Фото: Sputnik / Алексей Витвицкий

Након пет година изолације, Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је одлуку којом омогућава руској делегацији да учествује у јунском заседању ове европске институције. Резолуција је усвојена касно у понедељак, након девет сати дискусије.

Руска делегација је, овом одлуком, повратила сва своја права у пуном обиму — да гласа, да се изјашњава, и да буде представљена у свим њеним органима. Такође, овом одлуком зацртано је да основна права Русије не могу бити суспендована нити поништена.

Међутим, могућност оспоравања овлашћења и даље ником није остала ускраћена, па су истог часа Украјина, Велика Британија и Грузија поднеле чак 222 амандмана на ову одлуку, од којих је само један био усвојен, што је и довело до тога да Украјина демонстрантивно напусти салу.

Сада ће, према правилнику ове организације, бити састављен извештај о ограничењу надлежности руске делегације. У случају усвајања, како правилник налаже, надлежности ће бити ограничене, у супротном, руска делегација ће сачувати своја права у пуном обиму.

Сукоб две стране

Руски политиколог Павел Шпилин за Спутњик објашњава да се сада у Парламентарној скупштини сукобљавају две зараћене стране — они који „разумеју читаву проблематику“ и они „млади Европљани који желе да са Русијом изравнају рачуне“.

Међутим, како указује, треба разумети и да Москва својим повратком у ову институцију даје шансу Европи да изађе из окриља америчког утицаја.

„Тренутна слика је таква да се Савет Европе налази између две ватре — или ће остати под шаком Америке, или ће се одлучити за самоизолацију. Управо то и показује одлука Савета Европе која је омогућила Русији да избалансира ситуацију“, истиче Шпилин.

Могуће укидање санкција?

Истовремено, Леонид Крутаков са Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације истиче да би ова одлука Парламентарне скупштине могла да доведе до укидања антируских санкција.

Повратак Русије у Парламентарну скупштину Савета Европе је, како тврди, својеврсно пробијање блокаде и корак ка нормализацији односа, што уједно представља и фактичко признање Крима као саставног дела Русије.

Тиме је, оцењује Крутаков, уједно и бачен огроман изазов Украјини, јер се по питању Крима ништа више урадити не може. Наравно, додаје он, предстоји да се чује и изузетно јак одговор Кијева, али, упркос жељама претходног председника Украјине Петра Порошенка, па и актуелног Владимира Зеленског, Украјина ништа неће тиме постићи.

Црвени тепих са каранфилима

Међутим, заменик шефа комитета за међународне односе Савета федерације Русије Владимир Џабаров за Спутњик објашњава да ситуација и није тако ружичаста по Русију, те да је немогуће очекивати да ће Русију у Стразбуру дочекати „црвени тепих прекривен каранфилима“.

„Тешко је сада рећи шта руску делегацију чека, али вреди сачекати и видети. Мислим да Москва треба сада стрпљиво и одмерено да сачека развој ситуације. Многе земље су већ схватиле сву ту бесмислицу константне конфронтације, будући да то ништа добро никоме донело није. Треба разумети да је Парламентарна скупштина Савета Европе, без Русије, отишла на својеврсну институцијалну периферију Европе, а некада је била осовина Старог континента“, закључује.

Чланак ПОВРАТАК МОСКВЕ: Да ли је Европа признала да је Крим – Русија се појављује прво на ИСКРА.

Крим (Фото: Sergei Malgavko Sputnik)

Сјеверноатланстки савјет поводом, како наводе петогодишњице анексије Крима од стране Русије, у саопштењу оцјењује да је у питању кршење међународног права.

Наводи се и да је то велики изазов за евроатлантску сигурност.

– Снажно осуђујемо овај чин који не признајемо нити ћемо га признати. Позивамо Русију да Украјини врати контролу над Кримом – стоји у саопштењу Сјеверноатлантског савјета.

НАТО чланице су потврдиле своју пуну посвећеност суверенитету и територијалном интегритету Украјине “унутар међународно признатих граница и територијалних вода“.

Крим је територија Украјине“, наводи се у саопштењу.

Сјеверноатланстки савјет је изразио и дубоку забринутост због кршења људских прва које “де факто руске власти на илегално присвојеном Криму, спроводе против Украјинаца, Кримских Татара и припадника локалних заједница.

– НАТО позива Русију да одмах прекине са свим облицима насиља и злоупотреба на нелегално присвојеном Криму, да пусти украјинске политичке затворенике и таоце и дозволи међународним посматрачким организацијама приступ Криму – порука је је Сјеверноатланстког савјета.

У саопштену поводом петогодишњице анексије Крима НАТО осуђује Русију и због јачања војних капацитета на Криму.

Указује се да такве акције воде даљој милитаризацији региона Црног мора.

Сјеверноатланстски савјет понавља и осуду “неоправданог коришћења војне силе “против украјинске морнарице у Азовском мору и Керчком заливу.

– У складу са Резолуцијиом УН од 17. децембра 2018. позивамо Русију да безусловно ослободи украјинске морнаре, врати бродове и повинује се међународним обавезама у циљу обезбјеђивања слободне пловидбе и неометаног приступа украјинским лукама у Азовском мору – наводе у НАТО.

Сјеверноатланстки савјет закључује да се односи са Русијом не могу вратити “у нормалу“ све док не дође до јасне и конструктивне промјене руских акција које би, наводи НАТО, показале усклађеност са међунардним законом, обавезама и одговорностима.

Чланак БРИСЕЛ: НАТО позвао Русију да врати Украјини контролу над Кримом се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Танјуг-АП

Украјинске власти спремају оружану провокацију на граници са Кримом у последњих десет дана децембра, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Украјински председник Петро Порошенко планира оружану провокацију на граници са Русијом, на граници са Кримом током последњих десет дана децембра“, рекао је Лавров, преноси ТАСС.

Русија ће, како каже, одговорити Украјини уколико дође до провокације.

„Зажалиће то. Ово је наша држава, наша граница. Нећемо му (Порошенку) дозволити да некако брани своје интересе на себи догледан начин и прекрши та права“, рекао је Лавров.

Према подацима до којих су дошле руске власти, Порошенко планира провокацију у координацији са својим Западним спонзорима, наводи Лавров.

„Саветују га да одржава борбе ниског интензитета, како би они имали могућност да наставе са пропагандом да Руси спроводе офанзиву против Украјине и да је то разлог да се уведу нове санкције Русији“, рекао је Лавров.

Он је нагласио да провокације званичног Кијева трају.

„Наше надлежне службе раде све што је неопходно како би осујетили ове намере“, рекао је Лавров.

ВИШЕ ОД 10 СУХОЈА РАСПОРЕЂЕНО НА КРИМУ

Руско Министарство одбране саопштило је данас да је распоредило више од 10 Сухоја СУ-27 и СУ-30 борбених авиона на Криму, након што је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров рекао да Украјина наводно припрема „провокацију“ у близини Крима крајем године.

Министраство одбране је саопштило да су авиони распоређени у војну базу Белбек на Криму, где ће бити трајно стационирани.

Русија је извршила анексију Крима од Украјине 2014. године, а тензије између два суседа су појачане након што је Русија запленила три украјинска брода са посадом.

Чланак РУСИЈА СПРЕМНА НА ОДГОВОР: Кијев планира провокације, Москва распоредила 10 СУ 27 и СУ 30 на Криму се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Новости

Интереси између великог и малог партнера су усклађени, пошто оба желе мир у БиХ и опстанак Републике Српске.

Милорад Додик је непосредно после изборне победе лансирао нову спољнополитичку бомбу. У интервјуу датом московском листу „Известија“, будући српски члан Председништва БиХ најавио је да ће тражити да Босна и Херцеговина призна Крим (и Севастопољ) као део Русије.

ПРИЗНАЊЕ КРИМА

„Заложићу се у Председништву да признамо Крим као саставни део Руске Федерације. Референдум о припајању је био демократски и легалан чин, спроведен у складу са међународним правом и Повељом Уједињених нација о праву народа на самоопредељење. Намеравам, кад за то будем имао прилику, и да посетим Крим“, поручио је први човек Републике Српске.

Нагласио је да не страхује да ће због ове „јереси“ бити изложен притисцима Украјине.

„На кога Украјина може да врши притисак? Она треба да решава своје унутрашње проблеме и побољша односе са Русијом“, упутио је Додик савете званичном Кијеву.

Јасно, није требало дуго чекати реакцију „увређене стране“, које нам је кроз своје саопштење презентовала Амбасада Украјине у Сарајеву.

„Изјава Милорада Додика је непријатељска према Украјини и она може штетити односима две пријатељске државе, као и ауторитету Босне и Херцеговине у међународној заједници. Овакве изјаве су противне оценама које су дали САД и међународна заједница“, наводе представници Порошенковог режима у Босни и Херцеговини.

Ако оставимо по страни питања какав стварни ауторитет има држава која је деценијама под практичним страним протекторатом, као и зашто је Америка у овом саопштењу стављена испред (али и изван) међународне заједнице, намеће се утисак да су представници званичне Украјине – уместо изношења суштинских аргумената у прилог одбрани интегритета њихове државе – само поновили већ толико пута отрцану флоскулу о „подршци коју уживају у Вашингтону“, те, као по инерцији, осудили „новог грешника“ који доводи у питање њихову „кримску истину“.

Наравно, свима је јасно да, због односа снага у Председништву БиХ у коме на бранику НАТО интеграција чврсто стоје Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, не постоји опасност да Босна и Херцеговина призна Крим као део Русије. Тога је, без сумње, приликом давања ове изјаве био свестан и Додик, али је његова порука имала другу поенту. Најавом да ће се залагати за признања Крима као дела Русије, послао је сигнал да у спољној политици БиХ више неће бити присутни само монотони НАТО-европски тонови (који су, због страха или уверења досадашњих српских представника, свету представљани као јединствени став свих у овој држави), већ да ће се чути и аутентични глас Републике Српске, која, такође, има своје пријатеље и интересе.

НОВИ КУРС СРПСКЕ

А да је Русија (уз матицу Србију) на врху листе пријатеља и заштитника Републике Српске, Додик више и не жели да крије, па је „пуштање у игру кримске карте“ заправо било у функцији јасног стављања свима заинтересованима да се Бањалука, без обзира на све претње и протесте са Запада, неће више устручавати да јавно покаже, не само блискост с Русијом већ и спремност да буде на курсу приоритетних интереса Москве. То, наравно, не значи да Додик, који је реалан политичар, није свестан још увек велике снаге непријатељских фактора, као и чињенице да се РС и Србија налазе у НАТО окружењу, па зато сигурно неће прећи „црвену линију“, односно повлачити авантуристичке потезе који би могли да угрозе опстанак мањег ентитета у Босни и Херцеговини.

