„Срећан сам и поносан!“ – Ђоковић исписао нове странице историје /видео/

© Tanjug / Andy Wong

Новак Ђоковић вратио се у Пекинг после 11 година и наставио као да никада није ни одлазио. Са 39 година освојио је седму титулу у кинеској престоници и 102. трофеј у професионалној каријери, а иза још једног великог успеха остала је читава колекција података који најбоље показују колико је необична његова спортска дуговечност.

Финале није добило завршницу какву су прижељкивали ни Ђоковић ни Алекс де Минор. После изузетно напорног првог сета, који је Србин добио у тај-брејку, Аустралијанац је почетком другог морао да преда меч при резултату 7:6 (7:3), 0:1.

Обојица су током меча имала физичких проблема и тражила медицинску помоћ, али Де Минор на крају није могао да настави. Ђоковић је тако подигао пехар, али је на церемонији најпре исправио самог себе када је схватио да је разговор започео причом о сопственом успеху.

„Непристојно је што нисам почео од Алекса. Честитке на сјајној недељи. Жао ми је што се овако завршило и надам се да ћеш се брзо опоравити. Дефинитивно си један од играча које је најузбудљивије гледати на Туру, желим ти све најбоље“, поручио је Ђоковић.

Де Минор није скривао разочарање због начина на који је финале окончано.

„Не осећам се баш најбоље“, биле су прве речи Аустралијанца, који се потом обратио новом-старом шампиону Пекинга.

„Пре свега, честитке теби, друже, и твом тиму. Невероватно је као љубитељ овог спорта било гледати како си играо ове недеље. Свака част, желим ти све најбоље.“

Де Минор се затим извинио публици уз поруку да није желео да се финале заврши на такав начин.

„First of all, Nǐ Hǎo Ma?“ 👏

Novak Djokovic reflects on the ups and downs of the past year and what lifting the trophy means for him. 🥹🏆

#ChinaOpen https://t.co/oxEnkX5L5Z

— Tennis Channel (@TennisChannel) October 6, 2026

За Ђоковића је, међутим, завршена још једна недеља која ће заузети посебно место у његовој каријери. До титуле је стигао пошто је у четвртфиналу елиминисао Александера Зверева, тенисера који ће 2026. завршити као светски број један, док му је полуфинални меч против Данила Медведева окончан дисквалификацијом руског тенисера.

Пекинг је тако остао једна од Ђоковићевих најневероватнијих тврђава. Србин је овде први пут славио још 2009. године, затим освајао трофеје 2010, 2012, 2013, 2014. и 2015, да би се после више од деценије вратио и освојио седму титулу.

Никада није изгубио меч на овом турниру.

Седам наступа донело му је седам титула, а серија победа продужена је на 34 меча. Оно што је почело 2009. године настављено је 17 година касније, са истим исходом.

Нови трофеј био је 102. у Ђоковићевој каријери и чак 73. на тврдој подлози. Са 39 година и четири месеца постао је најстарији шампион на АТП туру још од Кена Розвола, који је 1977. освојио Хонгконг.

Ђоковић је истовремено постао и најстарији освајач једног турнира серије АТП 500.

Ипак, један други податак можда још боље описује размере његовог трајања.

Пекинг је означио 21. узастопну сезону у којој је Ђоковић освојио најмање једну титулу . Када је реч о мушком тенису, нико у историји није имао дужи такав низ. Рафаел Надал освојио је бар један трофеј у 19 узастопних сезона, од 2004. до 2022, док су Роџер Федерер и Андре Агаси то успевали током 18 сезона заредом, а Џими Конорс током 15.

У читавом професионалном тенису Ђоковићев домет има још једну посебну димензију. Мартина Навратилова је од 1974. до 1994. такође имала 21 узастопну сезону са најмање једним освојеним трофејом. Тако се Србин по дужини тог низа нашао уз једну од највећих тенисерки свих времена.

После свега што је освојио – 24 гренд слем титуле, више од стотину трофеја и рекорде који су некада деловали недостижно – можда је најзанимљивије колико му је Пекинг 2026. значио.

Говор на церемонији почео је на кинеском.

„Ни хао“, поздравио је публику Ђоковић, изговорио још неколико речи на кинеском и добио велики аплауз, а затим наставио на енглеском.

„Играо сам овде последњи пут пре 11 година. Увек имам највиша очекивања од себе, замишљам себе с трофејом, поготово овде у Пекингу где никада нисам изгубио. С друге стране, био сам свестан да је реалност мало другачија ових дана, 11 година касније. Ова година ми је била изазовна, много успона и падова, физичких и здравствених проблема… Само сам покушао да нађем добар осећај на терену.“

Управо је следећи део његовог говора можда најбоље објаснио зашто му 102. трофеј значи више него што би се могло закључити само из броја.

„Знам да могу да се такмичим на највишем нивоу кад се осећам добро и добро ударам лопту. Ова недеља је илустрација тога. Веома сам поносан. Хвала мом тиму на невероватном стрпљењу са мном, пре свега, као и подршци. Знају кроз шта смо прошли последњих неколико година, поготово ове. Овај трофеј значи више од још само једног трофеја за све нас. Веома сам срећан.“

То је можда и најважнија порука из Пекинга.

Ђоковић више није тенисер који мора да освоји 10 или 12 турнира годишње како би доказао да је најбољи. Са 39 година његова сезона има другачији ритам, а тело поставља ограничења која раније готово да нису постојала. Зато свака недеља у којој успе да пронађе игру којом може да побеђује најбоље добија додатну вредност.

У Пекингу је то успео.

Победио је Зверева, будућег броја један на крају године, прошао Медведева и на крају подигао пехар после предаје Де Минора. И све то на месту на којем током читаве каријере није изгубио.

„Наравно да је посебно. Резултати то потврђују. Не бих правио такве резултате негде где се не осећам као код куће. Људи су фини и љубазни. Од почетка турнира је пун стадион, хвала навијачима на страсти, дугујем им много“, рекао је Ђоковић.

Када је први пут освојио Пекинг, имао је 22 године. Када је освојио седми, има 39.

Између те две титуле стало је 17 година каријере, 24 гренд слема и више од стотину трофеја, али једна ствар у кинеској престоници остала је непромењена.

Новак Ђоковић је и даље непоражен у Пекингу.