ‘црвене линије“ Србије, то значи да би се споразум темељио на идеји – подела у замену за признање“, рекао је Лес, који је иначе сарадник Демостата, на предавању на Универзитету Kембриџ на тему „Нова реорганизација Балкана“,

Уз оцену да су минималне шансе да ће се то догодит, Лес је навео да се Албанци и даље оштро противе и да ће нову владу у Приштини чинити политичари који не желе чак ни разговор са Београдом.

Према његовим речима Немачка на међународном нивоу сада сада заједно са Француском ради на томе да блокира поделу, док се Москва противи сваком договору којим се смањује зависност Србије од Русије.

Тиме се, сматра Лес, оставља могућност за други сценарио по којем је идеја поделе поново “склоњена са стола“.

“То значи или пристанак Србије да безусловно призна Kосово или да, у крајњој линији, буде очуван статус кво. Проблем са безусловним признањем јесте чињеница да је Србија годинама уназад јасно стављала до знања да неће признати Kосово без неке компензације“, каже Леси.

Он сматра да су минималне шансе да би Србију могли да убеде да прихвати губитак Kосова уколико јој се понуди чланство у ЕУ без икаквог одлагања, уз све предности које би то значило.

“Не постоји никакав наговештај за то, нарочито имајући у виду да се ЕУ суочава са економском стагнацијом бројним геополитичким ризицима“,

Он, такође, верује да су мале шансе да се сачува статус кво јер, како каже, ситуација на Kосову није статична.

С друге стране, Американци су, истиче Лес, решени да “истерају“ Русију са Балкана, а жеља Албанаца да се оконча “правни вакум“ Kосова подстиче их да потраже неко решење за његов статус.

„Уколико Србија одбије да призна независно Kосово, једина опција је да се тежи уједињењу са признатом Албанијом, а то је решење које би већина косовских Албанаца прихватила“, оценио је Лес који одређену врсту “регионалног потреса“ види као један од потенцијалних сценарија за статус KиМ.

Kаже да Србија неће прихватити интеграцију северног дела KиМ у албанску националну државу и да би на такву претњу, уверен је Лес, Србија без сумње одговорила припајањем овог подручја.

“То би водило војном обрачуну са Албанцима, прогону преосталих Срба из јужног дела KиМ и покушају Албанаца у Прешевској долини да се отцепе од Србије, као и кризи државности у Србији, која би ишла наруку локалним националистима“, оценио је бивши дипломата који сматра да би у том случају Срби у Босни и Херцеговину имали велику шансу да се отцепе и припоје Србији, као компензација за губитак Kосова.

Лес нема сумњу да би уједињена Албанија, такође значила нову геостратешку шансу и за Албанце у Северној Македонији, који би, без сумње, покушали да припоје своју територију овој новој Албанији.

„Остаје отворено питање колико би наведени процес био насилан, али историја наговештава да не би био миран“, казао је Лес и додао да би у случају таквог сценарија спољни актери, предвођени САД, били поново принуђени да “реорганизују” овај регион, као што су, навео је, у више наврата то чинили у прошлости.

Лес скреће пажњу да се, имајући у виду подршку идеји поделе, САД не би противиле уједињењу Kосова са Албанијом и Прешевском долином, нити српској анексији северног Kосова, уколико то заживи на терену.

Верује да би Европљанима вероватно лакнуло што су Срби и Албанци коначно пронашли решење за проблем KиМ, док Русија, сматра он, не би имала моћ да то блокира.

“Ипак, САД ће с подозрењем гледати на даље промене међународних граница, баш као и Европљани. Америка неће желети да се територија босанских Срба уједини са Србијом, јер би то значило снажну платформу за руски утицај на Балкану“, рекао је Лес.

Kаже и да би се САД одупрела било каквим покушајима Албанаца да се отцепе од Северне Македоније, који би, у том случајум најпре морали да дефинишу своју територију, а то би значило “сложени и крвави рат за отцепљење“.

Лес је мишљења да ће, уместо тога, САД инсистирати да поменути народи одустану од својих настојања, а заузврат ће им гарантовати самоуправу унутар постојећих држава.

“То значи и ублажавање граничних контрола, како би се ојачала прекогранична сарадња између припадника истих народа. Такав принцип важио би и за босанске Хрвате“, тумачи Лес даља могућа геополитичја решења у региону.

Он , такође, сматра и да ће многа питања на Балкану остати нерешена, укључујући коначни статус Срба у БиХ и Албанаца у Северној Македонији, који ће и даље желети да се уједине у националним државама.

Истовремено се, указује Лес, поставља питање у вези са статусом Бошњака и Хрвата у деловима БиХ, као и положаја словенског становништва у Северној Македонији, које тежи уједињењу са Бугарском.

Неизвестан је, каже, и положај бројних малих група у региону, нарочито у Црној Гори, као и однос између регионалних држава и спољних сила.

“Имајући у виду да ће САД морати да дају гаранције за нови поредак, биће потребно да Русија “заузда” амерички утицај јачањем свог упоришта међу босанским Србима, а Бошњаци ће се окренути Турској, како би одбранили интегритет своје државе на дуге стазе“, прогноза је Леса.

Бивши дипломата на Балкану закључује да је овај регион на “ивици” још једног “реорганизовања”, што ће означити крај постјугословенског устројства, после чега би Србија и Албанија прошириле своје границе, а Срби и Хрвати из БиХ, као и Албанци из Северне Македоније добили “дефакто” признање.

Лес је изразио уверење да би то била последица одлуке САД да се боре у тзв. “новом хладном рату“ на Балкану, и, нарочито, да “истерају” Русију из Србије, као и одустајања САД од дуготрајног противљења измени граница, што би каже, представљати изазов за регионални статус кво, укључујући отпор Албанаца, који ће САД морати да “сломе”.

“Иако ће предстојећа “реорганизација” Балкана приближити локалне народе остварењу заједничке жеље о националним државама, неће решити сва питања. Уместо тога, биће дефинисани проблеми који ће се решавати у наредној фази балканске историје, а то укључује и нове реорганизације, које ће, неумитно, уследити“, закључио је Лес.

intermagazin.rs
?>