Неоспорно је, међутим, да Република Српска и Русија никад нису имале боље односе него досадашње, нешто више од две деценије фактичког постојања прве српске државне творевине на простору Босне и Херцеговине. Ти односи су у протеклом периоду пролазили кроз разне фазе и били диктирани (лимитирани), како објективним могућностима (снагом) пре свега већег партнера, тако и субјективним интересима и проценама оних који су били на кормилима две стране.
Чињеница је да је српски народ на простору некадашње централне југословенске републике традиционално русофилски оријентисан, мада су деценије титоистичког демонизовања информбироваца и ширење страха од „великодржавне политике Москве“, те с друге стране популарисање „демократских вредности Запада“, у одређеној мери – а посебно међу високообразованим урбаним становништвом – променили у негативном смислу овај однос према „вековној мајчици“.

РАЗОЧАРАЊЕ У ЈЕЉЦИНОВУ РУСИЈУ

Ипак, Срби са овог простора су у време распада Југославије, који се поклопио с нестанком Совјетског Савеза, очекивали подршку од нове „демократске Јељцинове Русије“ мада су били свесни чињенице да најјаче карте држе Вашингтон и његови западноевропски партнери у Лондону и Берлину. Разочарање у Москву уследило је убрзо. Кремљ је, следећи потезе Запада, признао независност Босне и Херцеговине игноришући факат да о томе није било сагласности сва три конститутивна народа, а убрзо је дао „зелено светло“ за резолуцију којом су у Уједињеним нацијама „због агресије у БиХ“ уведене тоталне санкције Савезној Републици Југославији. Списку потеза којим је кооперативна Јељцинова Русија нанела дугорочну штету српским интересима – али касније ће се показати и интересима властите земље – треба додати и изгласавање резолуције о оснивању хашког суда за кажњавање ратних злочина учињених на простору бивше Југославије, који је био и остао „батина“ за остварење глобалистичких циљева на овом простору.
Било је то време кад је руском дипломатијом командовао фамозни амерички ученик Андреј Козирјев, човек који се прославио тврдњом да његова земља нема никаквих посебних, властитих међународних интереса. Није скривао нетрпељивост према „српским националистима у Босни и Херцеговини“, а посебно је користио пропаганду западних медија о „страшним злочинима над муслиманима у Босни“ као изговор због којег Русија, „која има велики број припадника исламске вероисповести у својој држави, не може да подржава политику Пала“.

Колико је Козирјев знао да се недипломатски понаша према представницима Републике Српске говори детаљ с његовог састанка с Радованом Караџићем, одржаног у јуну 1994. године у Москви, где је тадашњи први човек РС дошао да прими награду „Михаил Шолохов“ коју му је доделио Савез писаца Русије. Аутор ових редова, који је тада као извештач листа „Јавност“ пратио ову посету, никад неће заборавити да је први дипломата Кремља пре започињања деликатних разговора са Караџићем у Министарству спољних послова Русије затражио од свог саговорника да се пред новинарима унапред јавно обавеже да ће прихватити мировни план такозване међународне Контакт групе, иначе неповољан за Републику Српску. Још драстичнији пример недипломатског опхођења Козирјева према представницима Републике Српске јесте инцидент на заједничком ручку у Москви, чега се присећа један од чланова делегације са Пала која је боравила у главном граду Русије на преговорима о плану Контакт групе.

„Козирјев је приредио заједнички ручак и када смо већ почели да једемо, он је затражио да прихватимо план Контакт групе. Када смо то одбили, министар спољних послова Русије се дигао и рекао: ’Добро, е онда сада нема ручка.’ Тек кад смо и ми устали и пошли да напустимо просторију, он је променио одлуку и позвао нас се да се вратимо и наставимо са ручком“, истиче овај, тада високи функционер Републике Српске.

Руска дипломатија је у том периоду – када је највећа земља света била економски и морално на коленима и избушена домаћим „либералним“ спроводиоцима западних интереса – настојала да извуче дивиденде из тога што ће, представљајући се као пријатељ Републике Српске, вршити притисак на њено руководство да прихвати унапред припремљене, најчешће неизмењиве захтеве Америке и њених европских партнера. Један од оних који су спроводили такав „курс“ био је тада релативно млади и перспективни дипломата Виталиј Чуркин, који је приликом разговора на Палама толико претерао са притисцима да му је члан преговарачке делегације домаћина рекао: „Ви сте руски Американац!“ Године су прошле па је у измењеним околностима тај исти Чуркин, сада као представник Русије у Уједињеним нацијама, ставио вето на предлог британске резолуције којом је Србе требало трајно жигосати за геноцид у Сребреници. После његове изненадне смрти у Њујорку Срби из Републике Српске су одлучили да овом дипломати у знак захвалности за уложени вето подигну споменик, који је и откривен 2017. у Источном Сарајеву.

ПОМОЋ СРБИМА

Било би, међутим, погрешно, и у крајњој линији неправедно, тврдити да Срби, а конкретно у овом случају они из Републике Српске, нису у том смутном времену прве половине деведесетих година прошлог века имали пријатеље и подршку у Русији.

„Помагали су нам, колико су у тим приликама могли, људи на разним нивоима кремаљске власти, као и они који су се налазили око власти. Желим да нагласим да је према нама увек био максимално сусретљив садашњи министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу, који је у том периоду обављао посао министра за ванредне ситуације. Он нам је, сећам се, донирао 16 монтажних кућа за наше избеглице, као и један аутобус. Разумевање за интересе Републике Српске имали су тадашњи писац говора председника Јељцина, експерт за Балкан Константин Никифоров, као и Јуриј Батурин, који је у том периоду вршио функцију председниковог помоћника за националну безбедност. Имали смо добре односе и са Јевгенијем Примаковим, који је касније био министар спољних послова а затим и премијер Русије, а подршку нам је пружао и Сергеј Бабурин (који је, једини уз Генадија Зјуганова, од руских политичара био присутан на споменутој додели награде Радовану Караџићу у Савезу писаца Русије – К. Б.),“ наглашава Алекса Буха, дугогодишњи министар спољних послова Републике Српске.

И поред супротног званичног курса Јељциновог Кремља, руски војни кругови испољавали су велике симпатије према Републици Српској, а посебно су се дивили генералу Ратку Младићу који је током рата боравио у Москви. За ствар, у западном свету демонизованих „босанских Срба“ у тим тешким временима залагала се и Руска православна црква, словенофилски и књижевни кругови, као и – што је веома значајно – бројни обични грађани. Многи су, упркос блокадама које им је постављала руска држава, одлучили да следе пример предака из српско-турског рата и „помогну браћи“. А многи од тих храбрих добровољаца оставили су кости на ратиштима Сарајева, Зворника, Херцеговине, што се никад не сме заборавити.

Пошто је Јељцин био принуђен да смени Козирјева, руска дипломатија је под вођством новог министра спољних послова Јевгенија Примакова кориговала однос према Републици Српској. Притисци су нестали, али Москва у завршници рата и на Дејтонској мировној конференцији није била у стању да конкретним потезима помогне Палама, пошто су главну реч у наметању мировног споразума који је 1995. склопљен у Охају водили Американци.

ПАРТНЕР ТРЕЋЕГ РЕДА

Русија се и у првим послератним годинама није налазила међу кључним међународним играчима који су обликовали нову Босну и Херцеговину. То, наравно, не значи да она није била заинтересована за овај простор, поготово после 2000. године кад је Владимир Путин заменио Јељцина на председничкој функцији. Њено тадашње удаљавање од „босанских послова“, а самим тим и од Републике Српске, треба ставити у контекст решавања унутрашњих проблема ове велике земље (рат у Чеченији, обрачун са олигарсима Борисом Березовским и Михаилом Ходорковским), али и промена које су се у том времену дешавале у српским земљама са обе стране Дрине.

Подсетимо да је после петооктобарског преврата 2000. године нова власт у Београду кренула незаустављиво у евроатлантске интеграције, а Русију почела да третира као партнера трећег реда. Кремљ је на то одговорио повлачењем војног контингента с Косова. Овај потез су српски и страни приврженици „западним вредностима“ протумачили као доказ да Москва нема стратешке интересе у овом региону, дакле да га препушта НАТО-у и Европској унији.

Ова неистина је примљена као Свето писмо не само у неким круговима у Србији већ и са друге стране Дрине, где је после углавном принудног одласка ратног руководства Републике Српске са велике сцене долазило до честих смена на власти, док је истовремено под бруталним притиском западних егзекутора овај ентитет предавао све више својих надлежности Сарајеву. Под притиском високих представника – најрадикалнији од њих, британски „либерал“ Педи Ешдаун понашао се према Србима као некадашњи енглески колонијални господари према црнцима или у бољем случају Бурима (неподобни Срби су избацивани са посла, а одузимани су им и лични документи) – већина политичара помирила се са „истином“ да ће „морати да игра како Запад свира“, односно да им, уколико желе да опстану, преостаје једино да послушно извршавају директиве о унитаризацији БиХ и путу у евроатлантске интеграције.

СТРАХ КАРЛА БИЛТА

У таквим околностима чинило се да за Русију нема места у главама оних који (бар званично) доносе одлуке у име грађана Републике Српске, али су ствари почеле да се мењају после Додиковог повратка на власт 2006. године и Путиновог учвршћивања спољнополитичке позиције највеће земље света. Додик је најпре опрезно, а затим све отвореније јачао политичке и економске везе са Москвом, а индикативно је да је степен сарадње растао што су притисци на Бањалуку били већи. Интереси између великог и малог партнера су усклађени, пошто оба желе мир у БиХ и опстанак Републике Српске. Русија хоће мирну Босну, али и аутономну и равноправну Републику Српску у њој, при чему јој је изузетно важно да ова држава не уђе у НАТО. Кремљ не би био срећан уколико Босна и Херцеговина добије улазницу у ЕУ, мада би прихватио овакав епилог, који је, с обзиром на стање у Унији, далеко од реализације.

Додикова политика гарантује Москви задржавање и повећање утицаја на простору западно од реке Дрине, коју су многи антишизматици већ давно прогласили границом између два света. За Ватикан и покојну Аустроугарску Дрина је представљала брану од опасног утицаја православног Петрограда (што не значи да ови фактори нису били спремни да је у офанзиви пређу и покоре Србију), док данас она има исто значење за савремене глобалисте, о чему говори својевремено упозорење шведског атлантисте Карла Билта – првог послератног високог представника у БиХ – да би уједињење Српске са Србијом довело до непожељног доласка Русије на овај простор. Мада уједињење две српске земље још није на дневном реду, Русија је на Билтову жалост – његова држава је поразом од војске Петра Великог у бици на Полтави пре више од три века престала да постоји као велика светска сила – већ стигла на простор Републике Српске и с њега, бар дуже време, не намерава да одступи.

