ТЕЖАК, ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ ПОСАО, А РУСКИ УВЕК КОРАК ИСПРЕД: Американци проучавају С-300

Америка већ дуго настоји да проникне у принцип рада русих система противваздушне одбране “С-300”, а сада и “С-400”, али то је тежак и вишедецинијски посао, у којем је оригинални произвођач увијек корак испред, тврде руски војни извори.

С циљем очувања апсолутне доминације у ваздушном простору, САД су искористиле пад СССР-а и успјеле од земаља које су настале распадом те државе да набаве основну верзију “С-300” почетком деведесетих година прошлог вијека.

Ријеч је о варијанти система “С-300П” /НАТО кодификација “буква”/, који је произведен 1978. године.

Успркос томе што је у том тренутку био стар већ 15 година, он је по својим техничко-тактичким могућностима био бољи од свих најмодернијих ваздушних одбрамбених система америчке војске тог времена.

Американци су, тврде руски извори, успјели да набаве напредну верзију “С-300В”, која је по својим техничким карактеристикама била далеко испред система “С-300П”.

Међутим, добили су само извозну модификацију која се у великој мјери разликује од оне коју искључиво користи руска војска, па се на основу њих није могла стећи реална слика о свим техничким и тактичким специфичностима овог оруђа.

Тренутно се у Украјини налазе бројни амерички и израелски стручњаци који покушавају да проникну у срж функционисања ових комплексних борбених система.

Наиме, украјинска војска у свом наоружању има махом старије моделе са ограниченим способностима који се технолошки не могу упоредити са новим руским моделима.

Познато је да су у Украјини, заједно са америчким стручњацима били и израелски пилоти на “Ф-15”. Према различитим подацима који су били у медијима, основни циљ америчко-израелске посјете украјинским ракетним системима јесте детаљно упознавање о “С-300” на лицу мјеста.

Познато је да руске објекте у Сирији чувају ракетни системи “С-400 тријумф”, те да су недавно сиријској војсци упућена три ракетна дивизиона изузетно напредног модела “С-300 ПМУ-2”, који важи за најсавршенију извозну верзију “С-300”.

Ова посљедња аквизиција сиријске војске у потпуности је смањила, па чак и укинула маневарски простор израелске ловачко-бомбардерске авијације, која је готово свакодневно нападала копнене циљеве у Сирији.

Послије испоруке ракетних система “С-300 ПМУ-2” ови напади су готово у потпуности престали.

И западне, али и источне обавјештајне службе, покушавају да сазнају што више о војном арсеналу друге стране, преноси “Спутњик”.

И руска обавјештајна инфраструктура би, ако јој се укаже прилика, врло радо “скенирала” техничке и тактичке карактеристике најновијих крстарећих ракета западног поријекла, оклопне технике, али и многих других пројеката који су скоро ушли у оперативну употребу или се још налазе у развоју.

Тагови: С-300