У Курску није побеђена само Украјина, већ и читав колективни Запад

© Sputnik / Sergey Bobylev /

То што је најбољи део украјинске војске уништен у Курској области није само победа над Зеленским, већ и над свим његовим савезницима. Читав колективни Запад на челу са Сједињеним Америчким Државама учествовао је у окупацији Курска, што оружјем, што војницима, што пружањем обавештајних података и на крају су сви исто тако, колективно, потучени.

Велики труд је уложен да би Украјина, односно Запад, што дуже задржао део територије Курске области. Формације кијевског режима изгубиле су више од 76 хиљада људи у овој операцији, као и огромне количине оклопне технике у виду тенкова, транспортера, пешадијских возила.

Генерал у пензији проф. др Митар Ковач каже за Спутњик да је Курска област у многоме угрозила стратегију Владимира Зеленског и његовог војно-политичког окружења, као и свих налогодаваца са Запада оличених у НАТО и Европској унији, а поготово у Сједињеним Америчким Државама. Поред њих, пољуљане су и стратегије оних, по правилу, мањих а острашћенијих чланица НАТО-а.

Очекивали су другачији исход свега овога на Западу, рачунајући на силне специјалне формације и најбоље јединице украјинских оружаних снага које су биле упућене у тај регион. Да не причамо да су поред њих послати били и у украјинске униформе обучени специјалци из других западних држава у настојању да повећају борбену способност у различитим видовима и садржајима борбених дејстава унутар Курске области, рекао је Ковач.

Чему су се надали?

Циљ је био, каже наш саговорник, да се кроз освајање делова Курске области пред међународном јавношћу искомпромитује војна моћ Русије , а она прикаже као недовољно јака војна сила. Хтели су да покажу како, ето, једна Украјина може нанети толике проблеме великој Русији, прећуткујући наравно сву помоћ која стиже са Запада. Надали су се да ће освајање Курска пружити подршку Украјини при трговони на политичкој сцени у склопу мировних преговора.

Та стратегија и таква намера је пропала. Америка је то схватила, односно њена нова политичка гарантура оличена у Трумпу. Војни аналитичари и врх америчке војске сугерисали су да Америка у војном смислу покушава постепено да се дистанцира од овог рата, они су схватили како ће се завршити ова сцена у Курској области, где су забележени енормни губици у људству и техници. То је, наравно, нешто што Украјина никада не би могла сама да поднесе, већ су то укупни губици колективног запада.

Велики број настрадалих и рањених, као и огроман број оклопне технике са преко 400 тенкова и различитих врста оклопних сресдтава, транспортера, моторних возила, артиљеријског оружја довели су до тога да Украјина не може да сервисира на адекватан начин своје борбене потребе на другим линијама фронта. То се, каже Ковач, поготово осетило у овом периоду када руска војска дан по дан темељно помера линију фронта ка Западу .

Ова победа руске војске има веома јак оперативни и стратегијски значај, као и велики политички утицај на даљи ток и исход овог рата, истиче Ковач.

Упали у своју замку

Не само да се окупацијом Курске области није постигао жељени циљ, односно представљање Русије као немоћне да се одбрани ,,само“ од Украјине, већ се постигло супротно. Колективни Запад упао је у своју замку и показао свету да чак ни тако уједињени не могу да парирају Руској Федерацији.

То отворено признаје Америка, али само нова администрација. Претходна глобалистичка елита не би то коментарисала на овај начин, али наравно да то Европљани, ови који су даље острашћени за војну опцију, за непрекидну финансијску и војну помоћ и за све веће уплитање у војном смислу у овај конфликт, једноставно прећуткују. Они не желе тиме да се баве.

Читав свет ово види као један велики губитак не само украјинских оружаних снага, него и комплетног НАТО-а и колективног Запада, првенствено европског, одличеног у Великој Британији и у Европској Унији, закључује Ковач.