Чланак ДОДИК ЗА МОСКОВСКЕ МЕДИЈЕ: Заложићу се у Председништву да признамо Крим као саставни део Русије се појављује прво на ИСКРА.

С-400 (Фото: Sputnik / Алексей Мальгавко)

Трећи дивизион противваздушних ракетних система С-400 „Тријумф“ из састава јединице за противваздушну одбрану Војног ваздухопловства и Противваздушне одбране Јужног војног округа преузео је борбену дужност у кримској Јевпаторији, саопштио је информативно одељење Црноморске флоте Русије.

Командант пука пуковник Николај Задорожни дао је наређење о преузимању команданту дивизије. Током испуњавања борбених задатака заштите ваздушног простора Крима, борбене јединице С-400 постављене су на положаје, лансери распоређени, извршена топографски преглед и оријентација система на терену, а почело је и проналажење и праћење циљева, саопштила је прес-служба Црноморске флоте.

Два слична комплекса ступила су на дужност заштите ваздушних граница Русије на Криму у јануару 2017. у Феодосији и у јануару 2018. године у Севастопољу.

Руски систем-400 „Тријумф“ намењен је уништавању авиона, крстарица и балистичких ракета на висинама од 30 километара и на растојању од 400 километара.

Чланак РУСИ СЕ НЕ ШАЛЕ: ПВО Крима појачан трећим дивизионом С-400 се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Једна од батерија руског ПВО система С-300 које су на дежутству и бране Кримски мост била је данас, али само у тренутку, видљива и са пута који од Симферопоља, односно Севастопоља, Јалте и Феодосије води ка Керчком, односно ка Кримском мосту. На улазу на мост дежурају припадници Росгвардије са дугим цевима, руска полиција, а негде у близини су и ПВО системи средњег домета „Тор“ и „Бук“ који такође бране мост. Са мора Кримски мост штити шест чамаца у којима су руски специјалци антидиверзанти, око моста постављене су мреже хидрофона које могу да ухвате покрете сваког рониоца, а на дежурству су и брзи чамци „Хишник“ са руским специјалцима рониоцима …

Чим смо стигли на мост, остали смо без интернета, али се мала неудобност плаћа тиме да је прелаз преко моста сигуран, да изнад моста не може да лети, чак ни најмањи дрон.

Репортер „Искре“ имао је данас ексклузивну прилику да пређе преко Кримског моста, и из правца Крима, односно Керчанског полуострва и из правца јужне Русије, односно Новоросијска и Краснодара.

Фото: З. Шапоњић

Два лука који носе главни распон моста, и који су високи 80 метара, један је на мосту за друмски, а други на мосту за жељезнички саобраћај, из правца Кубана виде се са десетак километара. Са моста, када се иде из правца Крима, са десне стране виде се воде Црног, а са леве воде Азовског мора.

Објекат који су руске компаније изградиле за непуне две и по године, а председник Путин пустио га у саобраћај пре три и по месеца је грандиозан. Прелазак мостом дугим 19 километара траје петнаестак минута, а са моста је спектакуларан поглед на Кубан, Крим, на два мора која се на том месту сусрећу. Потпуно су нове и приступне саобраћајнице, велике петље на оба краја моста.

У изградњи учествовало је 3.000 компанија, а Путин је ових дана донео указ о установљењу награде, „Медаље за изградњу Кримског моста“ коју ће моћи да добију и компаније, организације али и појединци заслужни за градњу моста. Шест компаније које су градиле мост, већ су добиле санкције Запада.

Само мост за друмски саобраћај постављен је на 595 стубова, капацитет моста је 40.000 возила дневно, а рекорд постављен 12. августа ове године је 33.400 возила за 24 сата.

Урађене су и приступне саобраћајнице и са једне и са друге стране моста, ка Кубану је нови, пространи ауто пут који води ка Краснодару, а ка Симферопољу који је у центру Крима, увелико се преко полуострва гради нови ауто пут.

Фото: З. Шапоњић

Тај ауто-пут, назван „Таврида“, по грчком имену за Крим, које ће бити дуг више од 300 километара, видели смо данас, на неким деловима је завршен, и истовремено се гради на барем 15 места. Тешке машине раде и ноћу, а тај ауто-пут повезаће градове Крима, Симферопољ, Севастопољ, Феодосију и друге са јужном Русијом.

Увелико се ради и мост преко Керчког мореуза који ће служити за жељезнички саобраћај. Јутрос смо на више секција на мосту видели раднике који постављају челичне елементе. И овај мост је пред завршетком. план је да буде отворен за саобраћај до краја 2019. године. Истовремено, из правца Кубана ради се и нова жељезничка пруга ка Кримском мосту, а близу моста ради се и велика жељезничка станица.

Истовремено, део Црног мора који се види са Кримског моста био је јутрос препун бродова који на том месту чекају контролу руских државних органа како би затим ушли у Азовско море. Како нам је објашњено, Русија и Украјина склопиле су 2003. године споразум према коме је Азовско море – унутрашње море ових двеју држава а обе остране имају право да контролишу стране бродове који упловљавају у Азовско море. Те контроле до скора су биле ретке, међутим од пролећа ове године када су Украјинци запленили руски рибарски брод са морнарима са Крима, морнаре привели, Русија је као одговор појачала контроле бродова који упловљавају у азовске луке Украјине.

Ка Керчком мосту данас, читавог дана кретале су се дуге колоне углавном туриста из унутрашњости Русије који су се враћали са одмора са Јалте, из Фоедосије, Алуште, само нешто мање колоне биле су у правцу Крима.  Доказ да је мост преко Керчког мореуза и те како био потребан и Криму и центалној Русији. Тај мост данас је, кажу Кримљани, пупчана врпца која полустрво веже са „мајком Русијом којој су се вратили“.

Само неколико стотина километара даље, јуче су руски и британски борбени авиони имали нови „близак сусрет“ изнад вода Црног мора…

Чланак „ИСКРА“ НА НАЈЧУВАНИЈЕМ И НАЈДУЖЕМ МОСТУ У ЕВРОПИ: С-300, антидиверзанти, „Тор“ и „Бук“, рониоци, чувају Кримски мост се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

У рано августовско јутро официри Црноморске флоте пролазе улицама и трговима Севастопоља док одлазе на посао у неки од војних објеката широм полуострва.

У препознатљивим црним униформама, са белим морнарским официрским шапкама, поносни, затегнути. На згради Штаба Црноморске флоте је велика Руска застава.

Када се пре неколико година учинило да ће Руска флота отићи из Севастопоља, да је све изгубљено, и да је крај, војни свештеник, баћушка Георгиј Пољаков, старешина Никољског храма на Братском меморијалном гробљу, на северу Севастопоља рекао је:

-Русија никада неће отићи из Севастопоља!

-Е, мој баћушка, то су лепе речи. Само лепе речи. Ви причате, а ја имам податке, све је већ одлучено, за пола године ми одлазимо у Новоросијск – рекао је баћушки официр са којим је причао.

-Сад понекад видим тог официра у Севастопољу, очима га питам – „ко је био у праву“? Он ми исто тако очима и осмехом одговори – „ви баћушка, хвала богу, ја сам погрешио“ – каже баћушка.

Било би је и стид и срамота од костију десетина и десетина хиљада војника и морнара који су млади умрли да Севастопољ буде део Русије.

На Братском гробљу њихова жртва, тешка туга због прерано угашених младости и радост победе и васкрсења могу се држати у рукама.

Баћушка Георгиј познаје душу Црноморске флоте.

Фото: З. Шапоњић

Учествовао је у осам десантних похода, пет на десантним бродовима и три на крстарици „Москва“. Баћушка се сваког дана моли Богу за своје морнаре.

Крстарица „Москва“ крајем августа лагано се љуља на таласима велике бухте у Севастопољу, одмах испод Братског гробља.

Чува сени погинулих морнара и војника.

Када је чуо да сам из Србије баћушка ме братски загрлио.

Испричао ми је једну причу:

-Истина је, у неким тренуцима овде на Криму губила се нада да ћемо постати део Русије. Икада. Ја сам и тада говорио, и сада говорим – не треба губити наду, треба се молити, држати се друг друга и брат брата, што је народ јединственији, сложнији у вери толико је и ближи Господу, а када смо близу Господу, тада смо сила необорива, и тада све можемо – каже баћушка.

Он је причао о Русији, а ја сам мислио на Косово.

У његовом дому јели смо посне ваљушке и кашу, пробали вино са Крима и ракију из Србије, и лубенице са медом, ја сам њему поклонио шајкачу, он мени књигу „За веру, цара и отечество“.

-На Криму се тешко живи, али, свуда се тешко живи. И ја бих волио да се боље живи. Пензије су мале, требало би их повећати. Али, погледајте око себе, свуда се гради, мостови, путеви, електричне централе, пуних 23 година овде се рушило, сада се гради, обнавља, 23 година ништа се није дешавало, сада се много тога дешава. Ми верујемо нашем председнику Владимиру Владимировичу – каже баћушка.

Фото: З. Шапоњић

Госпођа Анастасија, старица која је рођена у Севастопољу и читав живот провела у граду, крсти се док баћушка изговара ове речи:

-Слава Богу, вратили смо се Русији нашој драгој… – каже госпођа.

Пред Никољском црквом вијори се застава са Андрејевским крстом. Знак руске флоте.

-У смутно време, кад је био Мајдан, грађани су ујутру устајали и гледали ка брегу на коме је црква, ако је на јарболу Андрејевски флаг, добро је, не морамо да пратимо децу са Крима. Звали су ме сваког дана да се захвале, баћушка хвала вам за заставу, док је она испред цркве, ми се не бојимо. А једном, звали су ме из команде Украјинске флоте, хтели да ставе и заставу Украјинске флоте испред цркве, ја сам им само рекао – „схватите, имам два сина, како њима то да објасним“ и они су одустали – прича баћушка.

Његове приче о десантним походима су као најлепше руске бајке. Само што оне нису бајке. Када су руски десантњики кренули у десант, најпре у Грчку а затим и у Босну, као миротворци, баћушка их благословио а њему било жао што није могао да пође са њима.

