Ендрју Деј: Стезање обруча око Зеленског

Владимир Зеленски, украјински председник (Фото: president.gov.ua)

Добродошли у онај сурови мамурлук, буђење после пијане ноћи, које је уследило после летње еуфорије око украјинског „преокрета на фронту“.

Заправо, та фаза усхићења била је кратког века, тако да ову горку мучнину осећамо бар од средине јула, када је председник Зеленски сменио популарног министра одбране  Михајла Федорова. Само неколико дана касније разрешио је дужности и главнокомандујућег Александра Сирског, а већ сутрадан и начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине, Андрија Гнатова.

Ратни председници не смењују свој војни врх када им на бојишту цветају руже. А након овог кијевског кадровског претумбавања, Русија је само интензивирала ваздушне ударе – засипајући критичну инфраструктуру млазним дроновима и гађајући источна украјинска упоришта у стратешки важном „појасу тврђава“.

Додуше, ни Украјина не остаје дужна – задаје ударце нападима дубоко на руској територији, гађајући рафинерије нафте како би појачала притисак на Москву. Чини се да ти удари имају за циљ да руског председника Путина приморају на енергетско примирје пре зиме, тако да у томе барем постоји некаква стратешка логика. Међутим, како је војна аналитичарка Џенифер Кавана недавно навела: „Шта год Украјина може да уради, Русија може још боље.“

Ове недеље, међутим, пажњу највише привлачи политичко превирање унутар власти Владимира Зеленског. Пошто је исцрпео залихе генерала које би могао да смени, украјински лидер се сада обрушава на бивше званичнике у покушају да успостави контролу усред хаотичне корупционашке кризе.

Ако мислите да је то нови и забрињавајући развој догађаја, само делимично сте у праву. „Ништа од овога није ново“, наводи Балаж Јарабик из Карнегијевог центра за Русију и Евроазију за American Conservative. Оно што јесте ново, додаје он, јесте то што нагомилани скандали „сада стварају вишестрану кризу уочи изузетно тешке зиме, у којој Русија располаже далеко већим деструктивним капацитетом“.

Критички гласови

Ове недеље, Зеленски је увео санкције сопственој бившој портпаролки, Јулији Мендел, која је у међувремену постала један од његових најжешћих и најистакнутијих критичара. Према председничком указу, Менделова шири „руску пропаганду“ и подржава „агресивну политику Русије према Украјини“. Осим што ће се суочити са економским ограничењима попут замрзавања имовине, корисницима интернета унутар Украјине биће блокиран приступ њеним налозима на друштвеним мрежама.

Менделова је за American Conservative изјавила да су оптужбе против ње потпуно измишљене и осмишљене да би се ућуткао глас који позива на мир (са чиме се, у суштини, слажу чак и присталице Зеленског). „Мој случај је само један у низу у којима су људи противуставно санкционисани“, каже Менделова. „То је још један доказ политичког прогона у Украјини. Дубоко страхујем за своју породицу и за себе.“ Зеленски је и раније уводио санкције украјинским држављанима, укључујући и свог бившег шефа кабинета, па чак и једног бившег председника.

Тајминг овог најновијег потеза додатно поткрепљује тврдње Менделове о политичком прогону. „Санкције су ми уведене оног тренутка када се сазнало да треба да говорим у Европском парламенту и заложим се за мир“, тврди Менделова.

Још један председнички указ Зеленског, издат овог понедељка, потврдио је смену генералног тужиоца Руслана Кравченка на основу овлашћења која председнику даје ратно стање. У изјави датој раније тог дана, Зеленски је описао разговор који је недавно водио са Кравченком: „За овог генералног тужиоца постоји само један пут – смена с функције“, поручио је Зеленски. „Управо то сам му и рекао.“

За разлику од Менделове, Кравченко није никакав критичар Зеленског – реч је о његовом кључном лојалисти. Штавише, он је оставку поднео још пре недељу дана и практично је само чекао да је украјински парламент и званично потврди. Зашто је онда Зеленски, уместо да га једноставно смени, од Кравченковог „отказа“ направио читаву представу? Прича је, међутим, доста запетљана.

