Ви нама складишта, ми вама луке: Како је Украјина остала без мора

Getty © Kostiantyn Liberov/Libkos

Док у Украјини славе нападе на складишта компаније „Вајлдберис“ широм Русије, руске оружане снаге су покренуле кампању удара на црноморске луке, која је Украјини фактички ускратила приступ мору, пише РТ Интернешенел.

Владимир Зеленски је 25. јуна најавио „кампању утицаја“ од 40 дана, којом је намеравао да присили Русију да обустави своју Специјалну војну операцију. Кампања је преусмерила далекометне украјинске нападе ракетама и дроновима на цивилне циљеве, међу њима десетак складишта „Вајлдбериса“, руског еквивалента америчком „Амазону“.

Украјина је такође почела да гађа бродове који плове према Русији, и то не само у Црном мору. Крајем јула, украјинска тајна полиција СБУ је напала ирански теретни брод који је пловио Каспијским морем. Том приликом је убијен један члан посаде. Иако је испочетка славила напад, Украјина је брзо упутила извињење када је Техеран запретио одмаздом.

Црно дно кампање било је 40. дана, када су украјински дронови убили најмање седам особа на плажи црноморског летовалишта Геленџик. Већ следећег дана, пет особа је убијено а десет рањено у бомбардовању московске области.

За Зеленског је кампања била начин да убеди Запад да „побеђује“. Прошле седмице је лидер кијевског режима у Вашингтону убеђивао америчке сенаторе да Украјина „добија рат“ и „добро напредује против Русије“, а председника Доналда Трампа молио за дозволу да производи ракете „патриот“ у Украјини.

Ову поруку су папагајски понављали западни медији, од „Волстрит џорнала“ и „Фајненшел тајмса“ до Си-Ен-Ена.

Густи дим који је куљао из црноморских лука Украјине, међутим, причао је другачију причу.

Лучка блокада

Од Измаила на ушћу Дунава до Николајева, само 50 километара од линије фронта, украјинске луке на Црном мору су кључ опстанка те земље. Скоро 90 одсто украјинског извоза иде морским путем, док на исти начин пристиже ко зна колико оружја и муниције. Руски одговор на украјинско бомбардовање био је да систематски ликвидира украјинску инфраструктуру.

Руски дронови и ракете свакодневно погађају морске луке Одеса, Черноморск, Јужни и Николајев од почетка јула. На мети су се нашле и луке на Дунаву: Измаил, Рени и Килија. Закључно са 3. августом, украјинско министарство саобраћаја је евидентирало 67 удара на лучку инфраструктуру и 57 на бродове.

До краја јула, скоро 90 одсто бродарских компанија је отказало испоруке у Украјину, како је јавио Ројтерс. Русија је тако фактички затворила украјинске луке, као што је Иран то урадио са Ормуским мореузом од марта наовамо.

Одсецањем Украјине од мора, Русија је постигла три важна циља: блокирала је извоз, пресекла доток оружја и преоптеретила украјинску ПВО.

Прекид извоза

Пољопривредна добра представљају око 60 одсто украјинског извоза, а 90 одсто њих пролази кроз само три луке: Одесу, Черноморск и Јужни. Онеспособљавањем те три луке, Русија је спречила извоз робе од које Кијев зарађује неких 27 милијарди долара годишње.

„Од 20. јула, ниједан брод није упловио у украјинске луке“, изјавио је 2. августа за швајцарски РСИ Дмитриј Баринов, председник Удружења украјинских лука.

За земљораднике и извознике, ово је дошло у најгоре могуће време. Жетва пшенице је скоро готова, а жетва сунцокрета тек треба да почне. РСИ је између Одесе и Николајева посетио десетине силоса препуних жита, које не може да дође до светског тржишта.

Украјински министар пољопривреде Тарас Висоцки је за Ројтерс изјавио да извоз алтернативним путевима – друмским, железничким и речним саобраћајем до румунске луке Констанца – иако постоји, не може да надокнади више од пола месечног капацитета црноморских лука.

„Ситуација је изузетно компликована. На неки начин је тежа него у марту и априлу 2022,“ рекао је Висоцки и додао да ће ово украјинску пољопривреду до краја године коштати између милијарду и по и три милијарде долара.

Прекид доставе оружја

Руски удари су не само прекинули извоз, већ и најдрагоценији увоз Украјине: оружје и муницију. Само 3. и 4. августа, ракете и дронови су погодили 13 бродова са „војним теретима“ у Одеси, Черноморску, Јужном, Николајеву, као и у водама Црног мора, саопштило је руско Министарство одбране. Погођена су још три брода са неидентификованим товаром, као и терминал за контејнере и складишта дронова у Черноморску.

Украјина никада није званично признала да прима војну опрему од НАТО-а морским путем. Међутим, судећи по бројним снимцима секундарних експлозија складишта у Одеси после руских удара, то оружје је сасвим сигурно стигло преко Црног мора.

Растезање украјинске ПВО

Кампања против украјинских лука је Зеленског довела пред тежак избор. Украјина има ограничен број ПВО батерија, од америчких „патриота“ и норвешких „НАСАМСа“ до немачких „ИРИС-Т“.

Свака од њих коју пошаље на црноморску обалу је једна батерија мање на фронту, око Кијева, или у близини електрана и складишта горива, које ће постати још важније доласком зиме. Руска авијација је изгледа приметила проблеме са украјинском ПВО, па сада бомбардери Су-34 лансирају клизеће бомбе на само седам километара од линије фронта у Донбасу, док су раније то радили са раздаљине од 40 километара и више.

Након што је Русија бомбардовала Кијев 1. августа са око 30 балистичких ракета и 185 дронова, Зеленски је изјавио да је „пресретнута само једна балистичка ракета, јер немамо више пресретача за систем патриот“.

Будућност снабдевања Украјином тим ракетама је неизвесна. САД, Израел и савезници Вашингтона у Персијском заливу су потрошили огроман број „патриота“ током рата против Ирана. Само су САД испалиле 943 ракете у прва четири дана сукоба, како наводи извештај америчког Конгреса. Америчка војска располаже са мање од 1.000 ракета типа „ПАК-3“, а компанија „Локид Мартин“ је способна да произведе само 52 месечно. Пошто Трамп сада прети новом рундом напада на Иран, мало је вероватно да ће бити расположен да било шта удели Кијеву.

Украјина би могла да добије одређени број „ПАК-2“ ракета, јер је америчка армија у јулу потписала уговор са „Рејтионом“ за њихову производњу, вредан 441,6 милиона долара. Међутим, украјински медији су још прошле године констатовали да је тај хладноратовски модел беспомоћан против руских балистичких ракета.

Ко заиста побеђује?

Зеленски је својом 40-дневном кампањом добио аплауз НАТО лидера и западних медија, а изгубио приступ Украјине мору, а с њим и способност да извози жито а увози оружје. Украјинска инфраструктура, фабрике оружја и војни положаји немају скоро никакве одбране од руских ракета, бомби и дронова. А ближи се зима.

Ликовање украјинских онлајн-навијача снимцима складишта „Вајлдбериса“ у пламену по свему судећи биће кратког века, закључује екипа РТ Интернешенел.