-Једном, био сам млад свештеник, искрцавали смо се из великог десантног брода у код Солуна. Дуго чекали, кад су се врата на прамцу отворила и када је спуштена рампа да људи и техника крену, пред нама се отворила Грчка… Један од десатника носио је посуду са освећеном водом, водицом којом је требало да пошкропим људе и тенкове, и излазећи, спотакао се, пао, али је и у паду успео да сачува посуду, само мало воде се пролило на платформу… Сви су у чуду застали, од команданта до морнара, оног десатника, који ме са пода питао – „Баћушка, је ли ово лош знак“… Не верујем у лоше знакове, сви су гледали у мене, чекали шта ћу да кажем, и, не знам откуда, из мене је изашла реченица – „Сине, Бог са тобом, какав лош знак, ти си се само поклонио земљи Хелена, и гледај како света вода са брода, са платформе тече на копно“, и, сви су одахнули – присећа се баћушка.

Фото: З. Шапоњић

Јутрос је баћушка у Никољском сабору читао молитву за спас и напредак велике Русије а жене из црквеног хора су певале. У гласу оца Георгија је сва лепота Русије. Док баћушка пева могу се видети бескрајне степе, Дон, Об и Јенисеј, и обале Бајкала и непрегледна сибирска пространства, и Камчатка и бели облаци како плове на југ, и слава Господа.

У цркви је мирисао тамјан а  под сводовима храма било је пуно радости. Са небеса се спустио један зрак сунца.

-Алилуја, алилуја – певале су госпође из црквеног хора.

Њихови су гласови анђеоски.

И, како Господ да не услиши молитве баћушке за напредак Русије?

У рано августовско јутро у Севастопољу доручкујем грожђе убрано из једног винограда крај Јалте и црни бесквасни хлеб. Улицом пролазе официри Црноморске флоте.

Фото: З. Шапоњић

Читаве ноћи том истом улицом пролазили су пукови генерала Врангела, све до пред зору, уморни козаци застајали под мојим прозором да се одморе. Ја сам стајао на прозору и плакао док сам их гледао како одлазе да никад више не виде Севастопољ.

У Севастопољу је све измешано. Све се претвара у један невероватан, понекад и страшан колоплет  слика, мисли, звукова… И прошлост и садашњост, и историја и будућност, и флота и небо, и бели облаци који се понекад укажу од Азова и брезе и море и планине, људи, бродови, и глас баћушке док чита молитву.

Покушавам да средим хаос у глави и срцу. Да мислим на тихи Дон који је ту, близу, и на плава магловита пространства Азова.

Зашто је у Русији увек и све тако компликовано, сложено, необјашњиво и противречно? И зашто овде тако узавру, прокључају емоције?

Док сам јутрос ходао Братским меморијалним гробљем ни једном нисам ногама додирнуо земљу. Тамо је душа тако слободна. Тамо се у подне, у бескрајној тишини чује како анђели певају, док около, под земљом леже десетине и десетине, можда стотину, можда две стотине хиљада војника и морнара.

Фото: З. Шапоњић

Како ратовати са земљом која никада до краја не изброји своје жртве? Је ли то истовремено, и крст, и несрећа и снага Русије?

А само пар десетина метара даље живи нови, лепи, садашњи Севастопољ. Хиљаде младих људи, лепих, насмејаних, отворених, радосних.

Два Севастопоља, један крај другог. Нераскидиво увезани.

Овде нема места за меланхолију. Овде се сва чула изоштре, овде емоције долазе са невероватном снагем, раде 24 сата дневно. Овде можете певати, плакати, радовати се, смејати, сатима гледати у пучину Црног мора, једино не можете бити меланхолични и равнодушни.

Једино, не знам још како ћу се одвојити од Севастопоља. Покушаћу да га целог понесем са собом. Баћушка ми је обећао да ће се сваког дана молити за мене, нарочито када посрнем а то ми се тако често дешава.

Чланак „ИСКРА“ НА КРИМУ (5): Осам десантних похода баћушке Георгија Пољакова се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

Пред зору, када је помрчина најгушћа, узнемире се пси у Јалтанској улици изнад јужног залива у Севастопољу. Земљу гризу. Њихов страшни лавеж цепа ноћну тишину и тера страх у кости.

На Преображење Господње Јалтанском улицом пролазе претходнице Врангелових пукова. Чује се звекет потковица о калдрму. Пролазе и ћуте.

Преко на Малаховом кургану узнемире се сени јунака Корниловљевих и Нахимовљевих чета које су пре 164 лета 349 дана браниле Севастопољ. Међу њима била и једна српска.

Језива је јутарња помрчина у Севастопољу. У њој се све измеша, заковитла, све се згусне, у овом граду није обичан ни један дан а камоли ноћ кад се чула изоштре, када улицама загосподаре прошла времена.

У Севастопољу сваки корак боли. Овде нема стопе на којој није остала нечија душа и са тог места се узнела, овде човек може само једно, да тихо хода и да непрестано понавља „Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје да буде воља твоја…“ Изнова и изнова и изнова. За душе њихове.

Фото: З. Шапоњић

И да плаче притиснут сећањима, својом пролазношћу и њиховом вечношћу. Дивно ли је било гинути на Малаховом кургану и на грудобрану гледати Корнилова.

Уочи Преображења видео сам Панораму Прве одбране Севастопоља.

Зашто се у Севастопољу толико туге накупи у човеку?

Зашто у овом граду није било обичних битака, чарки, него су све биле толико грандиозне, страшне? Зашто су само овај град нападали са толико страсти и бездушности и зашто су се у Севастопољу бранили са толико срца? Зашто је Севастопољ толико посебан, шта је то у њему због чега овде ни смрт није обична него тако посебна?

Панорама одбране Севастопоља 1854. – 1855. године је слика дуга више од 110 и широка 14 метара којој трећу димензију у продужетку дају рељеф, ровови разрушени домови, топови, воштане фигуре тела погинулих. На слици су представљене сцене борби око Севастопоља када су се на град 1854. године обрушиле француско-енглеска, турска, италијанска војска од 70 па све до 200.000 људи, а браниоци, под командом адмирала Корнилова и Нахимова, Истомина, генерала Тотлбена, њих једва 70-так хиљада, више од 340 дана херојски одолевали.

Фото: З. Шапоњић

Када је 1942. године немачка бомба пала на зграду у којој је Панорама, морнари су својим шињелима угасили пожар. Онда бајонетима исекли слику и пренели је на брод, последњи који је изашао из луке Севастопољ. На пристаништу је остало много људи, али, слику су спасили.

На грандиозној кружној слици су лица 4.000 бранилаца града, и сва изгледају као светачка, а једино Французи и Енглези немају лица, а и зашто би када су сва њихова била иста, безлична.

Душе 102.000 Руса и животи 128.000 Француза и Енглеза остали су у рововима око Севастопоља. У мрачним августовским ноћима душе Француза и Енглеза лутају туђом земљом, пољима око града у којима је ровове покрила тек трава.

После опасаде у граду није остао ни камен на камену. Виктор Иго опсаду Севастопоља упоредио је у своје време са опсадом Троје.

-Све се то издешавало на делићу земље  на граници изеђу Азије и Европе где су се сусреле велике империје. Десет година пред Тројом, десет месеци пред Севастопољем – разјаснио је Игоову метафору историчар Камил Русе.

После је на рушеванама Севастопоља био и Марк Твен. Писао о нечувеним, човеку несхватљивим, чудовишним разарањима, о тврдим каменим кућама које су претворене у прах и пепео, како да је градом прошао чудовишни земљотрес.

Фото: З. Шапоњић

Испод зграде Панораме је споменик генералу Тотлбену. Чувају га његови морнари. Дмитриј ми је данас показао фотографију из 1942. године, немачки војници крај споменика Тотлбену, иза њих споменик у рушевинама. Немци су после отишли, Тотлбен се вратио, данас гледа свој град и не мисли скоро поново да оде.

На Преображење ујутру звоне звона севастопољских цркви. У њиховом звуку је сва небеска Русија. У тренутку, уз звуке звона који се полаку подижу ка небу, и црква се подигне са земље и лебди неколико метара изнад док се около чује само мили звук литургије.

У Севастопољу са Русима слушам анђеоски глас Дивне Љубојевић како пева „Оче наш, иже јеси на небесје…“ и сузе саме капају.

Дивно је преображење у Севастопољу.

На Малаховом кургану изнад града на месту на коме је погинуо адмирал Корнилов историја је опипљива рукама. Када је неколико дана касније, ту близу, погинуо и адмирал Нахимов, француски и енглески топови ћутали су на дан сахране. Из дубоког поштовања.

Обојица су сахрањени у Владимирском сабору у Севастопољу, крај свог учитеља адмирала Лазарова, славног Руса који је три пута опловио земаљску куглу и који је открио Антарктик и сабрата адмирала Истомина. У сабор да се поклони сенима јунака Прве одбране Севастопоља 1916. године долазио и цар Николај други. Сад је његова икона у Владимирском сабору.

За 150 година гробове адмирала оскрнавили су тек Французи, Немци 1942. и бољшевици. Покрали адмиралске еполете и златне дугмиће.

Како је историја сурова. Освајачи који краду дугмиће са адмиралских униформи.

На Владимирски сабор Немци 1942. бацили бомбу од 500 килограма. Она пала на пар метара од зидова цркве и није експлодирала. И стајала на том месту до 1988. године, крај јој мало вирио из земље, а нико није знао да је испод пет товара експлозива. Деца се играла и скакала по њој, углачани метал бомбе сијао је на сунцу као да је од злата,  а она није експлодирала.

Фото: З. Шапоњић

Велика је сила Господња. Када су морнари однели бомбу, на страни цркве на којој је била, поставили икону Светог Николе Чудотворца, покровитеља морнара. Чудо у Севастопољу.

-Када је на форту адмирал Корнилов погођен метком,тешко рањен рекао је тек – „Благослови боже Русију и Императора, спаси Господе Севастопољ и Флоту“ а онда је умро. Имао је само 48 година – прича у крипти Владимирског сабора Елена Валентијева а њен глас истовремено је и тужан и радостан.

После рата, Отаџбинског, од гробнице адмирала јунака били направили сметлиште. Тек 1991. године у храму одржали литургију.

Те године земне остатке четворице адмирала однели су још једном на Малахов курган. Да их мине жеља. После их пренели преко залива, па на рукама морнара Црноморске флоте до цркве. Да их сахране и да ту остану заувек. Док је пролазио чамац са костима адмирала, у заливу стајали постројени бродови Црноморске флоте и испаљивали плотуне у знак почасти. Сваком од адмирала животни циљ био је управо да Русија има флоту на Црном мору. Том циљу посветили су животе.

