Трамп заоштрава односе са Кином на мети – „критичне технологије“

Getty © JSABBOTT

Амерички председникДоналд Трамп је потписао извршну уредбу којом се уводе минималне увозне цене, односно царина од 15 одсто на производе направљене од полисилицијума, кључног материјала за производњу соларних панела и полупроводника.

Према саопштењу Беле куће, које преносе кинески медији, минимална увозна цена биће одређена на 21 амерички долар по килограму за полисилицијум и 100 долара по килограму за полисилицијумске „инготе“ и плочице („вафере“). Нове трговинске мере требало би да ступе на снагу 4. децембра, а Трамп је Министарству трговине наложио да успостави програм за подстицање инвестиција у домаћу производњу сировог полисилицијума и сродних производа нижих фаза прераде.

Очигледно је да САД сада већ заостају за Кином

Очигледно је да САД сада већ значајно заостају за Кином на плану производње соларних панела, а да се на плану производње полупроводника између две силе води велика битка у којој Кина увелико сустиже САД.

Томе у прилог сведочи и остатак саопштења Беле куће: циљ ових мера је стварање „равноправних“ услова за америчке произвођаче ових стратегијских производа, затим „подстицање повратка производње у САД“ и „заштита националне безбедности САД, као и њене одбрамбене и са одбраном повезане индустријске базе“.

Према истом документу, удео САД у глобалним производним капацитетима за полисилицијум смањен је са 50 одсто 2005. године на мање од 2 одсто 2024. године.

САД у дефанзиви – разматрају могућност увођења нових ограничења

Трампова администрација разматра и нова ограничења за компоненте за центре података произведене у Кини, укључујући оптичке примопредајнике који великом брзином преносе податке унутар великих серверских постројења.

Циљ ове мере је, како сматрају у Вашингтону, да се кинеске компаније спрече да „краду податке, инсталирају злонамерни софтвер или ометају рад“ америчких центара података. Федерална комисија за комуникације (ФЦЦ), која надгледа америчку телекомуникациону индустрију, ради на мери којом би се забранио увоз нових кинеских оптичких примопредајника.

Ограничења успоравају изградњу инфраструктуре

Кинески аналитичари и стручњаци из поменуте индустрије, како преноси „Глобал тајмс“, сматрају да би најављена америчка ограничења додатно заоштрила тензије у ланцима снабдевања критичним технологијама и могла да се обију о главу самим САД повећањем трошкова за америчке компаније и потрошаче.

Према њиховим оценама, пооштравање америчких ограничења могло би да успори изградњу инфраструктуре за вештачку интелигенцију, поремети сарадњу и учини ланце снабдевања још фрагментиранијим и скупљим.

Трамп поступа у „најбољој“ традицији Колективног запада

Чини се да присуствујемо наставку царинског рата Трампове администрације против Кине продуженим средствима. Упркос постигнутим договорима у вези са царинама, чије увођење није поштедело САД великог дефицита у спољнотрговинској размени са Кином, Трамп у „најбољој“ традицији Колективног запада наставља даље са царинским притисцима, изазивајући нове неспоразуме и потребу да они буду решавани.

Бела кућа да уважи гласове пословне заједнице

Кинеска амбасада у Вашингтону саопштила је тим поводом да Кина позива САД да „уваже објективне и рационалне гласове пословних заједница обе земље“ и да „престану да клевећу кинеске компаније и прете им санкцијама“.

„Кина ће предузети све неопходне мере као одговор на сваки поступак који нанесе стварну штету њеним интересима“, додато је у саопштењу.

У Пекингу, очигледно, сматрају да најновије Трампове мере представљају још једну ескалацију настојања његове администрације да ограничи улогу Кине у ланцима снабдевања критичним технологијама, проширујући америчку контролу са чипова и телекомуникационе опреме на постројења за рачунарство засновано на вештачкој интелигенцији и материјале за чисту енергију.

Инфраструктура САД и даље зависе од Кине…

„Федерална комисија за комуникације је већ раније предузела мере за ограничавање кинеских дронова, рутера, робота и инвертера. Међутим, Ројтерс наводи да би ова ограничења могла да повећају трошкове и за америчке пружаоце услуга у облаку, који би могли да буду приморани да набавке преусмере ка алтернативним добављачима. Критичари сматрају да би такве мере биле скупе и тешке за спровођење, посебно у секторима у којима су кинеске компоненте већ дубоко интегрисане у америчку инфраструктуру. Они упозоравају да уклањање постојеће опреме може бити споро, скупо и непотпуно“, преноси „Глобал тајмс“.

Неки од аналитичара, међутим, упозоравају да је мало вероватно да ће САД увести свеобухватну забрану увоза кинеских оптичких модула, упркос пооштреним политичким порукама.

„Они истичу да америчка инфраструктура за вештачку интелигенцију и даље у великој мери зависи од кинеских добављача, који предњаче у технологији, цени и производним капацитетима“, преноси „Глобал тајмс“ позивајући се на извештај листа „Секјуритис дејли“.

Према том извештају, кинеске компаније чине седам од десет највећих светских произвођача оптичких модула и учествују са седамдесетак одсто у испорукама модула стандарда 800Г и 1.6T.

САД у страху од губитка доминације у ери вештачке интелигенције

Џоу Ми, истраживач Кинеске академије за међународну трговину и економску сарадњу, изјавио је за „Глобал тајмс“ да најављене мере одражавају шире настојање САД да обуздају конкурентност Кине у напредној производњи, инфраструктури за вештачку интелигенцију и индустријама нове енергије.

„Сједињене Америчке Државе непрестано проширују забране увоза кинеских технолошких производа, вођене страхом да ће изгубити будућу индустријску доминацију у ери вештачке интелигенције“, рекао је Џоу, додајући да би овај протекционистички приступ могао повећати трошкове за америчке компаније и потрошаче, нарушити глобалну сарадњу и учинити ланце снабдевања још фрагментиранијим и скупљим.

САД злоупотребљавају концепт националне безбедности

Одговарајући на питање о забрани америчке Федералне комисије за комуникације која се односи на увоз хуманоидних робота из Кине, из „разлога националне безбедности“, портпаролка кинеског Министарства спољних послова Мао Нинг изјавила је 29. јула да се Кина чврсто противи томе да САД злоупотребљавају концепт националне безбедности и прогоне кинеске компаније.

Мао је рекла да протекционизам не чини САД конкурентнијим, већ само штети интересима америчких компанија и потрошача, додајући да ће Кина наставити да предузима све неопходне мере како би чврсто заштитила легитимна и законита права и интересе кинеских компанија, преноси Синхуа.