Запад се од лепотице претворио у вештицу: За њих су и Османлије биле – чај од нане /видео/

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /

Приступ западних центара моћи, заснован на искључивости и политичкој, националној, верској и свакој другој стигматизацији само је систем коме се истопила маска и не користи више карневалско и венецијанско „лице“, каже бивши министар културе Владан Вукосављевић, оцењујући све агресивнију цензуру и нетолерантост Запада према друкчијем мишљењу.

Примери су бројни, од забране Јутјуб канала режисера Емира Кустурице , без објашњења и повода, до гажења основних постулата демократије када је реч о Русима, али и о Србима, уз заштиту и одбрану Михаела Мартенса који позива на убиства Руса. Јер, за њих и Србе ваљда не важе иста права као за западну “вишу расу”.

Спрам те и такве западне парадигме Турци су били “чај од нане”, примећује саркастично професор Милош Ковић.

“Од Турака сте могли да се склоните у брда, живите на Дурмитору, Сињајевини, Руднику и да вас не дирају”, каже Ковић и додаје да се данас, међутим, у ери интернета не може побећи од западног алгоритма и огромних могућности манипулације које то носи.

Вукосављевић објашњава да у таквом западном поретку, медијском, културном и политичком, сметају сви слободни мислиоци, без обзира где живе и које су националности, као и сви који на било који начин угрожавају такозвану западну парадигму и западну редакцију стварности:

“И што је човек познатији, утицајнији у свету културе, уметности па и политике, а Емир Кустурица без сумње јесте један од водећих светских интелектуалаца и стваралаца, глобално познат, икона савремене културе, самим тим се нужно нашао под ударом западне цензуре.”

Реч је, како каже саговорник Спутњика, о глобалном процесу ућуткивања и затомљивања сваке слободније мисли која угрожава и критички сагледава западни поредак који влада већ 80 година.

“У времену које долази још ћемо се нагледати чуда . Емир Кустурица је жртва управо тога. Оно што је необично је да је у нашем друштву углавном изостала солидарност и осуда таквог дивљачког геста цензуре, осим неких усамљених гласова”, констатује Вукосављевић уз ироничну опаску да наши чувени слободни мислиоци, “будисти, џудисти”, у тишини посматрају тај догађај.

Хоће ли се побунити зебре

Тако, како напомиње, Запад и његова пропаганда и цензура тај свој прљави посао обављају практично у тишини.

“Њих посматра једно немо крдо зебри којем је неко уграбио једну од чланица крда у блатњавој реци, када нападну крокодили. Ту зебре не могу да ураде пуно, а остаје да се надамо да ће човечанство, бољи део света да се из тих зебри претвори у неке борбеније јединке и да ћемо чути и гласнији отпор, и бољу организацију људи слободног света који више не почива на адреси где је наводно почивао деценијама. Слободни свет се данас налази углавном изван оквира тзв. западног света”, нема дилеме Вукосављевић.

Ковић истиче да се од пада Берлинског зида врло брзо испоставило да се Запад, у који су многи на истоку гледали као у неки разнобојни излог, од лепотице претворио у вештицу.

“Нешто што је било обећање, претворило се у ствари у проклетство, па смо онда открили да су нам у име тих великих идеја слободног тржишта, људских права, капитализма разорили политички систем у ком смо живели, и који није био баш у свему тако лош. Разорена је наша држава Југославија, сада разарају нашу државу Србију, а видимо да се ушло у завршну фазу тог света који је можда настао у време хуманизма, ренесансе, можда у време Француске и Америчке револуције. А какав му је почетак, такав ће му бити и крај – прогон оних који мисле другачије, затварање, гиљотинирање, ликвидирање.”

Разобручено зло

Ковић подсећа на случај Едварда Сноудена који је због тога што је открио злоупотребе америчких служби морао да побегне у Русију, а слично се провео и активиста и новинар Џулијан Асанж. Нама је ближи, напомиње професор, пример нобеловца, аустријског писца Петера Хандкеа ком је забрањено да дође на Косово и Метохију.