На Малаховом кургану, тамо ка северној бухти је и мали споменик, само крст на постаменту. Испод су кости војника са кургана, и Руса и Британаца и Француза. Помешане. Тела на фронту била су тако помешана да су их после боја заједно сахранили. Тако наредио Корнилов.

Преображење у Севастопољу. У дану када се помешају и прошлост и садашњост и будућност. Док на брегу преко залива вијори велика руска застава а испод на мору, лагано се на таласима љуља ракетна крстарица „Москва“.

Чланак „ИСКРА“ НА КРИМУ (3): Зашто се у Севастопољу толико туге накупи у души? се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

У Севастопољу, у зору, сине сунце од истока. Плану небеса, окупају се црвеном бојом. Црно море добије боју крви.
Читаве ноћи изнад славног града јашу Врангелови козаци и не уморе се. Следеће ноћи опет ће. Ноћас сам ишао да их видим, и видео сам их. Одлазе горе ка Азову, Ростову и степама. Као лавина. Док пролазе небом изнад Севастопоља чује се потмула грмљавина. Шта може срце козака ишчупати из козачке земље и шта може Севастопољ ишчупати из срца Руса?
Био сам ноћас на пристаништу у Севастопољу, на месту на коме је стајао генерал Врангел и гледао како његови козаци, његова бела гарда одлази, заувек. И како им туга кида утробе. И како у њима расте нада да ће се једног дана вратити у Русију, да јој врате славу. А судбина их одвела у Србију, да тамо сањају Русију, и да је никад недосањају. И да се никад не врате.

На пристаништу у Севастопољу човек мора да ћути, дуго. И да сагне главу па нека сузе капају по камену. Са колико је суза окупано севастопољско пристаниште? Је ли прошла и једна генерација Руса а да својом крвљу није залила севастопољско пристаниште? И крвљу и сузама. Од како су граду ударени темељи па до данас. И може ли туга, вековима овде сакупљана некако да се разводни, да нестане, као кад ветар горе на Азову растера маглу? Може ли једном заувек да се оперу крв и сузе са камених степеница севастопољског пристаништа?

Фото: З. Шапоњић

У рано августовско јутро у граду, од мора дува ветар. Ваздух је тежак, морски, мирише на Црно море.

Четири године касније, у Севастопољу, на Тргу Нахимова, славног адмирала, још се чују тактови руске химне, исти они који су се чули и марта 2014. године када је Путин у Кремљу потписао указ којим су Крим и Севастопољ опет постали део онога чему припадају, на тргу пустили руску химну, а људи стајали около, махали руских заставама и плакали. Једноставно рекли – „вратили смо Крим“. Не заузели, не освојили, него само „вратили смо Крим“.

Какав је то тренутак славе био. Какво се чудо догодило тог дана и колико је Крим то чекао! Колико су Кримљани чекали тај тренутак? Били изгубили сваку наду. Слушали говор Путина и чекали шта ће речи на крају. Сећају се тога и данас.
-Шта је најважније што смо добили повратком Русији? Мир! Чињеницу да овде није било рата и да га неће бити! Ко сме на Русију – каже ми мој први комшија у Севастопољу, Александар.

Фото: З. Шапоњић

На Криму се мирно спава. Горе, негде по брдима дежурају батерије С-400 а на аеродрому близу Севастопоља су „сухоји“ и „мигови“. Доле у луци на таласима љуљају се бродови Црноморске флоте. Њих тек неколико, остали су далеко на пучини.

– Прво што сам видео када је Крим поново постао део Русије био је руски полицајац. У испегланој, чистој униформи, у изгланцаним чизмама… Каква је то промена била – прича Александар.
У граду су повећане плате и пензије, истина, порасле су и цене, здравствену заштиту добили су и људи који је раније нису имали, више је посла, град је умивенији, граде се путеви… Треба ли становницима Севастопоља више посла? Треба, кажу. Али чудо, иако има неких који тврде супротно, не бледи.

-Ја сам из Донбаса, тамо је моја мајка и тамо је сада рат. Овде живим 15 година, и много се променило од како смо се вратили Русији. Живимо боље, извесније, ствари се полако поправљају. Сад могу да одем на Јалту, на плажу, да се купам, сунчам, некад, за Украјинаца, све је то било приватно – каже Ирина, продавачица сувенира на обали Црног мора.

Фото: З. Шапоњић

Одлично се, каже сећа дана када је Крим поново постао Русија. Оног узбуђења, радости, и страха од рата.

На пристаништу у Севастопољу историја удара маљем у главу. У поноћ из морских таласа, тамо са места на коме су врата луке, иза дубина мора чуо сам како се таласи играју изнад потопљних бродова флоте адмирала Нахимова.

-У Кримском рату када су надомак Севастопоља стигли француски и енглески бродови, неупоредиво јаче флоте, и када је ситуација постала безизлазна адмирал је донео одлуку да бродове своје флоте потопи на улазу у луку и да тако заштити град, блокира луку – прича Марина, старица из Севастопоља.

Фото: З. Шапоњић

На обали града и данас стоји споменик потопљеним, споменик погинулим бродовима а њихове сирене ноћу јече из морских дубина. Ко хоће, може да чује.

Колико историје на једном месту? Тихо треба ходати каменим обалама Севастопоља, Херсонеса Тауријског, када падне ноћ. Нека мирно спавају душе оних који су кости оставили овде на облама Црног мора. Нека сањају.

Тргом Нахимова у јутро поносно пролазе официри Црноморске флоте у својим униформама. На брегу преко вијори велика руска застава. Морнари чисте палубе ратних бродова укотвљених у луци.
-Враћамо понос који смо били изгубили. Полако, из године у годину. Овде су Украјинци уништили све, свесно, од града, путева, индустрије, људи – каже Светлана која ради у продованици у близини.

Фото: З. Шапоњић

Ту близу свети кнез Владимир примио је 988. хришћанство а после крстио Русију, овом земљом је ходао Андреја Првозвани…

-Док је Крим био под Украјином сваки Рус осећао је велику неправду. Нисам био на Криму тридесетак година, овде сам тек сад, кад је враћен Русији и поносан сам због тога, а да сам био раније, не знам како бих се осећао, постиђено, јадно. Случајно је тако испало, али, срећан сам да је то тако – каже мој руски пријатељ Дмитриј.

Године пустошења, неулагања, украјинског уништавања Крима видљиве су овде на сваком кораку. Од путева, уништених фасада, до лошег стања у коме је овдашња привреда.

-Не разумем Украјинце, ако сматрају да је ово њихова земља, да смо ми њихови људи, зашто су нас толико ових година понижавали, искључили нам воду, струју, и сваки дан претили нам казнама – каже Александар, бивши држављанин Украјине.
У Севастопољу воле Толстоја. Подсећају на ону његову чувену реченицу да „немогуће је када чујете реч Севастопољ, да крв одмах не струји брже вашим венама, ако сте Рус“. Велики писац био је на Севастопољу 1854. године, учествовао у одбрани града, као 26-годишњи поручник написао „Севастопољске приче“.

Улицама града, отуда од Симферопоља, у глуво доба ноћи пролазе пукови генерала Врангела. Козаци опасани сабљама за узде воде бојне коње. Ноћну тишину пара само звекет сабљи и удари потковица о камену калдрму.

Како у глуво доба ноћи, док се под прозором одмарају Козаци уморни од марша и док фркћу њихови коњи, да заспим у Севастопољу?

Чланак „ИСКРА“ НА КРИМУ (2): А горе, негде у брдима, дежурају пукови С-400 и изнад лете „сухоји“ се појављује прво на ИСКРА.

Фото: З. Шапоњић

(Уредник „Искре“, новинар Зоран Шапоњић, ових дана је на Криму, у Русији, и свакодневно ће читаоцима „Искре“ преносити своје импресије са полуострва које се пре четири године вратило мајци Русији. Колико се променио живот Руса на Криму, како изгледа Керчки мост, како живи Севастопољ, Јалта, читајте следећих дана на „Искри“.)

Од Москве преко Рјазања и Вороњежа, преко Дона и силног Азовског мора до Крима летели смо данас упоредо са облацима. Они без бриге, ми свако са својом.

Хиљаду и по километара, а краја руској земљи нема.

-Обична руска земља, натопљена крвљу, веруј, свака стопа – каже ми Дмитриј, мој руски сабрат, док смо одозго са небеса, кроз прозор новог „Тупољева“ гледали пространу руску земљу.

Руске шуме и руске реке и невероватан мозаик њива са којих је тек пожњевена пшеница. И тако хиљаду километара. Да се нахрани велика Русија и да остане за читаву Европу.

И понегде, тек понегде, док смо се са Домодедова одвајали од земље, шумарци белих бреза.

Фото: З. Шапоњић

Подсећају ме на моје брезе, горе у завичају. Оне што су са са мном понекад плакале кад нам је било тешко.

Руске брезе су чаробне. И облаци. У свакој брези крај малих светлуцавих језера комад руске душе и парче руског неба. У свакој крошњи игра се по једно сунце.

Волео бих да се једном изразговарам са руским облацима. И брезама. Да их питам где им је почетак и где им је крај. И шта је горе изнад њих, и шта је доле испод њих. И где су гнезда сибирских птица? Има ли их и на облацима колико их је у крошњама бреза?

Је ли горе изнад њих, лакше срести Њега, и познати га, и задржати га у срцу кад остане празно.

Јер, где би Он на другом месту и био, него тамо где је лепо. Међу белим брезама, тамо где је све недирнуто, и чисто, и лепо, и нестварно.

Иза Азовског мора угледали смо Крим! И Керч и преко мореуза нови мост тек недавно отворен, пупчану врпцу којом је Крим за сва времена увезан са мајком Русијом. И голу сиромашну земљу коју су спалиле тешке августовске врућине.

Испрва, док „Тупољев“ одмиче према Симферопољу то је тек гола земља испресецана понеким језерцем, далеко према југу су црне планине као зид према Црном мору.

У подне, на писти аеродрома Симферопољ, који носи име „Кримски талас“, а на талас и личи, крај аеродромске зграде која је у песку никла за две године, од како су се вратили Руси, припека је коју растерује благ ветар са мора. Стара, совјетска аеродромска зграда се и не види, „боинге“ са туристима дочекује здање од стакла и челика као пренето из Москве.

Фото: З. Шапоњић

Прошле ноћи у Москви сањао сам Григорија Мелехова и Аксињу. Ја дошао на Дон а они ме сачекали. Дон бистар и велики, наднео се црни облак од Вешенске станице, а њих двоје ходају по води и зову и мене. Закићени степским пелином, а пелин се размирисао у степи иза њих. Дувао је ветар са истока, сладуњав и млак, ломио степске травке док му се оне клањају до земље. Поклоне се и више се и не подигну.