Кравченкова смена уследила је након што су водећа украјинска антикорупцијска тела упала у његов кабинет – пењући се мердевинама након што им је незаконито ускраћен улаз на главна врата – а затим разоткрила велику аферу са телефонским преварама, рекетирањем и прањем новца. Кравченко демантује било какву умешаност, али многи сумњају да је управо он тај „шеф“ који се помиње у процурелим аудио-снимцима из истраге; у сваком случају, у аферу су умешани бар неки од његових потчињених. Ипак, у понедељак увече омогућено му је да у службеном аутомобилу напусти Украјину.

Антикорупцијске истраге полако али сигурно стежу обруч око самог Зеленског

Ево и слона у соби за испитивање: антикорупцијске истраге полако али сигурно стежу обруч око самог Зеленског. Сага се, међутим, ту не завршава. Практично већ по свом повлачењу, Кравченко је извео неочекивани противудар. Објавио је видео-снимак под насловом „Епизода 1: Део 1“, у ком је обелоданио „пријаву“ коју је наводно управо потписао против Семена Кривоноса, шефа једног од антикорупцијских тела. Кравченко је Кривоноса оптужио за поткупљивање бирача, фалсификовање докумената, незаконито богаћење и „фиктивно усвајење“. Ова последња фраза није никакав посебан стручни термин – Кравченко тврди да се Кривонос претварао да је усвојио бебу како би издејствовао блажи третман на суду у поступку који се води против њега.

Јарабик сумња да је овај преокрет у последњем часу режирао управо Зеленски. „Зашто Зеленски прави читаву представу? Мора да покаже да се бори против корупције“, истиче Јарабик. „Али ово је био јасан дил између њих: Кравченко може да оде, али под условом да потпише пријаву против Кривоноса.“

Украјинска политика никада није деловала оволико сулудо, премда се у овом тексту нисмо дотакли оружаног обрачуна који се пре две недеље одиграо усред бела дана, између супарничких украјинских обавештајних служби. Меци су на улицама Кијева почели да лете око 8:30 ујутру (замислите да то посматрате кроз прозор уз јутарњу кафу). Зеленски је то назвао „апсолутно срамним догађајем“ и наредио истрагу генералном тужиоцу – истом оном Кравченку који је управо побегао из земље.

Изоловани Зеленски

У међувремену, подршка Запада Украјини показује знаке пуцања. Ћудљиви председник Доналд Трамп неко време је нагињао ка Украјини, али усред сопственог тешког рата и енергетске кризе коју је сам изазвао, Трампово клатно се сада креће у супротном смеру. „Зеленски мора да уради једну ствар – мора да престане да уништава руски дизел“, наводи амерички председник.

Деловало је да Трампов специјални изасланик Џаред Кушнер, након што је посетио и Москву и Кијев како би поново покренуо преговоре, кривицу за изостанак дипломатског напретка сваљује на Украјину. „Председник Путин је зацртао сопствену линију онога што жели да постигне“, каже Кушнер. „Да је Украјина желела да се повуче на ту линију, онда бисмо, знате, очигледно имали већ склопљен и заокружен остатак споразума. Украјина у овом тренутку то не жели.“

У међувремену, Европска унија је одложила рок предвиђен за 15. септембар када је требало продужити санкције Русији, чиме је остављено више времена да се размотре предлози Словачке, али и – што је далеко веће изненађење – Француске и Луксембурга, да се поједини руски бизнисмени уклоне са црне листе. Зеленски због тога не крије незадовољство. „Ово дефинитивно није тренутак за укидање санкција, нити за то да се руски олигарси штите од њих, а поготово не за то да Европа дарује било какве поклоне Русији“, поручује украјински председник.

Да ствар буде још гора, Украјина се суочава са акутном буџетском кризом која у потпуности збуњује европске савезнике – јер им није јасно где је испарио сав новац који су до сада обезбедили. Зеленски је покушао да кривицу за мањак од чак 27 милијарди долара свали на Федорова, смењеног министра одбране, али је проблем дубоко структуралан: рат постаје све скупљи, док руски удари на морске луке истовремено лишавају Кијев значајног дела прихода.

Украјинци тако улазе у сурову зиму коју ће обележити све интензивнији руски напади и све колебљивија подршка Запада. Њихова будућност никада није деловала мање извесна, а њихов лидер никада није био изолованији. „На крају крајева, то и јесте трагедија Зеленског“, закључује Јарабик. „Остао је потпуно сам, без тима око себе.“

Ендрју Деј је доктор политичких наука и уредник листа „The American Conservative“

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: The American Conservative

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: president.gov.ua

БОНУС ВИДЕО: