Терористичке претње и контроле на границама: Да ли је безбедно путовати у Европу?

Александар Сеничић из Удружења туристичких агенција каже за РТС, поводом питања безбедности ђачких екскурзија и путовања по Европи после сукоба на Блиском истоку и увођења контроле на границама у ЕУ, да то нису околности које су изузетно опасне или тешке за Европу, али да треба избегавати окупљања.

Бројне европске земље појачале су контроле дуж својих граница, чиме покушавају да спрече кријумчаре људи да користе руте преко Балкана, да доведу мигранте у Централну и Западну Европу. Граничне контроле се уводе и због безбедности и повећане претње тероризма у Европи због сукоба на Блиском истоку.

“Пре свега, имамо Министарство спољних послова које даје препоруке где путовати, где не путовати, где се процењује да та безбедносна ситуација није довољно добра. У овом тренутку ми такве процене за Европу немамо”, наводи Сеничић.

Ипак, упозорава да треба избегавати већа окупљања, да се не треба појављивати тамо где се дешавају протести, где су масовне ситуације као што су концерти, па чак и утакмице, које могу да изазову терористе.

“Наравно, треба бити у контакту, када се путује, са представницима туристичке агенције и увек код себе негде имати контакт нашег конзуларног представништва које може најбоље да помогне у датим околностима, уколико дође до неке непредвиђене околности”, напомиње Сеничић.

Директорка Зуботехничке школе у Београду, чији су ученици нападнути на екскурзији у Венецији, Ана Гајић објашњава да је, када је реч о одлуци о организовању екскурзије, безбедност на првом месту, и да без сагласности савета родитеља екскурзија не може да се реализује.

“На савету родитеља се представи рута којом се иде, који су услови које нам агенција пружа, како ће све то да изгледа. Значи, вођа пута и директор школе обаве састанак са саветом родитеља. Родитељи су упознати са свим и просто они дају сагласност и дају, да кажем, зелено светло да ли ће се реализовати или не”, додаје Гајићева.

Повраћај новца 

Рим, Беч, Праг, Будимпешта, Љубљана – у те градове се најчешће путује, али су многе земље у зони Шенгена увеле контролу на граничним прелазима.

Сеничић напомиње да ће то мало пролонгирати путовање и натерати грађане да мало више чекају, али не верује да ће то у некој већој мери утицати на одлуке људи да путују.

“Не верујем, искрен да будем, да ће та одлука предуго трајати. Верујем да, већ ових дана се прича о томе, да ће се орочити та одлука на неких 15-20 дана, док трају ове тензије у највећој могућој мери”, додаје Сеничић.

Када је реч о праву на повраћај новца за грађане који су платили аранжмане на Блиском истоку, Сеничић објашњава да све зависи о којој дестинацији је реч.

“Ако говоримо о Израелу, где је проглашено ратно стање, формалноправно апсолутно постоје сви основи да путници добију комплетно повраћај новца, то није спорно. Ту једино можемо замолити за мало стрпљења да се баш не држимо тог законског рока од 15 дана, јер људима у Израелу, сложићемо се, није приоритет овог тренутка да размишљају о повраћању новца, али свакако то мора да се реализује у неко догледно време”, објашњава Сеничић.

Кад се говори о другим дестинацијама, нема формалноправно ниједног основа и разлога за повраћај новца, ван оних услова које прописују општи услови путовања.

“Дакле, уколико путујемо у Либан, у Сирију, у Египат, нема никаквог разлога овог тренутка за отказивање, с обзиром на то да је боравак на тим дестинацијама апсолутно сигуран”, истиче Сеничић.