Моја драга, љубљена степа.

Данас сам из „Тупољева“ видео тих Дон. И схватио зашто је тих. И кредине брегове који се спуштају према води и села разбацана по обали једној и другој. За тренутак стало ми је срце. Колико сам година чекао тај тренутак. Једино нисам могао разазнати где су Вешке, и где је Новочеркаск, и да ли сам између облака видео козаке како јашу бојне коње, или ми се учинило.

Читаве ноћи у Москви сањам Григорија и Аксињу. Њих двоје узели ме за руке и ходамо по води.

А Дон бистар и велики. У њему се огледају беле брезе и облаци што ходају по небесима.

Око Дона водоплавне ливаде и шуме. И степа коју видим кад год затворим очи и мислим на Русију.

Све чешће идем путевима које сам давно сањао. Тако Бог одредио. Све сам их негде видео и свима сам давно ходао. Гледао сунце и беле птице како како лете према Ростову и Азовском мору. Јесу ли то птице из мојих снова? Оне исте?
Град Симферопољ је у самом срцу Крима. Прашњаве улице, кућице крај пута, тек ближе центру су булевари који су обновљени, и које је направила Русија последњих пар године. И блокови нових зграда, неке завршене, неке тек зидају. Од Симферопоља до Севастопоља огромно градилиште, Руси на својој земљи праве ауто-пут.

Фото: З. Шапоњић

Небеским ауто – путем од Москве до Ростова на Дону поред мене кад год затворим очи јашу козаци. Као лавина без почетка и краја. Исуканим сабљама витлају поред глава коња који лете искежених зуба а између предњих ногу сакупља им се крвава пена.

Осећам мирис степе и коњског зноја, и пелина у коме се купа сунце.

Дође ми у главу како сам једном, комад те исте степе, читавог дана тражио по Пештеру и нисам га нашао. Недостајале су беле брезе и мирис пелина.

Откуда је степа тако дубоко закапана у мојој души? Дубоко копам, најдубље до сада, а одговора нема.

Одговор сам нашао данас, када сам видео тихи Дон. И схватио да је та земља део мене. И да моје срце куца у њеном ритму. Загушиле су ме сузе данас у авиону када сам видео Дон.

Широки су путеви Господњи и његова сила. И несхватљиви.

Не може човек побећи од себе и свог усуда. Где год да пошао све своје носиш са собом.

Јадни су, видео сам то јуче, путеви око Севастопоља. Узани, пуни прашине. Они нови које око града гради Русија, на својој земљи, пространи и чисти.

Фото: З. Шапоњић

-Сад бих се исплакао. Погледај шта је Украјина урадила од славног града. Од Севастопоља, града славе, града хероја, направили су сиротињско насеље. Колико ће нам само година требати да граду вратимо славу, да га оперемо, очистимо, да га удостојимо славног имена које носи. Да се Севастопољ врати себи – причао ми је после Дмитриј кад смо стигли до центра Севастопоља.

Мало сам Севастопоља видео данас а срце ми жуди да га упознам. Да видим хероје који су га бранили од Немаца и изгинули а нису поклекли.

Град расут по бреговима изнад мора. сиротињска насеља помешана са деловима града у којима су совјетски или новосаграђени блокови зграда и брежуљцима са кућама богаташа.

Доле негде је Црноморска флота. Њени бродови. Севастопољ живи за флоту, са флотом, од флоте. Они су једно.

Стајао сам данас поподне на обали Црног мора и гледао горе ка маглама Азова и Ростова. И вукло ме срце тамо.

На овом истом месту, знам, у јесен 1920. стајали су последњи пукови козака белогардејаца, гледали у новембарске магле Азова, у црнину Црног мора, гледали, плакали, укрцавали се на лађе и одлазили. Заувек.

Знам да ћу у степи иза Ростова ако до њега икад дођем оставити део себе. Колики? Ко зна! Можда све што имам.
А шта ће бити кад се вратим, ако тамо где сам пошао икада стигнем? Шта ћу понети отуда? Две беле брезе и један облак? Или срце пуно мириса пелина и туге? Или радости и светлости?

Хоћу ли престати да сањам степу? Хоћу ли једном моћи да је истерам из главе? А шта ће ми после душа ако у њој не буде више степе и не буде козака?

Широки су путеви Господњи? Ко ће сагледати њихову ширину? Ко ће сагледати донске степе? И, има ли смисла тражити им почетак и крај и смисао? И описивати им лепоту?

Донским степама мојим драгима!
Будан их сањам у Севастопољу.

(Наставиће се…)

Чланак ОД МОСКВЕ ДО КРИМА (1): Донским степама мојим драгим… се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik / AP Photo / Hau Dinh

Председник САД Доналд Трамп изјавио је у петак да ће, уколико буде успео да изгради добре односе с председником Русије Владимиром Путином, бити добро свима.

„Ако бих успео да успоставим однос с Путином, ја њега не знам, срели смо се два, можда три пута… Ако успемо да изградимо односе, то је добро и за Русију, и за нас, за све“, рекао је Трамп новинарима након разговора с премијерком Велике Британије Терезом Меј у Лондону.

Амерички председник је изјавио да нема велика очекивања од предстојећег састанка с Путином 16. јула у Хелсинкију, али да се нада успостављању добрих односа и с Русијом и с руским председником.

„Не идем тамо с великим очекивањима, али можемо да завршимо састанак с изненађујућим стварима. Односи с Русијом, с другим земљама… веома су важни“, рекао је Трамп.

Трамп је додао да с руским председником намерава да разговара пре свега о Украјини, Сирији, неширењу нуклеарног оружја.

Према његовој оцени, састанак с лидером Русије следи након „величанственог самита НАТО-а“, који је 11. и 12. јула одржан у Бриселу.

„Разговараћемо о низу ствари: о Украјини, разговараћемо о Сирији, о другим деловима Блиског истока, о неширењу нуклеарног наоружања“, рекао је Трамп.

Крим је Обамина катастрофа

Говорећи о Украјини, он је поново изјавио да САД не би допустиле уједињење Крима с Русијом 2014. године да је он тада био амерички председник.

„Ако говорите о Криму… председник Обама је претрпео велики неуспех с Кримом. Не мислим да би он (Путин) то учинио да сам ја тада био председник. Он је узео Крим током Обамине администрације“, рекао је Трамп и тај догађај оценио као „Обамину катастрофу“.

У вези са сузбијањем нуклеарног наоружања Трамп је навео да су то „разорне технологије“. „То је веома, веома лоша политика. Немамо избора… Разговараћемо о нуклеарном неширењу. За мене ће бити величанствено достигнуће ако успемо да учинимо нешто у вези с тим“, нагласио је Трамп.

Једна од тема о којима амерички председник намерава да разговара с руским колегом јесте, како је рекао, и „мешање у америчке изборе“, за које САД оптужују Русију.

Мејова и Трамп: Дијалог с Русијом неопходан

Британска премијерка Тереза Меј је изјавила да се с америчким председником сложила у томе да је неопходно водити дијалог с Русијом, али да су се договорили да се боре против дејстава која „подривају демократију“.

У енглеском граду Солсберију 4. марта су, према тврдњама британских власти, били отровани бивши двоструки агент Сергеј Скрипаљ и његова кћерка Јулија. Лондон је за тровање Скрипаља нервно-паралишућом супстанцом А-234 окривио руску државу, што Москва категорички негира.

„Што се Русије тиче, захвалила сам председнику Трампу за подршку после узнемирујућих вести о употреби нервно-паралишуће супстанце у Солсберију, након чега је он протерао 60 руских сарадника обавештајне службе. Поздравила сам његов сусрет с председником Путином у Хелсинкију у понедељак“, рекла је Тереза Меј.

Британска премијерка је позвала Трампа да на састанку с Путином нагласи да је НАТО јединствен.

„Поздравила сам састанак председника Трампа с председником Путином, али је важно да се с њим разговара с позиције силе и јединства коју демонстрира НАТО“, рекла је Тереза Меј.

Чланак ТРАМП: Да сам ја био председник док се дешавао Крим… се појављује прво на ИСКРА.

Крим (Фото: Sputnik/ Andrey Iglov)

Кијев је након продужења санкција ЕУ Русији треба да пређе на „деокупацију“ Крима, изјавио је министар унутрашњих послова Украјине Павел Климкин.

„Хвала нашим пријатељима у ЕУ за продужење ’кримских‘ санкција на још годину дана. Важно је у списак унети одговорне за масовна кршења људских права на окупираном полуострву и за изградњу моста преко Керчког мореуза. Треба прећи са политике ’непризнавања‘ на деокупацију“, написао је Климкин на Твитеру.

Раније је саопштено да су рестриктивне мере Европске уније за Крим продужене на још годину дана.

Чланак УКРАЈИНА: Време је за „деокупацију Крима“ се појављује прво на ИСКРА.

Премијер Канаде Џастин Трудо и лидери Г7, француски председник Емануел Макрон, немачка канцеларка Ангела Меркел, британска премијерка Тереза Меј и председник САД Доналд Трамп (Фото: Sputnik/ REUTERS / Adam Scotti/Prime Minister’s Office/Handout)

Председник САД Доналд Трамп рекао је лидерима Г7 да је Крим руски, јер тамо сви говоре на руском језику, преноси портал „Базфид“, позивајући се на два дипломатска извора.

Портал прецизира да је амерички председник то изјавио 8. јуна на самиту групе Г7 у канадском Квебеку.

Осим тога, извор је рекао да је Трамп током вечере са лидерима Г7 изјавио да је „Украјина једна од најкорумпиранијих земаља на свету“.

„Није јасно да ли су Трампове изјаве речене у шали или говоре о драматичном одступању од садашњег курса спољне политике САД“, пише „Базфид“.

Бела кућа за сада није коментарисала ту информацију.

Раније је амерички председник рекао да је скоро четвртина дискусија на самиту Г7 била посвећена Москви.

Трамп је, такође, прошле недеље изјавио да би Русија требало да се врати у групу која окупља највеће светске економије.

Чланак ТРАМП: Крим је руски се појављује прво на ИСКРА.

(Владимир Путин) Фото: in4s.net

Руски председник Владимир Путин изјавио је да не постоје никакви услови под којима би Русија вратила Крим Украјини. Истовремено, шеф државе је нагласио да „Крим није стекао независност као резултат инвазије руских трупа, већ као резултат воље Кримљана на отвореном референдуму“.

Уочи своје посете Бечу, руски лидер је дао интервју за телевизијску компанију „ОРФ“, током којег се присетио догађаја 2014. године у Украјини.

„Када се у Украјини десио неуставни државни удар, одузимање власти силом, наша војска је легално била на Криму, а према споразуму постојала је наша војна база“, рекао је руски лидер.

Скренуо је пажњу на чињеницу да је на Криму „увек била руска војска, наш војни контингент“.

Председник је напоменуо да је, пре свега, Русија повећала свој контигент ради заштите руских војних објеката на Криму јер су били припремани различити напади и њихово угрожавање.

„Тако је све било, наши војници су увек били тамо.“

„Али када се спирала антиуставних акција у Украјини почела да увија, када су људи на Криму осећали опасност, када су почели да пристижу националисти, блокирају аутобусе и друмски саобраћај, људи су имали жељу да се бране“, рекао је председник Руске Федерације.

„Прво што ми је пало на памет је да обновимо њихова права, а која су се примењивала у самој Украјини, када је Крим био аутономија. С обзиром да је заиста почело свашта да се дешава, процес у парламенту [Крима] одредио је независност од Украјине.

Председник је нагласио да „такве акције нису забрањене Повељом УН-а, а са друге стране, тамо пише и право народа на самоопределење“.

Путин је нагласио да су у том тренутку Оружане снаге Русије, које нису премашиле број контигента по споразуму са Украјином о руској бази, обезбедиле одржавање независних слободних избора – воље људи који живе на Криму. Напоменуо је да је „одлуку о одржавању референдума донео кримски парламент, а који је изабран у потпуној сагласности са Уставом и законима Украјине, пре било каквих догађаја“.

„Дакле, нема ничег незаконитог“, рекао је Путин.

Путин је поново нагласио да је Крим постао независан, не инвазијом руских трупа, него као резултат воље народа на отвореном референдуму. Према речима шефа државе, одржавање таквог референдума не може се назвати анексијом.

Као пример, Владимир Путин је навео Косово. Он је био изненађен да се отцепљење Косова од Србије назива „самоопределење“ а не анексија.

„Косовари су урадили то само одлуком Скупштине, а Кримљани на референдуму, на који је изашло више од 90% људи који живе на полуострву и гласали за независност, а затим за спајање са Русијом“, подсетио је он председник.

„Зар то није демократија? Шта је то онда? Шта је онда демократија?“, поставио је Путин реторичка питања.

Он је јасно одговорио на питање о могућим условима под којима би Русија могла вратити Крим Украјини: „Не постоје такви услови и не може их бити“.

Чланак ПУТИН: Русија неће дати Крим ни под којим условима се појављује прво на ИСКРА.

Наталија Поклонска (Фото: Sputnik / Илья Питалев)

Став председника Србије Александра Вучића о Криму је изнуђен, сматра посланица Државне думе Русије и бивша главна тужитељка Крима Наталија Поклонска.

Вучић је раније у интервјуу за француски лист „Монд“ рекао због чега Београд засад не може да призна Крим као део Русије. Према његовим речима, то би означавало подршку независности Косова. Вучић је подсетио да Београд није подржао санкције Запада против Москве, које су уведене због поновног уласка Крима у састав Русије.

„Цео свет се сећа ужаса који је преживео народ Србије, када је војска НАТО-а кукавички бомбардовала Београд. Управо ова злочиначка дејства против суверене државе довела су до онога чиме се данас објашњава изнуђени став председника Србије Александра Вучића о Криму“, рекла је Поклонска.

Она је навела да су Кримљани реализовали своје право на самоопредељење након што се над њима надвила смртна опасност од уништавања рускојезичног становништва.

„Та опасност је долазила од ултранационалистичких радикалних снага, под руководством злочинаца који су организовали државни преврат у Украјини и преузели власт тамо. Ми смо се штитили“, објаснила је Поклонска.

Крим је постао руски регион након референдума који је одржан у марту 2014. године. На том референдуму 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто житеља Севастопоља изјаснило се за улазак у састав Русије. Кримске власти су референдум организовале након државног преврата у Украјини у фебруару 2014.

Чланак ПОКЛОНСКА: Став Вучића о Криму је изнуђен се појављује прво на ИСКРА.

Друмски део Кримског моста (Фото: Sputnik/ Виталий Тимкив)

Главна уредница новинске агенције „Русија севодња“ и телевизије РТ Маргарита Симоњан коментарисала је позив „Вашингтон егзаминера“ на бомбардовање Кримског моста.

„Амерички недељник ’Вашингтон егзаминер‘ објавио је чланак са позивом на бомбардовање Кримског моста. Још једном. Амерички медији позивају на ваздушни напад на наш мост. Аутор чак даје детаљна упутства о томе како најбоље да се изведе напад. А ако не успе да се уништи цео мост, онда барем да се привремено парализује кретање“, написала је Симоњанова на својој страници на Фејсбуку.

Раније је амерички лист „Вашингтон егзаминер“ објавио чланак под насловом „Украјина треба да разнесе Путинов Кримски мост“. Аутор чланка Том Роган означава Кримски мост „нечувеном увредом саме суштине Украјине као државе“ и сматра да би мост требало уништити.

Аутор истиче да би, на срећу, украјинске ваздухопловне снаге могле да изведу ваздушне нападе на мост, и то тако да га барем привремено онеспособе за коришћење, а да ће знатна дужина моста уједно „смањити ризик од жртава међу онима који га прелазе“. Аутор сматра да би уништавање моста скоро сигурно изазвало ескалацију ситуације, али ће Кијев послати Москви „јасан сигнал“ да Украјинци не прихватају насртај на своју територију.

Мост на Криму из Краснодарског краја је најдужи мост у Русији — 19 километара. У почетку је планирано да друмски саобраћај преко моста буде пуштен у децембру 2018. године, али су радови завршени раније, па је мост пуштен у саобраћај 16. маја.

Чланак СИМОЊАНОВА: Амерички медији позивају на рушење Кримског моста се појављује прво на ИСКРА.

Отворен Кримски мост: Путин за воланом камиона (Фото: rs-lat.sputniknews.com)

Руски предсједник Владимир Путин отворио је данас друмски дио Кримског моста и честитао грађевинцима што су завршили посао пола године прије рока.

Путин је возио камион „камаз“ и то је било прво возило које је прешло мост, пренио је „Спутњик“.

„Честитам вам. То је први дио – прва линија, али сигурно најважнија. Не сумњам да ћемо до јесени завршити теретни дио, а кроз годину дана и жељезничку пругу“, рекао је Путин.

Његов „камаз“ се налазио на челу колоне од 30 камиона који су тестирали издржљивост моста. Вожња је трајала 16 минута.

Ограничење брзине преко моста износи 90 километара на час.

Кримски мост ће сутра бити отворен за јавност.

Градња моста почела је у мају 2015. године. Циљ пројекта је да олакша саобраћај између централног дијела Русије и полуострва Крим. До сада је главна веза била линија трајекта.

Чланак КРИМ ЈЕ РУСИЈА: Путин отворио Кримски мост (ВИДЕО) се појављује прво на ИСКРА.

Кримски мост (Фото: Sputnik / Алексей Мальгавко)

Руски председник Владимир Путин ће сутра отворити Кримски мост, саопштила је прес-служба Кремља.

„Председник Русије Владимир Путин учествоваће на церемонији отварања друмског дела Кримског моста. Шеф државе ће се упознати са спремношћу Јединственог центра за управљање друмским саобраћајем и свим службама за одржавање путева да контролише транспорт Кримским мостом“, наводи се у саопштењу.

Пут ће сутра тестирати тешки камиони и теретна возила.

Грађани Русије ће друмским делом моста моћи да возе од 16. маја, саопштили су у информационом центру „Кримски мост“.

Чланак СВЕ ЈЕ ГОТОВО: Путин сутра отвара Кримски мост се појављује прво на ИСКРА.

Кримски мост (Фото: Спутњик/ Youtube / RT)

Председник Русије Владимир Путин планира да учествује у отварању друмског саобраћаја преко Кримског моста. То ће се десити у блиској будућности, саопштио је портпарол председника Русије Дмитриј Песков, али није навео тачан датум догађаја.

„Тешко је замислите да отварање тако великог грађевинског објекта прође без председника“, рекао је Песков.

Притом, он је додао да неће „говорити о тачном датуму отварања Кримског моста“, који се назива и „пројекат века“, али је подсетио да је изградња друмског дела моста завршена и да ће ускоро бити отворен.

„Што се тиче тачног датума, обавестићемо вас“, обећао је Песков.

Сада градитељима предстоји да поставе саобраћајне знакове, а оперативне службе да припреме све системе и јединице за безбедност саобраћаја на новом путу. Истовремено, компанија-извођач „Стројгазмонтаж“ наставља рад на другој фази пута — изградњи железничког дела Кримског моста. Рок за завршетак те фазе је децембар 2019. године.

Чланак „ЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ ВЕКА“: Очекује се да Путин пресече врпцу се појављује прво на ИСКРА.

Кримски мост (Фото: Sputnik / Алексей Мальгавко)

Посланик Врховне раде Украјине Рефат Џубаров предложио је да се оснује специјални међународни конзорцијум за експлоатацију Кримског моста.

Посланик тврди да је Русија дужна да преда овај мост конзорцијуму у виду компензације за наводну окупацију полуострва Крим.

„Мост је део те велике контрибуције у санирању штете коју је Русија нанела Украјини“, изјавио је Чубаров у интервјуу за интернет портал „Обозреватељ“.

Посланик је, такође, изјавио да су путовања на полуострво нелегална и предложио да се сваки човек који посећује Крим макар упозори на то да чини незакониту радњу.

Према његовим речима, увођење санкција људима који путују на Крим већ се разматра у одређеним правним структурама.

Лидер татарског парламента Рефат Чубаров познат је по својим антируским изјавама. Он је био један од организатора енергетске и прехрамбене блокаде Крима.

Организација је покренула бројне иницијативе у вези с Кримским мостом и полуострвом у целини. Лидери татарског парламента су претили да ће иселити Русе с Крима и да ће организовати блокаду Кримског моста.

Чланак НОВИ „БИСЕР“ ИЗ УКРАЈИНЕ: Одузети Кримски мост Русији се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Александр Полегенько

Излазност на Криму — 72 одсто. Председник локалне изборне комисије назвао је показатеље „веома добрим“. Становници Крима први пут су гласали на председничким изборима у Русији.

Кримска изборна комисија обрадила је све гласачке листиће. На председничким изборима Владимира Путина подржало је 994.569 гласача (92,15 одсто), рекао је председник Изборне комисије Крима Михаил Малишев.

Што се тиче Севастопоља, изборна комисија у Севастопољу обрадила је 100 одсто гласова и према прелиминарним подацима, одзив је био 71,44 одсто.