“Њему је једна терористичка структура, успостављена на нашој територији, забранила приступ. Онда зашто не би забранили Јутјуб канал Емира Кустурице? Видите да је то зло разобручено, да више не погађа тамо неке историчаре, публицисте, министре, него ће сада да удари на једног Хандкеа, на једног Кустурицу, људе који припадају неким врховима светске културе.”

Болне лекције за Србе

Саговорници Спутњика указују да су заправо 90-их година Срби били међу првим жртвама тог система и својеврсне медијске гиљотине.

“Оно што су западни медији писали о српском народу, о нашој улози на Балкану, о ратовима за југослованско наслеђе, о злочинима који су се дешавали током тих ратова то ће без сумње ући и већ је ушло у историју бешчашћа… Али тих 90-их, поред свег зла које су нам донеле, ми смо можда изашли из заблуде која је стотинама година била дубоко укорењена у српском народу. Ми смо после ослобођења од Турака за које смо дали практично посљедњи атом наше националне снаге били практично немоћни да се суочимо са тзв. западним изазовом јер смо се насупрот отоманском ропству одједанпут суочили с технички узнапредованим системом, с начином живота и културом која нам је деловала привлачно магнетском снагом. И, наравно, многе наше заблуде су проистицале из тога”, подсећа Вукосављевић.

Историја нам је дала болне и крваве лекције, каже он и додаје да сад слично пролазе Руси.

“Само Русија је озбиљна држава са озбиљним политичарима, озбиљном дипломатијом, озбиљним историјским и политичким искуством, одупире се често ефикасно, али не може да спречи изливе напада, агресије и мржње Запада према њој која датира вековима уназад. Када је реч о Србији, уз груба поједностављења, може се рећи да оно што Запад није у стању из различитих разлога да учини Русији, он је чинио Србији – бомбардовао је, нападао, касапио, отимао територију. И дан-данас нам отима територију и угрожени су нам интереси и у Републици Српској, Црној Гори, свугде у региону. Русија ту има шта да види, али мислим да су овог пута то правилно запазили и да повлаче потезе који су у интересу руске безбедности. Што се нас тиче, уколико нисмо савладали историјске поуке и не разумемо где лежи у будућности наше савезништво, мораћемо да понављамо неке тешке лекције”, упозорава Вукосављевић.

Како је све почело

Бивши министар објашњава да је постојећи систем настао после Другог светског рата када је након договора из Бретон вудса долар постао светска валута.

“Почела је заправо западна окупација и доминација, минус Совјетски Савез и Маова Кина у то време али су други алати били коришћени против њих. Огромно богатство се добијало пљачком целог света. Вишкови су се сливали у западне земље, пре свега у САД, али и у европске земље. Та глобална доминација морала је да буде подстрекивана, афирмисана и потврђивана ратовима. Од 1945. до данас САД су са савезницима биле укључене као директни изазивач у преко 80 глобалих ратних сукоба у којим ја живот изгубило по скромним проценама преко 10 милиона људи.”

А све то, како каже, да би могла да се прави држава благостања и да би земље Запада могле да уживају у предностима колонијалног али и неоколонијалног богатства.

“Све то је било заливено огромном количином зашећереног желеа, који се звао индустрија забаве и индустрија гладијаторског спорта. Моћ савремених медија, прво новина, потом радија, касније телевизије, данас интернета, послужила је као анестетик за стотине милиона и за милијарде људи који су били уроњени у одвлачење пажње на музику, филмове, забаву сваке врсте, гардеробу, робу широке потрошње”, констатује Вукосављевић, али одмах додаје да је данас монопол западне цивилизације озбиљно угрожен.

Појављују се, како каже, нове силе, нови центри моћи, мењују се снага и виталност на глобалној мапи и сад када је западни систем доминације озбиљно угрожен и уздрман, он више чак не користи ни неки симулакум демократије, нити неку ту једну карневалску венецијанску маску да би се приказао другачијим него што јесте.

“Када угроженост изазива озбиљну стрепњу од губитка приоритетног положаја, онда више не важи прича о људским правима, медијским слободама, демократији – чак се ни не крију… Тај испразни вокабулар престао је да буде користан. И ми данас имамо регресију, стање бруталне моћи, огољене силе и борбе за држање глобалног примата и глобалне доминације која се базира на пљачки и експлоатацији”, упозорава он.