Владимир Путин води са 90,19 одсто гласова, изјавио је председник изборне комисије у Севастопољу Александар Петухов на конференцији за медије.

„Обрађени су материјали свих окружних комисија, сви гласачки листићи су пребројани. Одзив је био 71,44 одсто. Резултати: Владимир Владимирович Путин добио је 218.303 гласа, тј. 90,19 одсто гласова“, истакао је Петухов.

Чланак КРИМ И СЕВАСТОПОЉ: Подршка Путину већа од 90 одсто се појављује прво на ИСКРА.

Митинг, посвећен годишњици уласка Крима у састав Русије (Фото: Sputnik/ Виталий Аньков)

Међународни посматрач из Немачке Андреас Мауер изненадио се високом излазношћу на Криму.

„Био сам изненађен што људи стоје у редовима на бирачким местима и чекају да гласају“, рекао је Мауер Спутњику.

По његовим речима, гласање на Криму је транспарентно.

„За нас је атмосфера изненађујућа. Много људи иде на бирачка места. Атмосфера је празнична. Разговарали смо са бирачима, изборна комисија нам је дала све неопходне информације. Нема никаквих примедби на гласање“, рекао је Мауер.

Становници Крима први пут гласају на председничким изборима у Русији.

Чланак ПРАЗНИЧНА АТМОСФЕРА НА КРИМУ: Немачки посматрачи задивљени се појављује прво на ИСКРА.

фото: © РИА Новости / Стрингер

Бивши посланик Врховне раде Украјине Андреј Сенченко припремио је нацрт закона према којем би становници Крима и Донбаса требало да се извине Кијеву.

Сенченко је на својој страници на Фејсбуку написао да ће се нацрт закона „о извињењу“ односити на оне који спроводе активности у интересу „државе-агресора“, како Кијев назива Русију. Један од чланова документа предлаже таквој „категорији“ становника Крима и Донбаса да признају своју кривицу, покају се и извине за почињене „злочине“.

Чланак РУСИ ДА МОЛЕ ПОРОШЕНКА ЗА ОПРОШТАЈ: У Кијеву желе да обавежу становнике Крима и Донбаса да се извину Украјини се појављује прво на ИСКРА.

Руски председник Владимир Путин обраћа се Федералној скупштини (Фото: Sputnik/ Григорий Сысоев)

Повратак Крима у Украјину није могућ ни под каквим околностима, изјавио је председник Русије Владимир Путин.

„Јесте ли полудели? Не постоје такве околности и никада их неће бити“, одговорио је руски председник у филму Андреја Кондрашова „Путин“ који је објављен на друштвеним мрежама.

Крим је постао део Русије у марту 2014. године након референдума одржаног после државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља.

Украјина сматра Крим својом привремено окупираном територијом.

Чланак ПУТИН О КРИМУ: Јесте ли полудели? се појављује прво на ИСКРА.

Зграда Врховне раде Украјине у Кијеву (Фото: Sputnik/ Стрингер)

Посланик Врховне раде Украјине и лидер Меџлиса кримско-татарског народа Рефат Чубаров обећао је да ће принудити све Русе да напусте Крим.

„Сви Руси треба да буду свесни да уколико имају намеру да се преселе на стално пребивалиште на Криму или су, не дај боже, то већ урадили… мораће да оду“, рекао је он за украјинску телевизију „Пети канал“.

Чубаров је навео да је то једина опција за развој догађаја на полуострву.

Раније је заменик председавајућег Одбора за питања националности Државне думе Русије и посланик Кримске регије Руслан Балбек изјавио да присталице Меџлиса настављају да врше субверзивне активности на полуострву, а њихове активности директно координише Кијев.

Крим је постао руски регион након референдума одржаног у марту 2014. године, на којем је већина становника полуострва гласала за поновно уједињење са Русијом.

Меџлис кримско-татарског народа је јавно удружење које се сматра екстремистичким и забрањено је на територији Русије одлуком Врховног суда Републике Крим од 26.4.2016. године и апелационе одлуке Судског колегијума за административне случајеве Врховног суда Русије од 29. 9.2016. године.

Чланак УКРАЈИНСКА РАДА: Иселити све Русе са Крима се појављује прво на ИСКРА.

Фото: РТРС, Спутњик

Русија повећава свој војни потенцијал на Криму, изјавио је за радио Хајат бивши замјеник начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине генерал-пуковник Игор Ромањенко.

Након уједињења полуострва са Русијом, представници локалних власти више пута су давали изјаве о јачању одбране у региону, подсјетио је генерал.

– Крим је „неприступачна тврђава“, то је један назив- непотопиви носач авиона- то је други назив. Али суштина се промјеном имена не мијења – истакао је Ромањенко.

Сва нова и модернизована војна техника, средства за противваздушну одбрану, артиљерија, тенкови, авијација… одвози се на Крим, додао је он.

Бивши замјеник начелника Генералштаба украјинске војске познат је по својим скандалозним изјавама о Русији. Тако је у јануару, послије приједлога Владимира Путина да преда Украјини војну технику са Крима, изјавио да треба провјерити да ратни бродови немају „скривена експлозивна средства“.

Чланак УКРАЈИНСКИ ГЕНЕРАЛ: Крим је неприступачна тврђава се појављује прво на ИСКРА.

Војне вежбе на Криму (Фото: Sputnik/ Василий Батанов)

Русија је формирала снажну војну групу која може да контролише зону Црног мора, рекао је заменик министра одбране Украјине генерал-потпуковник Анатолиј Петренко.

„Ако је 2013. године руских војника било око 12.000, сад их је више од 31.000, ако руских тенкова уопште није било на Криму 2013. године, ове године их је већ 40“, наводи „Укринформ“ Петренкове речи. Он је додао да се на полуострву налази и 583 оклопна транспортера и 162 артиљеријска система.

Петренко је навео да су је за четири године два пука авијације, која су се налазили у Црноморској флоти, допуњена мешовитом авијационом дивизијом у саставу: бомбардери, ударни авиони и ловци — број се повећао са 22 на 113. Према речима заменика министра, то је омогућило Русији да контролише зону Црног мора и ваздушни простор региона.

Војни званичник Украјине је нагласио да Русија на Криму има бродове и подморнице са крстарећим ракетама „Калибар“, које су се добро показале у Сирији.

„У Црноморској флоти таквих бродова има осам и они могу да испале одједном 52 крстареће ракете“, навео је заменик министра.

Петренко сматра да Русија реализује концепцију тзв. „зоне забране приступа Кримском полуострву“ како би имала могућност да контролише читаво Црно море.

Чланак УКРАЈИНА ПРЕБРОЈАВА РУСКУ ВОЈСКУ НА КРИМУ: Резултат их је поразио се појављује прво на ИСКРА.

фото: © РИА Новости / Алексей Филиппов

Шеф британског министарства спољних послова Борис Џонсон поделио је своје знање о историји придруживања Крима Русији, признајући да га је извукао и из руског документарног филма „Крим: Пут кући“.

Документарни филм новинара Андреја Кондрашова, који говори о догађајима 2014. године на Криму, појавио се на екранима руских канала у 2015. години. Преведен на енглески, филм је приказан новинарима британских медија у канцеларији РИА Новости у Лондону.

У саопштењу објављеном на порталу gov.uk, Џонсон тврди да је полуострво враћено Русији одлуком „најмоћнијих људи у Кремљу“, а одржани референдум на Криму, назвао је „преваром“. Шеф Министарства спољних послова Велике Британије оспорава чињеницу да је присаједињење Крима Русији било због потребе заштите локалног становништва.

„У ноћи 22. фебруара 2014 најмоћнији људи у Русији су се окупили у Кремљу и одлучили да одузму Крим од Украјине. Направили су детаљне напоре да своју одлуку легитимизују – заједно са фиктивним референдумом. То је био састанак Владимира Путина са шефовима служби безбедности који су имали намеру да коначно одлуче о судбини људи на Криму. Знамо да је и сам Путин причао о томе у документарцу“, каже Џонсон.

Борис Џонсон је поново оптужио Русију да крши принцип територијалног интегритета.

„Руско одузимање Крима је било прво насилно припајање територије европске земље и прва насилна промена граница у Европи после 1945. године“, – рекао је министар, игноришући чињенице о ситуацији на Балкану 1990-тих година, што је довело до распада Југославије, а потом насилног одузимања Косова од Србије после НАТО агресије, која је однела око две хиљаде живота. Истовремено, авиони НАТО-а су користили касетне бомбе и радиоактивну муницију против цивилног становништва.

Џонсон наставља, наводећи да је Русија „прекршила толико међународних споразума да ће њихова листа бити тежак задатак“.

Чланак ЏОНСОН: Крим – прва насилна промена граница у Европи после 1945. године се појављује прво на ИСКРА.

Фото: Sputnik/ Igor Zarembo

Лидер највећег руског мотоциклистичког клуба „Ноћни вукови“ Александар Залдостанов, познатији као Хирург, позвао је председника Републике Српске Милорада Додика на бајк-шоу, који ће се у августу одржати у Севастопољу.

Чланак СЕВАСТОПОЉ: „Ноћни вукови“ зову Додика на Крим се појављује прво на ИСКРА.

(Петро Порошенко) Фото: vostok.rs

УКРАЈИНСКИ председник Петар Порошенко не пропушта ни једну прилику да се „истакне“.

У наступу који је имао за државни празник Дан саборности, изговорио је да по земљи Крима и Донбаса „гази чизма украјинских окупатора“.

Одмах је схватио да је омануо, па се кориговао. Све је било овако „упаковано“:

„И овај радосни празник имаће за Украјинце горак укус док год чизма украјинских окупатора… овај, руског окупатора гази по нашој украјинској сувереној земљи Крима, Севастопоља, Доњецке и Луганске области“.

Ове Порошенкове речи биле су пропраћене аплаузом присутних. Свима је било све јасно.

Украјина као свој Дан саборности слави 22. јануар када је 1919-те дошло до уједињавања Украјинске народне републике и Западноукрајинске народне републике.

Истог дана 1918-те Украјинска народна република је прогласила независност.

Ово, међутим, није први пут да се Порошенко на сличан начин „пребацио“.

У децембру је – у говору који је одржао на Дан (украјинске) дипломатске службе успео да изговори:

„Нико боље од Украјинаца не зна подлости украјинског режима“.

А у јануару 2017-те, док је разговарао са украјинским војницима у Мариупољу, обећао им је:

„Украјинска окупација је – привремена“.

Чланак ПОРОШЕНКО: По земљи Крима и Донбаса гази чизма украјинских окупатора, овај… се појављује прво на ИСКРА.